Trump zapretio carinom od 35 odsto na kanadsku robu, traži strože mere protiv fentanila

Predsednik Donald Trump je zapretio uvođenjem carine od 35 odsto na određenu robu iz Kanade i najavio mogućnost uvođenja viših dažbina za većinu drugih zemalja, zauzimajući tako oštriji ton u trgovinskoj politici, što je uticalo na pad akcija i jačanje američkog dolara.

Kako je izjavio, nova carinska stopa za Kanadu stupiće na snagu od 1. avgusta. Najavljena carina predstavlja povećanje u odnosu na postojeću carinu od 25 odsto koja se primenjuje na uvoz iz Kanade, a koji ne podleže pravilima Sporazuma SAD-Meksiko-Kanada (USMCA).

"Fentanil nije jedini problem koji imamo sa Kanadom, koja ima brojne carinske, necarinske, političke i trgovinske barijere, što izaziva neodržive trgovinske deficite na štetu Sjedinjenih Država", naveo je Trump u pismu kanadskom premijeru Marku Carneyu, koje je objavio na društvenim mrežama u četvrtak.

Trump je istog dana za NBC News izjavio da razmatra uvođenje univerzalnih carina od 15 do 20 odsto većini trgovinskih partnera SAD. Trenutna globalna osnovna carinska stopa za gotovo sve partnere iznosi 10 odsto.

"Reći ćemo jednostavno da sve preostale zemlje moraju da plate - bilo da je to 20 ili 15 odsto. To ćemo sada razraditi", rekao je Trump za NBC. "Mislim da su carine veoma dobro prihvaćene. Akcije su danas dostigle novi rekord", dodao je.

Ove mere pokazuju da se Trump ne povlači iz svoje ključne ekonomske politike. Fjučersi na američke berzanske indekse su pali, dok je dolar ojačao u odnosu na glavne valute tokom azijskog trgovanja. Američki dolar je skočio za 0,6 odsto u odnosu na kanadski nakon objave na društvenim mrežama, ali je ubrzo deo dobitka izgubio.

 

Carney je u odgovorio Trumpu da će Kanada nastaviti da brani radnike i preduzeća, kao i da nastavlja pregovore sa SAD do roka 1. avgusta. U objavi na mreži X istakao je da je Kanada postigla "značajan napredak" u borbi protiv fentanila u Severnoj Americi i da je posvećena saradnji sa SAD o tom pitanju.

 

 

 

Carina od 35 odsto koju Trump pominje ne bi se odnosila na robu koja se razmenjuje u okviru USMCA pravila, i ta izuzeća bi, prema navodima neimenovanog zvaničnika, trebalo da ostanu na snazi.

Od SAD se takođe očekuje da zadrže nižu carinu od 10 odsto na određeni uvoz povezan s energentima. Povećanje se ne bi odnosilo na čelik i aluminijum, koji su podložni posebnom carinskom režimu. Zvaničnici upozoravaju da je situacija promenljiva i da pravni dokument još nije sastavljen, kao i da Trump često u poslednjem trenutku menja planove.

Kako stvari trenutno stoje, predložene izmene predstavljale bi znatno blaži udarac trgovinskim odnosima u poređenju s univerzalnom carinom od 35 odsto. Većina kanadskog izvoza u SAD potpada pod USMCA. Ovaj režim bi omogućio uvažavanje izuzeća za tesno povezane sektore, poput automobilske industrije, gde je trgovina između zemalja relativno izbalansirana. Kanada je ubedljivo najveće strano tržište za američka vozila - prošle godine je uvezla oko 629.000 automobila i lakih kamiona proizvedenih u SAD, prema podacima američke vlade.

Ipak, pismo sugeriše da Trump ne namerava da smanji, već da pojača trgovinski rat sa svojim severnim susedom - za koji je ranije rekao da bi trebalo da razmisli o tome da postane 51. američka savezna država - uprkos naporima kanadskih zvaničnika da postignu dogovor.

"To pokazuje koliko su ovi pregovori nestabilni", rekao je Flavio Volpe, predsednik Udruženja proizvođača automobilskih delova Kanade.

 

 

Trump je protekle nedelje slao pisma trgovinskim partnerima, obaveštavajući ih o novim carinama koje će stupiti na snagu 1. avgusta ako se ne postignu bolji uslovi. Pisma članicama Evropske unije se takođe uskoro očekuju.

Pismo Kanadi je "veliki šok, i dalje značajno za kanadsku privredu, a učestalost kojom Trump šalje ova pisma i preti univerzalnim carinama je veoma negativna za finansijska tržišta uopšte", rekao je Karl Schamotta, glavni tržišni strateg u kompaniji Corpay.

"Deluje kao da su pregovori između Trumpa i Kanade, kao i mnogih drugih zemalja, suštinski irelevantni. Nažalost, lični odnosi koje su mnogi lideri pokušavali da izgrade s gospodinom Trumpom pokazali su se kao uzaludan trud", dodao je.

Trumpovo saopštenje o Kanadi stiglo je nakon što su zvaničnici u Otavi osudili planove SAD da uvedu carinu od 50 odsto na uvoz bakra. Kanada je jedan od najvećih dobavljača tog metala za SAD.

"Čekamo detalje ove odluke Bele kuće i predsednika, ali ćemo se boriti protiv nje i tačka", rekla je kanadska ministarka industrije Melanie Joly u četvrtak, govoreći o carinama na bakar.

Pregovori između SAD i Kanade su i ranije bili napeti. Trump je prošlog meseca nakratko prekinuo pregovore nakon što je Kanada pokušala da uvede porez na digitalne usluge, ali je kanadska vlada na kraju odustala od te inicijative.

Bloomberg

 

'Iskoristimo svoje opcije'

Iako je većina kanadskog izvoza u SAD zaštićena od Trumpovih carina zahvaljujući trgovinskom sporazumu USMCA, predsednik je potpisao izvršnu naredbu kojom se uvodi carina od 25 odsto na brojne proizvode, pozivajući se na pretnju od fentanila. Proizvodi se mogu izuzeti iz tih carina, ako ispunjavaju uslove iz USMCA sporazuma.

Taj sporazum, na primer, sadrži složen skup pravila o "poreklu robe" za automobilske komponente. Samo automobili i kamioni koji sadrže određeni minimum severnoameričkih delova smatraju se usklađenima s USMCA.

Metali, uključujući čelik i aluminijum, trenutno su podložni carini od 50 odsto.

"To dodatno učvršćuje kanadske napore da pronađe nove trgovinske partnere", rekla je Heather Exner-Pirot, viša saradnica Macdonald-Laurier Institutea u Otavi. "Imamo višak hrane, energije i ključnih minerala. Pouzdan smo trgovinski partner koji ne postavlja uslove. Moramo iskoristiti svoje opcije", dodala je.

Podaci američke vlade pokazuju da se vrlo malo fentanila, veoma zavisničke supstance, švercuje preko američko-kanadske granice.

Trump je, ipak, naveo da bi mogao "razmotriti izmenu pisma" ukoliko Kanada bude sarađivala sa njim na zaustavljanju dotoka fentanila. Međutim, kritikovao je kanadske vlasti zbog postojećih carina na američke mlečne proizvode i rekao da je kanadska vlada "finansijski uzvratila Sjedinjenim Državama".

 

(Ažurirano reakcijom Carneya u sedmom pasusu.)