Beograd - Bar: Rusi gradili deo, Nemci projektuju nastavak pruge

Obnova barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom koštaće između 1,5 milijardi i dve milijarde evra. Biće projektovana za brzine do 120 kilometara na sat, dok će se na pojedinim deonicama vozovi kretati brzinom od 80 kilometara na sat.

Ovo je u utorak najavio Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a prema njegovim rečima konačna cena znaće se po završetku tendera za izvođača radova.

"Mi smo obnovili deo pruge od Resnika do Valjeva i ostalo je da se u Srbiji rekonstruiše još 210 kilometara, od Valjeva do Vrbnice, dok Crna Gora treba da obnovi 160 kilometara svog dela", rekao je Vesić, a prenosi agencija Beta.

Bloomberg Adria

 

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Bloomberg Adriju navode da je projektnu dokumentaciju za deonicu od Valjeva do Vrbnice uradio nemački Deutche Bahn Engineering and Consulting. "Kako bi realizacija projekta otpočela što pre, u toku je procedura za dobijanje investicionog granta od Evropske unije", pojašnjavaju u Ministarstvu.

Uprkos tome što su ruske državne železnice RZD International rekonstruisale deo ove pruge od Beograda do Valjeva i što je svojevremeno bilo reči da bi trebalo da projektuju i modernizuju nastavak te pruge ka Crnoj Gori, pravila su promenjena. Ako Srbija hoće da konkuriše za novac EU, neophodno je da raspiše međunarodni tender.

Ostaje da se vidi da li će se prijaviti ruska i kineske firme koje su se dokazale kao kredibilni graditelji srpskih pruga. Ruske železnice, koje su bile anagažovane na nekoliko pruga koje su finansirane iz ruskog kredita za infrastrukturu od 800 miliona evra, ostale su upamćene po tome što su insistirale na pedantnoj projektnoj dokumentaciji bez koje nisu htele da započinju radove i koje su strogo poštovale rokove gradnje, gotovo da ih ni na jednom projektu nisu prekoračile. 

Goran Vеsić, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Srbijе, i Maja Vukićеvić, ministarka saobraćaja Crnе Gorе, potpisali su ponedeljak u Bеogradu Zajеdničko pismo Evropskoj komisiji o pruzi Bеograd–Bar. Traže da sе kroz plan rasta Zapadnog Balkana finansira pruga izmеđu Valjeva i Bara.

"Za nas u Srbiji to jе najprioritеtnija pruga. Poslе toga dolazi pruga izmеđu Brеstovca i Prеšеva do Skoplja", rеkao jе Vеsić, a saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prеma njеgovim rеčima, pruga izmеđu Bеograda i Bara jе danas možda jеdna od najzahtеvnijih pruga koja jе ikada izgrađеna u Evropi.

Depositphotos

 

Američki CNN je prugu od srpske prestonice do crnogorske luke prošle godine svrstao u potcenjena evropska blaga. 

"Ako tražite epske podvige u građevinarstvu, idite na Balkan na jedno od najspektakularnijih evropskih putovanja železnicom. Dva voza dnevno povezuju srpsku prestonicu Beograd sa jadranskom lukom Bar u susednoj Crnoj Gori. Trasa duga 476 kilometara kojom se putuje 11 sati jeste čudo inženjerstva 20. veka sa 254 tunela i 435 mostova, uključujući most na Maloj rijeci, što je do 2001. bio najviši železnički most u Evropi", navodi CNN i podseća da je njenu gradnju pedesetih godina prošlog veka inicirao Josip Broz Tito.

Izgradnja pruge Beograd–Bar bila je najveći građevinski poduhvat te vrste u Evropi, a prugu je svečano otvorio predsednik tadašnje SFRJ Josip Broz Tito trodnevnim putovanjem od Beograda do Bara 30. maja 1976. godine.

U proteklih skoro pet decenija otkako je jednokolosečna pruga izgrađena i puštena u saobraćaj, nisu se radile ozbiljnije popravke i rekonstrukcije sve dok 2017. godine. Novcem iz ruskog kredita za infrastrukturu modernizovana je pruga od Beograda do Valjeva. Projekat rekonstrukcije pruge Resnik–Valjevo uradio je Saobraćajni institut CIP.  

Tih 77,6 kilometara je koštalo 77,9 miliona evra, a posao je bio poveren ruskom državnom železničkom preduzeću RZD International, koje je gradilo i brzu prugu između Beograda i Novog Sada, prugu od Beograda ka Pančevu i još neke. Na rekonstruisanoj deonici pruge Beograd–Bar vozovi razvijaju brzine od 110 kilometara na sat, dok na pojedinim deonicama pruge koja čeka obnovu saobraćaju brzinama 30 i 40 kilometara po času.

Za Srbiju je ova pruga važna zato što veliki broj kompanija odavde izvozi robu u svet upravo preko Luke Bar. Jedan od značajnijih izvoznika bio FIAT i očekuje se da će i Stellantis, koji uskoro počinje da proizvodi električne automobile u Kragujevcu, upravo koristiti tu prugu.