Kako bi trebalo da izgleda centralna banka 21. veka?

Gotovo 50 godina, otkako je tadašnji predsednik Federalnih rezervi Paul Volcker pokazao ogromnu hrabrost podigavši kamatne stope na 20 odsto kako bi obuzdao izuzetno visoku inflaciju, nezavisnost centralnih banaka izuzetno je dobro služila globalnoj ekonomiji. Omogućila je istorijski prosperitet i ublažila cikluse uspona i padova. Međutim, upravo taj uspeh i moć koja je data kreatorima politike imali su i svoju cenu, za koju zakonodavci sada smatraju da je došlo vreme da bude plaćena.

Centralne banke, koje deluju nezavisno od izbornih ciklusa kako bi usmeravale ekonomiju, obavile su odličan posao odgovarajući na promene cena i zaposlenosti, kao i na snažne oscilacije na tržištima kapitala. Ali nisu uvek sve radile kako treba. Kasnile su sa odgovorom na bankarsku krizu od 2007. do 2009. godine, predugo su održavale kamatne stope na preniskom nivou u godinama koje su usledile, što je dovelo do optužbi da su podstakle stvaranje balona na finansijskim tržištima i tržištima nekretnina, a dozvolile su i da im inflacija izmakne kontroli kada su se ekonomije ponovo otvorile nakon pandemije kovida 19. Tu je i percepcija prekoračenja ovlašćenja. Centralni bankari optužuju se da koriste svoju cenjenu autonomiju kako bi oblikovali nacionalne pristupe pitanjima koja bi prikladnije trebalo da pripadaju parlamentima i vladama, poput životne sredine, socijalne jednakosti i državne politike.

Političari mogu da insistiraju na tome da podržavaju nezavisnost centralnih banaka, ali sada žele da ograniče šta kreatori politike mogu da rade, kako to mogu da rade i kada to mogu da rade. Ipak, argumenti u korist slobode u sprovođenju politike nikada nisu bili snažniji. Sposobnost centralnih banaka da odlučno deluju kada drugi delovi države zakažu ključna je za snalaženje u veku koji oblikuju populistički političari odlučni da ograniče svaki autoritet koji je trenutno van njihove kontrole.

Američki predsednik Donald Trump želi da ima uticaj na monetarnu politiku. Andy Burnham, novi premijer Ujedinjenog Kraljevstva, tvrdio je dok je bio gradonačelnik Mančestera da je zemlja u šaci tržišta obveznica, što predstavlja implicitnu osudu Banke Engleske. (Burnham je od tada nastojao da zvuči naklonjenije tržištu.) U međuvremenu, sve snažniji antisistemski blok Nigel Faragea usmerio je pažnju na BOE. Evroskeptici negoduju zbog ogromnog dometa Evropske centralne banke; krajnje desni kandidati, kojima ankete pokazuju rast podrške, žele da politika odražava lokalne prioritete, a ne potrebe čitavog regiona. Čak su i politički lideri glavnog toka pronašli načine da ograniče pojedine centralne banke. Novi Zeland odbio je zahteve Rezervne banke za finansiranje i oduzeo joj deo nadležnosti.

Ovo je oportunizam u svom najgorem obliku. Ako centralne banke postanu podređene političkim imperativima, inflaciona očekivanja bi verovatno izgubila svoje uporište, kamatne stope bile bi podložnije većim oscilacijama, a poverenje investitora postalo bi krhkije. Istorija pruža lekciju o tome šta se dešava kada nema nezavisnosti. Tokom sedamdesetih godina, perioda koji su karakterisale smene recesija i snažnog rasta inflacije, Volckerovi prethodnici smatrali su da su problemi nerešivi. U Velikoj Britaniji kamatne stope su dramatično rasle i padale, ponekad u roku od samo 24 sata, pre nego što je Whitehall na kraju prepustio kontrolu BOE-u.

Ekonomije su napredovale nakon što je nezavisnost centralnih banaka uzela maha

Globalni rast ubrzao je nakon što su zvaničnici dobili slobodu da se bore protiv inflacije

Bloomberg

 

Centralne banke ne mogu biti izvan dometa odgovornosti. Svoje mandate dobijaju od parlamenata; nezavisnost nije nešto što se podrazumeva, već mora da se zasluži. Da bi imale slobodu da deluju i efikasno obavljaju svoje uloge, među kojima je najvažnije održavanje stabilnosti cena, javnost mora da razume njihove odluke, da im veruje i da ih podržava. U praksi, to znači podvrgavanje čestim revizijama, što zvaničnici uglavnom formalno pozdravljaju, ali privatno doživljavaju sa zabrinutošću. Istraga o prognozama BOE-a koju je 2024. godine sproveo bivši predsednik Feda Ben Bernanke bila je dobar primer. Otkrila je nedostatke u projekcijama i komunikaciji banke, a njen guverner obećao je da će ih ispraviti. Značajan izveštaj iz 2023. godine o Rezervnoj banci Australije pokazao je da je institucija bila previše zatvorena i zaključio da bi mogla mnogo bolje da javnosti prenosi svoj pristup. Mandat Banke Kanade obnavlja se svakih pet godina, a najnovija procena trebalo bi da bude završena u narednim mesecima.

Prihvatanje takvih procena uz očuvanje osnovnih odgovornosti ključno je za dugotrajnost i nezavisnost u 21. veku. Kada bi se monetarni sistem dizajnirao od nule, imao bi mnoge karakteristike najboljih centralnih banaka: visok stepen samostalnosti u ostvarivanju ciljeva koje im postavljaju zakonodavna tela, poznat kao operativna autonomija; jasne ciljeve koji podležu redovnom prilagođavanju i mehanizam vanrednih ovlašćenja koji im omogućava da tokom kriza deluju izvan svog mandata - nazovimo to ratnom ekonomijom.

Unutar političkog i finansijskog sistema mora da postoji konsenzus o tome šta je tačno njihova uloga, gde su granice njihovog delovanja i kada se te granice mogu privremeno zanemariti u vanrednim okolnostima. "U svetu u kojem uslovi postaju sve teži, izazov više nije samo održavanje pravne nezavisnosti, već pre svega očuvanje kredibiliteta potrebnog za njeno ostvarivanje", rekla je predsednica ECB-a Christine Lagarde u govoru 28. maja.

Više nego ikada, ekonomijama su potrebni centralni bankari koji imaju kredibilitet. Inflatorni šokovi mogli bi da postanu češći, a investitori su sve zabrinutiji da zakonodavci nemaju strategiju za postavljanje rastućih budžetskih deficita na održivu putanju. Postoji bojazan da bi centralnim bankama moglo biti naređeno da direktno pomažu zaduživanje vlada, što je pristup poznat kao monetizacija duga i koji se, osim u vanrednim okolnostima, smatra nepoželjnim. Već vidimo znake te zabrinutosti na globalnim tržištima obveznica, gde su prinosi porasli na višegodišnje maksimume. Taj skok povećao je troškove zaduživanja za vlade, kompanije i potrošače.

Dugotrajno povlačenje tržišnih kamatnih stopa je prekinuto

Centralne banke kasnile su sa borbom protiv postkovidovskog skoka inflacije

Bloomberg

 

Sve dok nezavisnost nije postala široko rasprostranjena tokom devedesetih godina, mnogim ekonomijama upravljale su vlade i one su prolazile kroz naizmenične periode izuzetno brzog rasta praćene bolnim kontrakcijama. Prepuštanje dela ovlašćenja centralnim bankama nije imalo za cilj da eliminiše takve oscilacije, već da ih ublaži i, kada do velikih poremećaja ipak dođe, sanira njihove posledice. Za Andy Haldanea, bivšeg glavnog ekonomistu BOE-a, vrhunac je bio period između Volckerovog trijumfa i globalne finansijske krize, koja je označila fundamentalni preokret. "Političko i javno poverenje postepeno je nagrizeno", rekao mi je.

