Inflacija u Srbiji pala na 4,5 odsto, ušla u ciljani okvir NBS

Godišnja inflacija u Srbiji u februaru je pala na 4,5 odsto, a mesečna na 0,5 odsto, u poređenju s januarskih 4,6, odnosno 0,6 odsto, saopštio je u četvrtak Republički zavod za statistiku (RZS).

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u februaru 2025, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama: Alkoholna pića i duvan (2,1 odsto), Transport (0,7 odsto), Restorani i hoteli (0,6 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (0,5 odsto), Zdravlje (0,4 odsto), Rekreacija i kultura (0,3 odsto), u grupama Oprema za stan i tekuće održavanje i Obrazovanje (za po 0,2 odsto) i u grupi Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,1 odsto).

Pad cena je zabeležen u grupi Odeća i obuća (-0,3 odsto).  

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u zvaničnom izveštaju.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković nedavno je na Kopaonik biznis forumu kazala da centralna banka očekuje da se u prvom tromesečju međugodišnja inflacija kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja od tri odsto ± 1,5 odsto.

"U ostatku godine očekujemo da ona postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kojeg će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom kretanju inflacije doprineće i dalje restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, očekivani pad naftnih cena, cena naftnih derivata, što je u skladu sa fjučersima, kao i očekivani pad cena voća i povrća pod pretpostavkom prosečne ovogodišnje poljoprivredne sezone", rekla je Tabaković.

Tom prilikom podelila je nalaze njihova dva istraživanja.

Jorgovanka Tabaković; Foto: Bloomberg Adrija

"Prva analiza obezbeđuje dodatnu kvantitativnu argumentaciju u prilog nižih inflatornih pritisaka poredeći distribuciju međugodišnjeg rasta cena proizvoda i usluga iz potrošačke korpe. Podaci potvrđuju da je u toku 2024. godine znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga koji su zabeležili dvocifreni rast. Oko 25 odsto proizvoda i usluga nije poskupelo, a 100 proizvoda i usluga iz potrošačke korpe je pojeftinilo u toku 2024. godine", navela je.

'Cheapflation' kao fenomen

U drugoj analizi obradili su fenomen bržeg rasta cena jeftinijih u odnosu na skuplje brendove istih proizvoda, kreirajući utisak više od stvarne inflacije. Fenomen je kolokvijalno nazvan "cheapflation".

"Analiza pokazuje da je i u Srbiji od 2022. do 2024. godine, što je period pojačanih globalnih pritisaka, kumulativan rast cena jeftinijih brendova unutar kategorije hrana i piće bio za pet procentnih poena viši od skupljih brendova istih proizvoda. Jedan od razloga ovog fenomena jeste niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove", pojasnila je.

 

Uz to, dodala je da izraženiji rast cena neretko dovodi do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju se dodatni cenovni pritisci. "Međutim, tu je i nesavršena tržišna struktura, koja olakšava da se povećani troškovi i proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji sam više puta ukazivala."

Na domaćem tržištu i globalno inflacija je obuzdana, smatra ona.

"Odlična vest je i to što smo u Srbiji rezultat na planu inflacije postigli uz visok rast bruto domaćeg proizvoda. Ipak, nema prostora za opuštanje. Neizvesna i dinamična dešavanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu pozivaju na opreznost, o čemu svedoči i rast inflacije krajem prošle godine u mnogim zemljama", zaključila je.

Šta predviđaju privreda, stanovništvo i finansijski sektor

Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred povećana su sa 3,75 odsto u decembru na 3,9 odsto u januarskoj anketi agencije Ninamedia, koju je objavila NBS. Očekivanja finansijskog sektora za dve godine unapred blago su porasla u odnosu na prethodni mesec i u januaru iznose 3,5 odsto (3,3 odsto u decembru), pri čemu su nastavila da se kreću oko centralne vrednosti cilja NBS. "Kada je reč o očekivanjima za tri godine unapred, ona su zadržana na nepromenjenom nivou od tri odsto u odnosu na decembar." 

Kratkoročna inflaciona predviđanja privrednika ostala su nepromenjena u odnosu na decembar i u januaru iznose pet odsto, što je ujedno i prosečna vrednost oko koje su se kretala tokom prethodne godine. "Srednjoročna očekivanja iznose četiri odsto u januarskoj anketi, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodni mesec kada je reč o očekivanjima za dve godine unapred (4,9 odsto u decembru), odnosno nepromenjenu vrednost očekivanja za tri godine unapred", kaže se u izveštaju centralne banke.

Uobičajeno viša u odnosu na očekivanja ostalih sektora, inflaciona očekivanja stanovništva za godinu unapred ostala su nepromenjena šesti mesec zaredom i iznose 15 odsto, dok su očekivanja za dve i tri godine unapred smanjena, sa 12 odsto u decembarskoj na 10 odsto u januarskoj anketi.

Bloomberg

"Rezultati kvalitativno iskazane ankete ukazuju na to da stanovništvo očekuje da će inflacija u narednih dvanaest meseci biti niža od percipirane inflacije u prethodnoj godini dana", zaključuju u NBS.

Podaci o inflaciji stižu dan uoči odluke o kamatnim stopama

Podsetimo, centralna banka već mesecima drži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, a ekonomisti predviđaju da će na sednici u četvrtak šesti put uzastopce odlučiti da zadrži tu vrednost.

"Prema januarskim podacima vidimo da je inflacija na gornjoj granici cilja i ne daje prostor centralnoj banci da nastavi sa smanjenjem kamatnih stopa", kazala je analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić pre objave statističkog izveštaja za februar.

Isti ishod sastanka predviđaju i analitičari Bloomberga.