MMF ne menja prognozu rasta BDP-a Srbije uoči revizije

Međunarodni monetarni fond ostaje pri ranijoj prognozi privrednog rasta Srbije u ovoj godini, potvrđeno je za Bloomberg Adriju uoči nove revizije dvogodišnjeg stendbaj aranžmana koji je Srbiji ova međunarodna finansijska institucija odobrila prošlog decembra.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda za nekoliko nedelja dolazi u Srbiju povodom druge revizije stendbaj aranžmana, rekla je u ponedeljak Yulia Ustyugova, šefica kancelarije MMF-a u Beogradu. Za Bloomberg Adriju nije mogla da precizira datum, ali se očekuje da to najverovatnije bude poslednje sedmice oktobra.

Uprkos tome što je Ministarstvo finansija nedavno rebalansom budžeta za ovu godinu potvrdilo rast BDP-a za ovu godinu od 2,5 odsto, MMF ostaje pri svojoj ranijoj prognozi.

Privredna aktivnost će na kraju 2023. godine biti oko dva odsto, naredne godine oko tri odsto, a potom čak i pet odsto, rekla je Ustyugova.

Prema njenim rečima, inflacija u Srbiji i dalje ostaje teška tema, ali je počela da se smiruje i do kraja godine bi trebalo da bude oko osam odsto, a sledeće godine oko četiri odsto.

Vlada Srbije rebalansom budžeta za 2023. godinu planira smanjenje budžetskog deficita, sa 3,3 odsto na 2,8 odsto BDP-a.

Ona je pohvalila smanjenje budžetskog deficita i naglasila da je za godinu dana od odobravanja stendbaj aranžmana došlo do drastičnog poboljšanja kada je reč o kretanju nivoa deficita tekućeg računa.

"Projektovali smo da će se taj deficit kretati od osam do devet odsto BDP-a, ali je on trenutno na 2,5 odsto“, rekla je Ustyugova i podsetila da se i prošla godina završila sa manjim deficitom.

"Program napreduje i svi ciljevi su zasad postignuti", naglasila je šefica beogradske kancelarije MMF-a.

Zabrinjava prihodna strana budžeta

Govoreći o prihodnoj strani srpskog budžeta, ukazala je na pad prihoda od PDV-a, na šta je nedavno upozorio i Fiskalni savet. S tim što je ona objasnila da su prihodi od domaćeg PDV-a u skladu sa očekivanjima, čemu je, prema njenoj oceni, doprinela e-fisklaizacija, ali su podbacili prihodi od uvoznog PDV-a.

Prema rebalnsu budžeta, prihodi od poreza na dodatu vrednost padaju, i to za više od 40 milijardi. U Fiskalnom savetu smatraju da je to zato što je Poreska uprava loše radila i nije imala kapaciteta, pre svega kadrovskih.

Depositphotos

 

Nikola Atiparmakov, član Fiskalnog saveta, koji je danas bio na predstavljanju rezultata NALED-ovog istraživanja o sivoj ekonomiji i bezgotovinskom plaćanju na kome su bile šefica beogradske kancelarije MMF-a i Ana Jović, savetnica u Ministarstvu finansija, zatražio je objašnjenje od predstavnice Ministarstva finansija zbog čega se očekuje pad naplate od PDV-a uprkos aktivnostima iz akcionog plana o suzbijanju sive ekonmije.

Jović je objasnila da je pad prihoda u odnosu na plan u inicijalnom budžetu posledica konzervativnog planiranja, jer smo prethodne godine imali veći uvoz pa i po tom osnovu veće i prihode od uvoznog PDV-a. Ministarstvo finansija je i za ovu godinu iz predostrožnosti planiralo isti scenario, i podsetila je Altiparmakova da su imali pozitivno mišljenje Fiskalnog saveta na tako kreiran budžet. Kako je objasnila, baza iz 2022. godine je bila visoka i u tom trenutku kada je kreiran budžet, delovalo je da će PDV biti naplaćen u većem iznosu. Ali zbog pada uvoznog PDV-a, prihod od ovog poreza na kraju godine će biti manji.

Uvoz robe, kako pokazuje statistika spoljne trgovine, na kraju jula dostigao je 21,5 milijardi evra, što je za pet odsto manje nego prošle godine. Pad uvoza u poslednje vreme najčešće se objašnjava padom uvoza energenata.

(Ažurirano preciznim podacima o deficitu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar