Državni revizori su utvrdili greške u finansijskim izveštajima u iznosu od 725 milijardi dinara i nepravilnosti u poslovanju u iznosu od 31 milijarde dinara tokom revizija sprovedenih u 2022. godini, rekao je u četvrtak Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije na konferenciji za medije.
Najviše grešaka uočeno je kod pripremnih radnji za sastavljane finansijskih izveštaja gde su greške utvrđene u vrednosti od 111,98 milijardi dinara i odnose se na to da nisu popisane imovina i obaveze.
Međutim, javne nabavke, uz rashode za plate, i dalje su najveća boljka javnog sektora i greške u njihovom sprovođenju su koštale 28,33 milijarde dinara, dok su greške u obračunu plata iznosile 584,82 miliona dinara, što je manje nego u prethodnom izveštaju, ali je i dalje veliki iznos.
Opširnije
EPS i DRI u klinču zbog podataka o zagađenju reke Save
Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) demantuju da su oni najveći generator industrijskih otpadnih voda u Srbiji.
03.02.2023
'Da li bi građani pre tunel u Beogradu ili jeftinije gorivo?'
Komisija za kapitalne investicije sagledavaće kapitalne projekte u kontekstu njihovog značaja za ekonomski razvoj i odlučuje o uključivanju troškova realizacije u budžet.
06.09.2023
Opozicija zviždeći zahteva izbore tokom rasprave o rebalansu budžeta
Poslanici opozicije bukom i zvižducima pokušali su u utorak da spreče početak rasprave Skupštine.
05.09.2023
Fiskalni savet o rebalansu: Bolje smanjiti dug nego povećati penzije
Rebalansom je predviđeno da se iz budžeta isplati oko 100 miliona evra na ime novčanih davanja od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.
04.09.2023
Vlada usvojila predlog rebalansa budžeta, u kasi 60 milijardi dinara više
Rebalansom je predviđeno da ukupno planirani prihodi iznose 1.904 milijardi dinara i veći su nego što je bilo planirano inicijalnim budžetom za 60,6 milijardi dinara.
02.09.2023
"Nema izveštaja a da ne kažemo nešto o javnim nabavkama. Gledali smo 2021. i 2020. i za te dve godine u Srbiji je zaključeno ugovora u vrednosti 935,89 milijardi dinara. Revidirali smo 150 milijardi dinara i u odnosu na to smo utvrdili 28,33 milijardi dinara vrednosti grešaka od trenutka pripreme do sprovođenja, ugovaranja i izvršenja javnih nabavki", naglasio je predsednik DRI.
Pejović je ukazao da je 18,99 odsto grešaka uočeno na javnim nabavkama, a najveći broj u posmatranom periodu sproveli su gradovi Beograd i Novi Sad i javno preduzeće Elektromreža Beograd. Ta tri preduzeća nose dve trećine vrednosti javnih nabavki koje je DRI revidirala.
Svaki peti dinar u javnim nabavkama koje su bile predmet revizije potrošen je uz neku grešku.
"To jeste napredak u odnosu na prethodnu 2021. kada je na javnim nabavkama uočeno 44 odsto nepravilnosti", rekao je predsednik DRI.
Vrhovni državni revizor je zaključio da se iz ovoga vidi da je situacija oko javnih nabavki u lokalu nešto sređenija nego kod javnih preduzeća, koja iskazuju mnogo veće greške. Najveće greške su u slučaju da nije sproveden postupak, a da pri tom nisu postojali razlozi za izuzeće, nije planiran novac za nabavke, nepravilnosti prilikom sprovođenja...
Državna revizorska institucija je prošle godine podnela 45 prijava, i to: 109 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 29 prijava za privredni prestup i sedam krivičnih prijava. Podneto je i 40 informacija nadležnim tužilaštvima, pravobranilaštvima i drugim nadležnim organima. Dok su subjektima revizije date 2.743 preporuke kako bi greške i nepravilnosti, uočene tokom sprovođenja revizije, bile otklonjene.
DRI je podnela zahteve za smenu direktorke Specijalne bolnice za rehabilitaciju Rusanda iz Melenaca, što je pokrajinska vlada i učinila, a kako je Pejović objasnio, ona je plaćala agenciju da joj vodi računovodstvo, iako je imala zaposlene.
DRI je podnela zahtev i za smenu direktora Instituta ekonomskih nauka (Jovana Zarubica, prim. aut.) koji je sebi uvećao platu najpre za 50.000 dinara, a potom za 75.000 dinara, što nije uvaženo, rekao je predsednik DRI.
Prvi put DRI izveštava o efektima svog rada. "Svake godine ukažemo koliki su efekti u reviziji pravilnosti poslovanja, a prvi put govorimo o efektima svrsishodnosti poslovanja", rekao je Pejović. Potrebno je tri godine da prođu da bi se preporuka ispunila, a 2019. godina je uzeta kao bazna.
"Došli smo do podatka da je DRI obezbedila 9,62 milijarde dinara. Dakle, obezbedili smo da se taj iznos vrati u budžet", rekao je predsednik DRI.
U ovom iznosu najznačajnije je istaći: 6,86 milijardi dinara po osnovu sprovedene centralizovane nabavke reagenasa i 1,95 milijardi dinara vraćenih sredstava od strane visokoškolskih ustanova. Kada se to uporedi sa 897 miliona, koje je DRI u 2022. godini dobila za svoj rad, znači da je na svaki uloženi dinar u rad Institucije, u budžet Republike Srbije vraćeno 11 dinara.
Osim toga, u 2022. godini ostvareni su efekti po osnovu usklađivanja poslovanja sa propisima za preko 18,95 milijardi dinara i evidentiranje imovine i obaveza od preko 255 milijardi dinara. Najveći deo imovine i obaveza odnosi se na evidentirane obaveze direktnih i indirektnih korisnika budžeta Republike Srbije.
Državna revizorska institucija je tokom 2022. godine sačinila 284 izveštaja o reviziji i objavila i 250 poslerevizionih izveštaja.
(Ažurirano kroz ceo tekst.)