Kriza i pandemija zamaglile su granice između fiskalne i monetarne politike, dok su centralne banke kupovale ogromne količine državnih obveznica. Te radikalne intervencije, iako opravdane s obzirom na mogućnost kolapsa svetske ekonomije, odvele su kreatore politike u oblasti poslovanja i finansija u koje su se ranije plašili da zakorače. Do kraja 2021. godine Fed, ECB, BOE i Banka Japana kupili su ukupno 57 biliona dolara imovine, od čega je veliki deo bio državni dug. U deceniji pre bankrota Lehman Brothers Holdings Inc. 2008. godine, taj iznos bio je oko 10 biliona dolara. Cilj je bio da se pruži podrška finansijskim sistemima najvažnijih svetskih ekonomija ubrizgavanjem novca i spuštanjem dugoročnih kamatnih stopa u trenutku kada su zvanične kratkoročne stope već bile blizu nule. Međutim, to ih je na kraju duboko povezalo sa fiskalnom politikom i otežalo povlačenje stimulansa.

Četiri velike centralne banke nagomilale su imovinu tokom kriza

Bloomberg

 

Volcker je veoma dobro znao da bi Kongres i Bela kuća mogli da ga oslabe ukoliko postanu previše nezadovoljni. U intervjuu za knjigu The Great Inflation and Its Aftermath autora Robert J. Samuelsona, rekao je da je Fed "zamišljen kao institucija nezavisna od uskih političkih interesa. Ali... ne možete jednostavno da uradite nešto što je potpuno izvan granica onoga što ljudi mogu da razumeju, jer nećete dugo ostati nezavisni ako to radite."

I zaista, američki ministar finansija Scott Bessent tvrdio je da je Fed prekoračio svoj mandat preuzimanjem previše zadataka, da ima preveliko poverenje u svoje modele i da je postao preglomazna birokratija. Novi predsednik Feda Kevin Warsh ponovio je Bessentove stavove, dodajući da se centralna banka udaljila od svoje ključne uloge obuzdavanja inflacije, nepromišljeno zakoračila u državnu politiku i počela da se bavi pitanjima nejednakosti i klimatskih promena.

Takve izjave, iako sadrže element istine, takođe služe sopstvenim interesima. Monetarne vlasti su drugi delovi vlasti podsticali da intervenišu u oblastima koje su ranije bile van njihovog dometa kada su bile potrebne mere bez presedana. Kritike su prečesto prožete ideologijom ili predstavljaju tek opsesivne pokušaje ponovnog preispitivanja odluka sa kojima se zakonodavci nisu slagali. To, zauzvrat, navodi branioce postojećeg sistema da se povuku i zauzmu odbrambeni stav. Tako nastaje začarani krug. Ulozi su previsoki za tako nešto.

Kroz istoriju, kada nisu bile prekomerno sputavane, centralne banke služile su nacionalnim interesima na kreativne načine. BOE je finansirao ratove protiv Francuske, a zajmodavci u Amsterdamu održavali su dotok novca ka Dutch East India Co. Posedovali su stoku i avio-kompanije i postajali diplomatski akteri. Čak su slali agente na teren kako bi kontrolisali cenu čili papričica u Indoneziji.

Određivanje cene novca jedna je od najvažnijih funkcija svake države. Ali to neće biti sve što će centralne banke morati da postignu. Svetska ekonomija suočava se sa ogromnim izazovima u 21. veku. Kreatorima politike potrebni su jasni mandati, koje podržava javnost, kako bi mogli da deluju brzo, a ponekad i odlučno. Potrebno je da jasno komuniciraju i sarađuju tamo gde je to prikladno, kao i da ne moraju da strahuju da će biti nepravedno napadnuti kada naprave greške. Predstavnici građana angažovali su ih da obavljaju svoj posao. Neka ga rade.