NBS pauzirala šesti put uzastopno

"Narodna banka Srbije (NBS) ponovo je zadržala referentnu kamatnu stopu na dosadašnjem nivou od 5,75 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista. Izvršni odbor centralne banke u četvrtak je odlučio da ostavi istim i kamatnu stopu na depozitne olakšice (4,5 odsto) i na kreditne olakšice (sedam odsto). 

Ovo je šesto uzastopno pauziranje NBS od smanjenja troškova zaduživanja i dolazi dan pošto je zvanična statistika pokazala da se visina godišnje inflacije spustila na sam rub ciljanog okvira vrhovne monetarne institucije. Podsetimo, ciljana vrednost je tri odsto ± 1,5 odsto, a u februaru je iznosila 4,5 odsto, što je blagi pad u odnosu na januarskih 4,6.

Mesečna inflacija takođe je usporila na 0,5 odsto, u poređenju 0,6 odsto prvog meseca ove godine.

Srpska centralna banka je započela ciklus smanjivanja kamatne stope u junu 2024, što je učinila u još dva navrata, pa je kamatna stopa ukupno smanjena za 0,75 procentnih poena.

Šta je uticalo na odluku

"Prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa tokom prethodne godine u tri navrata smanjivana za po 25 baznih poena i da se od septembra 2024. godine nalazi na nivou od 5,75 odsto, pri čemu se efekti ovih smanjenja mogu očekivati i u narednom periodu. Izvršni odbor je naveo da je, i pored značajnog smanjenja inflacije i njene stabilizacije, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, s obzirom na i dalje prisutne geopolitičke tenzije, rast protekcionizma i neizvesne trgovinske politike u međunarodnom okruženju", navodi se u saopštenju NBS od četvrtka.

Centralni bankari dodaju da je opreznost takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, pre svega kafe i kakaoa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić rekao je, gostujući na Bloomberg Adria TV, da najnovija odluka NBS potvrđuje da ta institucija nastavlja da sprovodi restriktivnu monetarnu politiku, sa ciljem da se inflacija postavi u one okvire koji su definisani samom strategijom, to jest monetarnom politikom. "Dokle god inflacija bude na nivou gornje granice možemo očekivati dalji nastavak vođenja takve politike, odnosno postepeno i eventualno smanjenje kamatnih stopa za možda 25 baznih poena tokom ove godine", ocenio je profesor. Kako je dodao, najveći rizik za rast inflacije predstavljaju oscilacije cena energenata, potom moguća oscilacija cene dolara u odnosu na evro, vremenske nepogode i pad prinosa poljoprivrednih proizvoda. "Dokle god ove neizvesnosti postoje, nije realno očekivati da će se inflacija vratiti u one okvire u Evropi na dva odsto, odnosno kod nas na tri do tri i po odsto." Trenutna društveno-politička situacija u zemlji ne utiče značajno na finansijski sektor, napomenuo je. "Jedan od ključnih pokazatelja tu može biti kretanje zahtevane stope prinosa na državne obveznice. Kada posmatramo kretanje prinosa na državne obveznice u martu, odnosno u prethodnih nekoliko nedelja, podaci ukazuju na to da zahtevana stopa prinosa od 5,2, odnosno 5,25 odsto nedvosmisleno nam pokazuje da trenutno nestabilnost ne utiče značajno na finansijski sektor, odnosno na same investitore", zaključio je. Ipak, istakao je da očekivanja vrlo sporog rasta evropske privrede po pravilu za posledicu donose to da investitori sele svoj kapital iz zemalja koje nisu toliko razvijene ka maticama, što se može desiti i u Srbiji.

"Inflacija se od početka ove godine kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njenu dinamiku opredelile su više cene naftnih derivata, poskupljenje pojedinih kategorija prehrambenih proizvoda - povrća, kafe i konditorskih proizvoda, kao i cene komunalnih usluga. Ipak, međugodišnji rast cena hrane nastavio je da se kreće ispod ukupne inflacije i u februaru je iznosio 4,3 odsto", napomenuli su.

Izvršni odbor je imao u vidu i da bi inflacija, prema februarskoj centralnoj projekciji NBS, nakon kretanja oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja početkom godine, od drugog tromesečja trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima, kao i niže cene voća i povrća, pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje poljoprivredne sezone.

"Republički zavod za statistiku je potvrdio prethodno datu procenu o realnom rastu bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju prošle godine od 3,3 odsto međugodišnje i korigovao naviše prethodna dva tromesečja, tako da je u celoj 2024. godini ostvaren rast od 3,9 odsto. Prema projekciji NBS, rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini iznosiće oko 4,5 odsto i biće vođen domaćom tražnjom, a pre svega ličnom potrošnjom i investicijama u osnovna sredstva", ističe se u saopštenju.

Depositphotos

Pritom, rast privatne potrošnje zasnivaće se na većem raspoloživom dohotku i pozitivnim trendovima na tržištu rada, a rast investicija na povećanoj profitabilnosti privrede, očekivanom nastavku visokih priliva stranih direktnih investicija, planiranim kapitalnim izdacima države, a posebno realizaciji infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija EXPO 2027, naveli su. Na rast investicija trebalo bi pozitivno da utiču i povoljniji finansijski uslovi zahvaljujući dosadašnjem ublažavanju monetarne politike NBS i Evropske centralne banke (ECB).

"U ovom trenutku je teško oceniti u kojoj meri će se rast protekcionizma u svetu i uvođenje novih carina odraziti na ekonomsku aktivnost u Srbiji, a prisutan je i rizik da bi blokade i protesti mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje", naglasili su.

Prema oceni centralne banke, pokazatelji realnog sektora za januar ukazuju na to da zasad nije došlo do znatnijih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i rast aktivnosti u uslužnim sektorima, ali se kod priliva stranih direktnih investicija u dosadašnjem toku godine ipak beleži određeno usporavanje.

Depositphotos

"Izvršni odbor NBS će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta", zaključili su.

Inflaciona očekivanja privrede, stanovništva i finansijskog sektora

Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred povećana su sa 3,75 odsto u decembru na 3,9 odsto u januarskoj anketi agencije Ninamedia, koju je objavila NBS. Očekivanja finansijskog sektora za dve godine unapred blago su porasla u odnosu na prethodni mesec i u januaru iznose 3,5 odsto (3,3 odsto u decembru), pri čemu su nastavila da se kreću oko centralne vrednosti cilja NBS. "Kada je reč o očekivanjima za tri godine unapred, ona su zadržana na nepromenjenom nivou od tri odsto u odnosu na decembar." 

Kratkoročna inflaciona predviđanja privrednika ostala su nepromenjena u odnosu na decembar i u januaru iznose pet odsto, što je ujedno i prosečna vrednost oko koje su se kretala tokom prethodne godine. "Srednjoročna očekivanja iznose četiri odsto u januarskoj anketi, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodni mesec, kada je reč o očekivanjima za dve godine unapred (4,9 odsto u decembru), odnosno nepromenjenu vrednost očekivanja za tri godine unapred", kaže se u izveštaju centralne banke.

Uobičajeno viša u odnosu na očekivanja ostalih sektora, inflaciona očekivanja stanovništva za godinu unapred ostala su nepromenjena šesti mesec zaredom i iznose 15 odsto, dok su očekivanja za dve i tri godine unapred smanjena, sa 12 odsto u decembarskoj na 10 odsto u januarskoj anketi.

 

"Rezultati kvalitativno iskazane ankete ukazuju na to da stanovništvo očekuje da će inflacija u narednih dvanaest meseci biti niža od percipirane inflacije u prethodnoj godini dana", zaključuju u NBS.

(Ažurirano kroz tekst.)