Kako Adria region trguje sa Izraelom i Iranom

Srbija i druge zemlje Adria regiona su osetile indirektne posledice eskalacije sukoba između Izraela i Irana. Cene nafte na svetskom tržištu su odmah porasle i bile su veoma volatilne, što je rezultiralo povećanjem maloprodajnih cena naftnih derivata u Srbiji i nekoliko drugih zemalja. Iako su se cene nafte trenutno stabilizovale zbog dogovorenog primirja, jasno je da je ono krhko i da postoji mogućnost novih vojnih akcija na Bliskom istoku, što bi moglo da ima negativne posledice po globalnu i regionalnu ekonomiju.

Pošto su nedavni događaji jasno pokazali kakvi bi bili indirektni uticaji, Bloomberg Adria je koristila podatke statističkih zavoda zemalja u regionu, Svetske trgovinske organizacije i sajta Ujedinjenih nacija za statistiku trgovine (UN Comtrade), kao i podatke Republičkog zavoda za statistiku Srbije, kako bi analizirala moguće direktne posledice povezane sa eventualnim poremećajima trgovinske razmene sa Izraelom i Iranom. 

Kako Srbija i region trguju sa Izraelom

Spoljotrgovinska razmena između Srbije i Izraela je u 2024. bila vredna 170,9 miliona evra, što je značajan rast u odnosu na godinu pre toga, kada je iznosila 102,8 miliona evra. Međutim, u odnosu na ukupnu spoljotrgovinsku razmenu Srbije, iznosi nisu veliki - izvoz u Izrael je prošle godine imao je udeo od samo 0.4 odsto u ukupnom srpskom izvozu. U Izrael se najviše izvoze piće i duvan, a uvoze se mineralna goriva, maziva i srodni proizvodi. 

Uvoz iz Izraela takođe je učestvovao sa 0.1 odsto u ukupnom uvozu Srbije, a najviše se uvoze visokotehnološka oprema, optički i medicinski instrumenti, hemikalije i plastične materijale. Spoljotrgovinska razmena sa Izraelom se od 2017. do 2023. godine, kretala u rasponu od 59 do 112 miliona evra, a između 2020. i 2023. zabeležen je suficit, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). 

 

 

 

 

Severna Makedonija je u 2024. imala oko 25 miliona evra trgovinske razmene sa Izraelom, što je rast u odnosu na prethodni period, ali i dalje zanemarljivo u poređenju sa ukupnom spoljnom trgovinom zemlje, koja je prošle godine bila vredna skoro 19 milijardi evra.

U poslednjih 10 godina, Severna Makedonija je imala izvoz u Izrael od oko 65 miliona evra i uvoz od oko 152 miliona evra - ukupan deficit u poslednjoj deceniji iznosi oko 88 miliona evra. Zemlja je jedino prošle godine zabeležila trgovinski suficit sa Izraelom od 4.2 miliona evra, a najveći deo izvoza otišao je  na duvan duvan (oko 30 odsto), prehrambene proizvode (25 odsto), tekstil (20 odsto). Severna Makedonije je najviše uvozila poljoprivredne proizvode (15 odsto), hemikalije (20 odsto), mašine i opremu (15 odsto).

 

 

Hronični deficit u trgovini sa Izraelom muči i sve druge zemlje Adria regiona, što ukazuje na njihovu ulogu kao dobavljača robe sa visokom dodatom vrednošću, kao što su tehnologija, oprema i slično. Kada se radi o izvozu, sve zemlje regiona osim Slovenije, imaju skromnu trgovinsku razmenu sa ovom zemljom, a uglavnom se trguje poljoprivrednim proizvodima, tekstilom i drugom robom sa niskim stepenom obrade. 

