.webp){kind=icon}
Inflacija u Srbiji u julu je usporila na 12,5 odsto, a na mesečnom nivou je zabeležena prva deflacija još od septembra 2020. godine. To s jedne strane znači da cenovni pritisci polako popuštaju usled monetarnog stezanja centralnih banaka.
S druge strane, kako kažu ekonomisti, još je prerano da se raduje jer će inflacija postati jednocifrena najranije na jesen.
"Tačno je da su cene u julu imale pad u odnosu na jun, odnosno da je došlo do mesečne deflacije, ali to nikako ne znači da je inflacija gotova priča. Ovaj pad sada se desio bio zbog takozvanih sezonskih efekata, odnosno zbog toga što su se cene povrća u julu smanjile za oko 10 odsto u odnosu na jun. To se više neće dogoditi, ili će se možda desiti još jednom, ali svakako neće doći do trenda smanjivanja svih cena", za Bloomberg Adriju je rekao Branimir Jovanović, istraživač na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
Opširnije
Devizne rezerve Srbije nastavljaju rekordni niz
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju jula iznosile su 23,13 milijardi evra.
11.08.2023
Guverner NBS pogodila da će inflacija u julu pasti na 12,5 odsto
Potrošačke cene u julu 2023, u poređenju sa istim mesecom 2022, povećane su za 12,5 odsto, ali su prvi put posle dužeg vremena pale na mesečnom nivou
11.08.2023
'NBS blizu finalne destinacije'
BBA analitički tim ne isključuje mogućnost da će NBS opet povećati kamatnu stopu, ali to povećanje ne bi bilo drastično.
10.08.2023
NBS napravila pauzu, ali nije svirala kraj
Nakon današnjeg sastanka, referentna kamatna stopa ostala je na 6,5 odsto, saopštili su iz NBS u četvrtak.
10.08.2023
Jovanović predviđa da će inflacija postati jednocifrena najranije u septembru, ali dodaje da je oktobar verovatniji scenario. Sama Narodna banka Srbije u svom majskom izveštaju o inflaciji projektovala je da će na kraju trećeg kvartala inflacija iznositi 10,4 odsto, što znači da i centralni bankari očekuju da će se rast cena postati jednocifren najranije oktobra.
"Na kraju godine, u decembru, biće šest do sedam odsto, što je svakako previše. Projekcije su da će jedino Turska i Mađarska u celoj Evropi imati višu inflaciju od Srbije ove godine", pojašnjava ekonomista.
Rizičan nivo
Upravo nivo koji predviđa istraživač iz Beča kao problematičan vidi i Valentin Tataru, analitičar kompanije ING. Tataru je nakon odluke Narodne banke Srbije (NBS) da kamatne stope ostavi nepromenjenim rekao da bi ovo mogao biti kraj ciklusa monetarnog stezanja, osim ako inflacija bude padala sporije nego što se očekuje, a cene sirovina na svetskim tržištima počnu da rastu.
"Međutim, u ovom trenutku nas manje brine ponovno ubrzanje inflacije, dok smo više zabrinuti zbog mogućnosti da se ona stabilizuje na relativno visokom nivou (od oko 5,5 odsto)", rekao je Tataru.
On je dodao da bi pad stope inflacije sa nivoa od oko pet ili šest procenata mogao da predstavlja jednako veliki problem kao i spuštanje stope inflacije sa 16 odsto na jednocifrene iznose.
Energenti i hrana ključni faktori
Srbija ima višu inflaciju i od zemalja u Adria regionu, a razlog za to je delom i odluka vlasti da kasnije počne da podiže cene računa za energiju.
"Glavni rizik za višu inflaciju u narednom periodu leži u najavi da će biti novog povećanja cena struje i gasa na jesen", navodi Jovanović.
NBS
Na energetiku kao faktor upozoravaju i analitičari Bloomberg Adrije, koji navode da bi na rast cena i njegovo usporavanje mogle da utiču i cene nafte na svetskom nivou.
"Negativan rizik vidimo u mogućem daljem smanjivanju proizvodnje nafte pojedinih članica OPEC+ na globalnom tržištu, što bi podstaklo rast cena nafte, a samim time prelilo bi se i na cene hrane", rekli su iz analitičkog tima.
Oni radi poređenja sa ostalim zemljama Adria regiona inflaciju u Srbiji prate preko harmonizovanog indeksa, prema kom je inflacija u julu iznosila 12,4 odsto. Prema ovoj metodologiji, oni očekuju "visoku jednocifrenu inflaciju krajem godine".
Jovanović dodaje da će na cene u Srbiji uticati i svetska dešavanja, kao što je to dosad bio slučaj. "Hrana je malo skočila nakon povlačenja Rusije iz sporazuma o izvozu žita preko Crnog mora, nakon čega se ubrzo stabilizovala, ali niko ne može biti siguran šta će se s tim dešavati. Slično, globalne cene gasa i struje mogu opet skočiti na kraju godine, ako zima bude hladna i ako se počnu trošiti zalihe koje Evropa ima", zaključuje ekonomista.
Pored toga, na inflaciju bi mogao da utiče i dalji rast zarada, jer one od maja ove godine ponovo beleže realni rast na godišnjem nivou, dodaju iz analitičkog tima.
Narodna banka Srbije, koja očekuje da se inflacija u okvire cilja od 1,5 do 4,5 odsto vrati do sredine 2024. godine svoje najnovije projekcije predstaviće kasnije ove nedelje.
