Kako Adria region trguje sa Izraelom i Iranom

Srbija i druge zemlje Adria regiona osetile su indirektne posledice zaoštravanja sukoba između Izraela i Irana. Cene nafte na svetskom tržištu su odmah porasle i bile su veoma volatilne, što je rezultiralo povećanjem maloprodajnih cena naftnih derivata u Srbiji i nekoliko drugih zemalja. Iako su se cene nafte trenutno stabilizovale zbog ugovorenog primirja, jasno je da je ono krhko i da postoji mogućnost novih vojnih akcija na Bliskom istoku, što bi moglo da ima negativne posledice po globalnu i regionalnu ekonomiju.

Pošto su nedavni događaji jasno pokazali kakvi bi bili indirektni uticaji, Bloomberg Adria je koristila podatke statističkih zavoda zemalja u regionu, Svetske trgovinske organizacije i sajta Ujedinjenih nacija za statistiku trgovine (UN Comtrade), kao i podatke Republičkog zavoda za statistiku Srbije, kako bi analizirala moguće direktne posledice povezane sa eventualnim poremećajima trgovinske razmene sa Izraelom i Iranom. 

Kako Srbija i region trguju sa Izraelom

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Izraela u 2024. iznosila 170,9 miliona evra, što je značajan rast u odnosu na godinu pre toga, kada je bila 102,8 miliona evra. Međutim, u odnosu na ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, iznosi nisu veliki - izvoz u Izrael je prošle godine imao je udeo od samo 0,4 odsto u ukupnom srpskom izvozu. U Izrael se najviše izvoze piće i duvan, a uvoze se mineralna goriva, maziva i srodni proizvodi. 

Uvoz iz Izraela takođe je učestvovao sa 0,1 odsto u ukupnom uvozu Srbije, a najviše se uvoze visokotehnološka oprema, optički i medicinski instrumenti, hemikalije i plastične materijali. Spoljnotrgovinska razmena sa Izraelom se od 2017. do 2023. godine kretala od 59 do 112 miliona evra, a između 2020. i 2023. zabeležen je suficit, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). 

 

 

 

 

Severna Makedonija je u 2024. imala oko 25 miliona evra trgovinske razmene sa Izraelom, što je rast u odnosu na prethodni period, ali i dalje zanemarljivo u poređenju sa ukupnom spoljnom trgovinom zemlje, koja je prošle godine bila skoro 19 milijardi evra.

U poslednjih 10 godina, Severna Makedonija je imala izvoz u Izrael od oko 65 miliona evra i uvoz od oko 152 miliona evra - ukupan deficit u poslednjoj deceniji iznosi oko 88 miliona evra. Zemlja je jedino prošle godine zabeležila trgovinski suficit sa Izraelom od 4,2 miliona evra, a najveći deo izvoza otišao je na duvan (oko 30 odsto), prehrambene proizvode (25 odsto) i tekstil (20 odsto). Severna Makedonije je najviše uvozila poljoprivredne proizvode (15 odsto), hemikalije (20 odsto), mašine i opremu (15 odsto).

 

 

Hronični deficit u trgovini sa Izraelom muči i sve druge zemlje Adria regiona, što ukazuje na njihovu ulogu kao dobavljača robe sa visokom dodatom vrednosti, kao što su tehnologija, oprema i slično. Kada se radi o izvozu, sve zemlje regiona, osim Slovenije, imaju skromnu trgovinsku razmenu sa tom zemljom, a uglavnom se trguje poljoprivrednim proizvodima, tekstilom i drugom robom sa niskim stepenom obrade. 

Slovenija, kao ekonomski najrazvijenija zemlja Adria regiona, ima najveću trgovinsku razmenu sa Izraelom. Vrednost trgovinske razmene u 2024. iznosila je 136 miliona evra -  izvoz od 76 miliona evra i uvoz od oko 60 miliona evra. To je i dalje relativno malo, odnosno samo 0,1 odsto ukupne trgovine Slovenije, koja je prošle godine dostigla 130 milijardi evra. Slovenija generalno izvozi robu sa većom dodatom vrednosti - farmaceutske proizvode, mašine i uređaje, električnu opremu i drugu robu sa većom dodatom vrednosti. Slovenci iz Izraela uvoze optičku i medicinsku opremu, hemikalije i plastiku.

Bosna i Hercegovina, čija je spoljna trgovina usmerena prvenstveno na regionalna tržišta i Evropsku uniju, ima izvoz u Izrael od oko sedam miliona evra u 2024. godini, uglavnom metala, nameštaja i tekstila, dok iz Izraela uvozi uglavnom hemijske proizvode, mašine i poljoprivredne proizvode (južno voće), u iznosu od oko 17 miliona evra. BiH, kao i Makedonija i Srbija, takođe ima hronični trgovinski deficit sa Izraelom.

Hrvatska, članica EU od 2013. godine, ima mali udeo u trgovini sa Izraelom, i uglavnom izvozi drvo i prehrambene proizvode (konzervirane riblje i mesne proizvode), a uvozi đubriva, električnu opremu, optičke instrumente, citrusno voće itd. Izvoz u Izrael u 2024. godini bio je oko 35 miliona evra, a uvoz oko 52 miliona evra.

 

 

Kako Srbija i region trguju sa Iranom

Srbija sa Iranom ima skromnu trgovinsku razmenu, što je slučaj i sa drugim zemljama u regionu. Prošle godine, robna razmena bila je oko 46,4 miliona evra, od čega je u tu državu izvezeno robe u vrednosti od svega milion. U Iran se uglavnom izvoze žitarice, ostali prehrambeni proizvodi, mašine i oprema, dok se najviše uvoze orašasti plodovi (uglavnom pistaći), tekstil i tepisi, kao i naftni derivati.

Za razliku od Izraela, sa kojim je spoljnotrgovinska razmena u 2024. iznosila 184 miliona evra, sa Iranom je znatno skromnija - 46,4 miliona, od čega je u tu državu izvezeno robe u vrednosti od svega milion.

Čini se da Severna Makedonija nema ništa interesantno da ponudi Teheranu - rekordan makedonski izvoz u Iran zabeležen je 2022. godine, a iznosio je tek nešto više od milion evra. U prošlosti, bilo je godina kada je ukupna trgovinska razmena dostizala skoro 30 miliona evra, ali je uvoz uvek bio veći nego izvoz. Hronični deficit ogleda se i u tome što je Iran od Severne Makedonije prošle godine kupio robu u vrednosti od samo 356.000 evra, a to su pretežno bile mašine, transportna oprema i nešto duvana. Balkanska zemlja zabeležila je deficit od skoro 14,6 miliona evra. 

 

 

 

U prva četiri meseca 2025. godine, makedonska državna statistika nije registrovala nikakav izvoz u Iran, dok je uvoz iznosio 3,5 miliona evra, uglavnom prehrambenih i hemijskih proizvoda. Kao i druge zemlje regiona, Severna Makedonija iz Irana uglavnom uvozi naftne derivate, plastiku, tepihe, tekstil i orašaste plodove.

Bosna i Hercegovina slabo trguje sa Iranom - izvozi tek oko 1,5 miliona evra godišnje, a uvozi 1,1 milion evra. Uglavnom izvozi prerađeno drvo, metale i hranu, dok uvozi orašaste plodove, tepihe i plastiku.

Hrvatska, kao članica EU, zbog sankcija protiv Irana, ima skroman izvoz od oko osam miliona evra i uvoz od dva miliona evra. Izvozi uglavnom hranu, hemikalije, mašine, dok uvozi orašaste plodove, naftne derivate i tepihe.

U 2024. Slovenija je u Iran izvezla oko 20 miliona evra robe, a uvezla skromna tri miliona evra. Slovenci Iranu uglavnom izvoze farmaceutske proizvode, mašine i električnu opremu, a uvoze, pogodili ste, pistaće i tepihe.