Građevinski sektor u drugom kvartalu ostvario je rast iznad očekivanog, pa je i privredni rast iznosio neočekivanih 1,7 odsto, ali to nije dovelo do promena projekcija za celu godinu, naveli su istraživači Ekonomskog fakulteta u poslednjem izdanju biltena Kvartalni monitor.
"Zadržavamo prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda u celoj 2023. na nivou od oko dva odsto", rekli su ekonomisti, koji su i u prethodna dva izdanja imali iste projekcije, mada su u junskom izdanju upozorili da su rizici porasli.
Istu projekciju imaju i u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), dok Vlada Republike Srbije očekuje privredni rast od 2,5 odsto. Analitičari Bloomberg Adrije očekuju rast od 2,4 procenta.
Opširnije
Plate u Srbiji zasad dobijaju bitku sa inflacijom
Prosečna neto zarada u Srbiji bila je 83.781 dinar u julu.
25.09.2023
Inflaciona očekivanja privrede blago pala u avgustu
Finansijski sektor, kao i u julu, očekuje inflaciju od sedam odsto za 12 meseci, dok je stanovništvo najpesimističnije.
20.09.2023
Potrošnja u Srbiji usporila, u regionu jedino više kupuju u BIH
U Srbiji će do Nove godine 37 proizvoda biti pod oznakom "Bolja cena".
19.09.2023
Prognoze za BDP Srbije sve optimističnije kako se bliži kraj godine
Talas recesije ne bi trebalo da zahvati zemlje Adrija regiona.
14.09.2023
Rast u sektoru građevinarstva pratio je i neočekivan skok u poljoprivrednoj proizvodnji, ali su oba rasta privremena, dodaju ekonomisti. U prethodnim razgovorima sa našom redakcijom, profesor Milojko Arsić, koji je glavni i odgovorni urednik izdanja, rekao je da poljoprivreda u BDP-u učestvuje sa 0,5 procentnih poena, i da bi u zavisnosti od poljoprivredne sezone i BDP mogao da bude za toliko viši ili niži.
Arsić je za Bloomberg Adriju danas rekao da se poljoprivredna sezona poredi sa prošlogodišnjom, koja je bila lošija, i da se zbog toga ne može očekivati da se u 2024. ponovi isti rezultat ili ostvari isti doprinos privrednom rastu.
Stopa inflacije pada, ali NBS možda stope podigne još jednom
Inflacija u Srbiji je sa maksimalnih 16,2 odsto usporila na 11,5 odsto u avgustu, a iz Narodne banke Srbije su procenili da bi stopa inflacije do kraja godine trebalo da padne na oko osam odsto.
Ekonomisti su manje optimistični i navode da bi stopa inflacije do decembra trebalo da se nađe na nivou od oko 10 odsto, dok će međugodišnji prosečni rast cena u 2023. iznositi oko 13 odsto.
Na usporavanje rasta cena deluje monetarna politika, odnosno njeno zaoštravanje, jer je NBS dosad referentnu kamatnu stopu podigla za 550 baznih poena. S druge strane, rast državne potrošnje, povećanja akciza i rast cena energenata delovaće proinflatorno.
Iako je u septembru napravila pauzu, NBS bi do kraja godine mogla da kamatne stope podigne još jednom, ocenio je Arsić za Bloomberg Adriju, a stopa inflacije bi u sledećoj godini mogla da "bude duboko jednocifrena".
Što se smanjenja kamatnih stopa tiče, ekonomisti očekuju da bi druga polovina 2024. godine mogla da donese prvo smanjenje kamata. "Očekuje se da će kamatne stope blago rasti do kraja ove godine, stagnirati tokom prve polovine naredne godine, nakon čega se očekuje njihovo postepeno smanjenje", zaključili su ekonomisti u saopštenju.
"Smanjenje cena egzistencijalnih proizvoda će privremeno ublažiti inflaciju, ali će uticati na njen rast u budućnosti", naveli su ekonomisti.
Što se zarada tiče, one realno rastu, čemu svakako doprinosi i usporavanje inflacije. Kretanja na tržištu radu su takođe pod snažnim uticajem smanjenja broja stanovnika i starenja stanovništva, dodaju.
Država je rebalansom budžeta očekivani fiskalni deficit za godinu smanjila sa 3,3 na 2,8 odsto BDP-a, ali je propuštena šansa da se deficit smanji još više, i da se tako dodatno uspore i inflacija i rast javnog duga.
"Ocenjujemo da je deo povećanja rashoda ekonomski i društveno opravdan, dok je deo motivisan predizbornim političkim razlozima", zaključuju ekonomisti.
.webp){kind=icon}
