.webp){kind=icon}
Vozači iz Srbije i Severne Makedonije krajem ovog meseca moći će da putuju sa jedinstvenim tagom na auto-putevima i to je samo jedna od mogućnosti povezivanja naše zemlje sa susedima, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na Evropskoj nedelji mogućnosti.
Kao što se zna, Srbija je sa Evropskom komisijom potpisala ugovor o izgradnji pruge do Niša. Vrednost izgradnje tih 230 kilometara je 2,7 milijardi evra, od čega je grant EU 600 miliona evra i očekuje se da krajem 2024. početkom 2025. godine počnu radovi. U međuvremenu su počeli dogovori sa Vladom Severne Makedonije za zajedničku kandidaturu za produžetak pruge od Niša do Preševa.
"Naš plan je bio da radimo naših 135 kilometara od Niša do Preševa. Sada ulazimo u projekat sa Vladom Severne Makedonije koja ima svojih 50 kilometara do Skoplja, jer ta pruga ima smisla ako bude Niš - Skoplje. Dobro je da bude i do Preševa, ali poenta je da se povezuju veliki gradovi. To će biti prvi zajednički projekat Severne Makedonije i Srbije, ali evropski projekat, gde ćemo povezati Niš i Skoplje, odnosno Skoplje sa Beogradom, Novim Sadom i Budimpeštom", rekao je Vesić.
Opširnije
Brza pruga između Beograda i Ljubljane koštaće 1,7 milijardi evra
Beograd, Zagreb i Ljubljana biće povezani brzom prugom, kojom će se vozovi kretati 200 kilometara na sat već krajem 2028. godine
12.04.2023
Kina u EU vozi brzim vozom kroz Srbiju, ali i našoj robi probija put
Pruga Beograd–Budmipešta, projektovana za brzine od 200 kilometara na sat, deo je kineske inicijative Pojas i put.
04.05.2023
Beograđani će vozom do Ljubljane stizati za šest sati
Matej Zakonjsek, direktor Transportne zajednice, kaže da najveći deo pruge Beograd - Ljubljana prolazi kroz Hrvatsku i trenutno se planira nekoliko deonica.
20.04.2023
Modernizacijom pruge od Beograda do Niša za 100 minuta, stigla prva sredstva od EU
Srbija će od Evropske unije dobiti finansijski paket vredan 2,2 milijarde evra za modernizaciju železničkog koridora 10.
28.02.2023
Od Beograda do Subotice za sat
Podsetio je da Srbija gradi brzu prugu ka Budimpešti i najvio da će 108 kilometara Novi Sad - Subotica biti završeni do kraja sledeće godine. Pošto je potrebno šest meseci za testiranje pruge, sredinom 2025. godine od Beograda do Subotice stizaće se za sat i 12 minuta, što će omogućiti dodatni razvoj tom kraju Srbije. Do kraja 2025. imaćemo brzu prugu između Beograda i Budimpešte i stizaće se za nešto manje od tri sata.
Srbija, prema njegovim rečima, intenzivno radi na unapređenju i izgradnji saobraćajne infrastrukture za povezanost sa zemljama u regionu kao i da je akcenat na železničkom saobraćaju s obzirom na to da ima brojne prednosti. Ministar je rekao da postoje planovi i ideje za zajedničke kandidature Srbije i zemalja iz regiona za obezbeđivanje sredstava kako bi projekti kao što su putevi, pruge ali i integrisani granični prelazi bili ostvareni.
Što se tiče BiH, dogovor je da se Srbija i BiH zajednički kandiduju za projekat obnove pruge Beograd - Sarajevo i to će biti prvi zajednički projekat Srbije i BiH, još od Dejtona.
"Naš deo je pruga Ruma - Šabac prema Zvorniku, a njihov deo ide kroz Bosnu. Pripremamo zajednički memorandum koji treba da prođe obe vlade i to će biti jedna od inicijativa da zajednički, kao dve zemlje, pokušamo da dobijemo i grant i novac za rekonstrukciju tih pruga”, rekao je Vesić i dodao da se gradi auto-put Beograd - Sarajevo, naš deo je oko 18 kilometara Bijeljine i on će biti gotov do kraja ove godine. Osim toga Srbiju i BiH treba da poveže auto-put Požega - Kotroman. Završen je projekat i trebalo bi da se pronađe novac.
Kada je u pitanju Bugarska, priprema se projekat za novu prugu koja će povezivati luku Vidin sa Zaječarom i Negotinom.
"Dogovorili smo se sa Bugarskom da se zajednički kandidujemo i pokušamo da dobijemo novac za tu prugu. Počeće rekonstrukcija pruge Niš - Dimitrovgrad, za koju je novac obezbeđen pre pet godina i to je velika sramota što nisu počeli radovi”, rekao je Vesić.
EU bespovratnim novcem i povoljnim kreditima pomaže Srbiji kako bi obezbedila sigurno snabdevanje i transport energenata i dodatno diverzifikovala izvore snabdevanja gasom.
Novi naftovod omogućuje nižu cenu nafte
"Srbija je postala deo evropskog energetskog tržišta zajedno sa zemljama regiona, još od 2006. godine, mnogo pre nego što je dobila status kandidata članstva u EU", rekla je Dubravka Đedović, ministarka energetike.
Prema njenim rečima, tržište koje je povezano smanjuje rizike od nestašice i poskupljenja energenata. Kriza je pokazala da su zemlje koje su bile bolje povezane sa svojim susedima prekograničnim interkonekcijama i u sektoru gasa i struje imale manje posledice u smislu rasta cena energenata.
"Što imate bolji pristup tržištu razmene gasa i energije, pomaže vam da smanjite troškove i rizik. I na tome nam partneri iz EU uz finansijsku pomoć pomažu", navela je Đedović.
Depostiphoto
Ministarka je istakla da pomoću sredstava EU Srbija trenutno gradi gasni interkonektor sa Bugarskom i da će završetkom tog projekta dobiti dodatni izvor snabdevanja gasom.
"Kao što je pokazala kriza prošle godine, zemlje EU pokušavaju da diverzifikuju svoje izvore, a to smo i mi prepoznali. Završetkom ovog projekta će se stvariti uslovi da imamo još jedan izvor snabdevanja gasom", istakla je Đedović. Naglasila je i da je u izgradnji strujni interkonektor sa Rumunijom, ali i da se ulaže u prenosni sistem električne energije u Srbiji kako bi se obezbedili bolji uslovi transporta struje.
"Ulažemo u dalekovode i visokonaponsku mrežu koji će u Srbiji, pre svega u centralnoj i zapadnoj, snabdevanje učiniti pouzdanijim. Tako ćemo se povezati bolje sa Crnom Gorom i BiH projektom u vrednosti od 200 miliona gde smo prve dve deonice završili", navela je Đedović.
Prema njenim rečima, na Savetu za stratešku saradnju sa Mađarskom bilo je reči o dodatnom povezivanju preko Panonskog koridora, koji je i EU prepoznala kao važan.
Srbija namerava da u saradnji sa EU radi na dekarbonizaciji proizvodnje električne energije i za nas je veoma važno da tranziciju ka zelenoj energiji pažljivo planiramo, jer skoro 60 odsto svoje električne energije proizvodimo koristeći ugalj, rekla je ministarka energetike.
Povodom ovonedeljnog potpisivanja memoranduma o izgradnji naftovoda od Novog Sada do Mađarske, rekla je da Srbija, koja se trenutno sanbdeva naftom preko JANAF-a iz Hrvatske, želi da obezbedi još jedan izvor snabdevanja. Novi naftovod bi trebalo da ima kapacitet 5,5 miliona tona nafte, a investiciona vrednost u Srbiji je oko 150 miliona evra za izgradnju na našoj teritoriji, u Mađarskoj je skuplje. Uskoro bi trebalo da počne priprema tehničke dokumentacije i razmotriće mogućnosti finansiranja da li će biti iz pretpristupnih fondova EU ili na neki drugi način.