Slovenija, kao ekonomski najrazvijenija zemlja Adria regiona, ima najveću  trgovinsku razmenu sa Izraelom. Vrednost trgovinske razmene u 2024. iznosila je 136 miliona evra -  izvoz od 76 miliona evra i uvoz od oko 60 miliona evra. To je i dalje relativno malo, odnosno samo 0,1 odsto ukupne trgovine Slovenije, koja je prošle godine dostigla 130 milijardi evra. Slovenija generalno izvozi robu sa većom dodatom vrednošću - farmaceutske proizvode, mašine i uređaje, električnu opremu i drugu robu sa većom dodatom vrednošću. Slovenci iz Izraela uvoze optičku i medicinsku opremu, hemikalije i plastiku.

Bosna i Hercegovina, čija je spoljna trgovina usmerena prvenstveno na regionalna tržišta i Evropsku uniju, ima izvoz u Izrael od oko 7 miliona evra u 2024. godini, uglavnom metala, nameštaja i tekstila, dok iz Izraela uvozi uglavnom hemijske proizvode, mašine i poljoprivredne proizvode (južno voće), u iznosu od oko 17 miliona evra. BiH, kao i Makedonija i Srbija, takođe ima hronični trgovinski deficit sa Izraelom.

Hrvatska, članica EU od 2013. godine, ima mali udeo u trgovini sa Izraelom, i uglavnom izvozi drvo i prehrambene proizvode (konzervirane riblje i mesne proizvode), a uvozi đubriva, električnu opremu, optičke instrumente, citrusno voće itd. Izvoz u Izrael u 2024. godini bio je oko 35 miliona evra, a uvoz oko 52 miliona evra.

 

 

Kako Srbija i region trguju sa Iranom

Srbija sa Iranom ima skromnu trgovinsku razmenu, što je slučaj i sa drugim zemljama u regionu. Prošle godine, robna razmena bila je vredna oko 46,4 miliona evra, od čega je u tu državu izvezeno robe u vrednosti od svega milion. U Iran se uglavnom izvoze žitarice, ostali prehrambeni proizvodi, mašine i oprema, dok se najviše uvoze orašasti plodovi (uglavnom pistaći), tekstil i tepisi, kao i naftni derivati.

Za razliku od Izraela sa kojim spoljnotrgovinska razmena u 2024. iznosila 184 miliona evra, sa Iranom je znatno skromnija - 46,4 miliona, od čega je u tu državu izvezeno robe u vrednosti od svega milion.

Čini se da Severna Makedonija nema ništa interesantno da ponudi Teheranu - rekordan makedonski izvoz u Iran zabeležen je 2022. godine, a iznosio je tek nešto više od milion evra. U prošlosti, bilo je godina kada je ukupna trgovinska razmena dostizala skoro 30 milioma evra, ali je uvoz uvek bio veći nego izvoz. Hronični deficit ogleda se i u tome što je Iran od Severne Makedonije prošle godine kupio robu u vrednosti od samo 356 hiljada evra, a to su pretežno bile mašine, transportna oprema i nešto duvana. Balkanska zemlja zabeležila je deficit od skoro 14.6 miliona evra. 

 

 

 

U prva četiri meseca 2025. godine, makedonska državna statistika nije registrovala nikakav izvoz u Iran, dok je uvoz iznosio 3,5 miliona evra, uglavnom prehrambenih i hemijskih proizvoda. Kao i druge zemlje regiona, Severna Makedonija iz Irana uglavnom uvozi naftne derivate, plastiku, tepihe, tekstil i orašaste plodove.

Bosna i Hercegovina slabo trguje sa Iranom - izvozi tek oko 1,5 miliona evra godišnje, a uvozi 1,1 milion evra. Uglavnom izvozi prerađeno drvo, metale i hranu, dok uvozi orašaste plodove, tepihe i plastiku.

Hrvatska, kao članica EU, zbog sankcija protiv Irana, ima skroman izvoz od oko osam miliona evra i uvoz od dva miliona evra. Izvozi uglavnom hranu, hemikalije, mašine, dok uvozi orašaste plodove, naftne derivate i tepihe.

U 2024, Slovenija je u Iran izvezla oko 20 miliona evra robe, a uvezla skromnih tri miliona evra. Slovenci Iranu uglavnom izvoze farmaceutske proizvode, mašine i električnu opremu, a uvoze, pogodili ste, pistaće i tepihe.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar