Inflacija u avgustu usporila peti put zaredom

Inflacija u Srbiji nastavila je da usporava, pa je stopa rasta potrošačkih cena zabeležila peti uzastopni mesec pada. Stopa inflacije u avgustu je iznosila 11,5 odsto, pokazuju podaci koje je u utorak objavio Republički zavod za statistiku.

Za razliku od prethodnog meseca, kada je zabeležena prva mesečna deflacija, potrošačke cene su na mesečnom nivou rasle za 0,4 odsto.

 

Cene hrane su na godišnjem nivou porasle za 17,2 odsto, dok su cene struje za domaćinstva porasle za više od 21 odsto, pokazuju podaci. Cene hrane su se prelile i na uslužni sektor, pa je inflacija sektora hotelijerstva iznosila blizu 19 procenata. Bazna inflacija je dodatno usporila, i u avgustu je iznosila 9,1 odsto.

"U avgustu je međugodišnja inflacija usporila za jedan procentni poen na 11,5 odsto, i na svoj najniži nivo od maja 2022. Ovo je najviše rezultat mesečne deflacije u kategoriji hrane i bezalkoholnih pića", rekao je Marcin Sulewski, analitičar kompanije Ipopema Securities.

U odgovorima na pitanja redakcije Bloomberg Adrije, on dodaje da bi do promene ovog trenda moglo da dođe zbog najavljenih podizanja akciza.

"Izgleda da se inflacija kreće u dobrom smeru, i čak je usporila više nego što smo mi očekivali", rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments. On dodaje da je cilj i dalje daleko, i ocenjuje da je NBS možda previše optimistična u pogledu projekcija i vraćanja inflacije u okvire tog cilja, naročito zbog cena nafte i električne energije.

"Jači dolar i mogući statistički efekti raznih cenovnih ograničenja koje je Srbija uvela takođe će igrati ulogu", rekao je analitičar.

 

Analitičari očekuju dalje usporavanje, ali vraćanje na željeni nivo tek 2025.

Analitički tim Bloomberg Adrije prošle nedelje je izradio svoj novi kvartalni izveštaj o makroekonomskim kretanjima, a prema njihovim predikcijama, inflacija se u okvire cilja Narodne banke Srbije (od 1,5 do 4,5 odsto) neće vratiti pre 2025. godine.

"Iako inflacija usporava, i dalje ostaje visoka, a mi očekujemo da će po HICP metodologiji ona u 2023. godini u proseku iznositi 12,2 odsto", rekli su analitičari.

Cene hrane su zabeležile brz rast, uz manji obim trgovanja. Kako su proizvođačke cene usporile svoj rast, i kako je baza iz druge polovine 2022. visoka, može se očekivati slično kretanje inflacije u narednom periodu.

"Ne očekujemo da se materijalizuju spoljni rizici, ali oni i dalje postoje. Cene energije su na klackalici, naročito zbog najave ponovnog dizanja cena električne energije. S druge strane, cene transporta se smiruju. Po pomenutoj metodologiji, očekujemo da će inflacija sledeće godine u proseku iznositi 4,7 odsto", dodali su analitičari.

Kako inflacija usporava na svetskom nivou, očekuje se i slabljenje efekata uvezene inflacije, zaključuju.

Prema poslednjim projekcijama NBS, inflacija će se u granice cilja vratiti u toku drugog tromesečja 2024. godine.

Druga pauza NBS

Narodna banka Srbije prošle nedelje je odlučila da po drugi put zaredom pauzira povećanje referentne kamatne stope, što je bilo u skladu sa očekivanjima analitičara. S druge strane, oni i dalje ne isključuju mogućnost daljeg rasta stopa ukoliko to bude bilo potrebno.

Ipak, NBS se odlučila za dodatno pooštravanje monetarnih uslova putem povećanja stopa obavezne rezerve.

Sulewski dodaje da bi inflacija mogla da se u okvire cilja NBS vrati u drugoj polovini 2023. godine. On ne očekuje da će NBS nastaviti da podiže referentnu kamatnu stopu, ali dodaje da bi mogla da kroz druge mehanizme nastavi da zateže svoju monetarnu politiku.

Kratky se slaže sa ovim stanovištem, i dodaje da ni unutrašnje ni spoljne okolnosti ne daju razlog za dalja podizanja kamatnih stopa.

(Ažurirano dodatnim informacijama i komentarima Marcina Sulewskog i Jakuba Kratkija kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar