NBS ostavila kamatu na 6,5 odsto i povećala stope obavezne rezerve

Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je u četvrtak da po drugi put zaredom pauzira povećanje referentne kamatne stope, u skladu sa očekivanjima analitičara, ali i dalje ne isključuje mogućnost daljeg rasta stopa ukoliko to bude bilo potrebno. Ipak, NBS se odlučila za dodatno pooštravanje monetarnih uslova putem povećanja stopa obavezne rezerve.

Nakon sednice Izvršnog odbora banke, referentna kamatna stopa je ostala na 6,5 odsto, što je najviši nivo od 11. maja 2015. godine. Stopa na depozitne olakšice, ostala je na 5,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice, koja je na 7,75 odsto.

Prethodno je NBS povećala kamatnu stopu u julu, a zatim je pauzirala u avgustu, pošto je počelo smirivanje rasta međugodišnje inflacije u zemlji. Rast potrošačkih cena dostigao je vrhunac od 16,2 odsto u martu, da bi se posle toga umanjivao svakog meseca. Inflacija u julu bila je 12,5 odsto, a iz NBS očekuju da će na kraju godine biti na osam odsto.

Inflacija u Srbiji znatno teže pada u poređenju sa evrozonom, gde je inflacija dostigla i 10,6 odsto krajem 2022. godine, ali se do avgusta smanjila na 5,3 odsto.

"Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike", navodi se u saopštenju NBS.

Iz centralne banke objasnili su da je prilikom donošenja odluke uvažena i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodnih podizanja osnovnih kamatnih stopa.

"Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Ipak, radi odlučne borbe protiv inflacije, Narodna banka Srbije odlučila je da putem obavezne rezerve povuče deo visokih viškova dinarske likvidnosti i time dodatno pooštri domaće monetarne uslove. Ako proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike", dodaje se u saopštenju.

 

Objašnjavajući odluku o povećanju stopa obavezne rezerve, iz NBS su naveli:

• stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu povećane su za po tri procentna poena na 23 odsto i 16 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
• procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve povećani su za po osam procentnih poena na 46 odsto i 38 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno;
• stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu povećane su za po dva procentna poena na sedam odsto i dva odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i preko dve godine, respektivno.

Iz NBS dodaju da bankarski sistem u Srbiji dugi niz godina posluje u uslovima strukturnog viška dinarske likvidnosti, pri čemu se taj višak od maja prošle godine, a naročito u tekućoj godini, postepeno povećavao, prevashodno kao rezultat neto kupovine deviza NBS na domaćem deviznom tržištu u cilju sprečavanja prekomernog jačanja dinara u odnosu na evro u uslovima izraženih aprecijacijskih pritisaka na domaću valutu.

"Smanjenje viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru putem povećanja obavezne rezerve, treba da podstakne i rast prometa na međubankarskom novčanom tržištu i time doprinese povećanju reprezentativnosti repernih kamatnih stopa na tom tržištu (BEONIA i BELIBOR)", kažu iz NBS.

Pri tom, iz NBS su još ukinuli ograničenje koje se odnosilo na višak izdvojene devizne obavezne rezerve (iznad obračunate) koje je uvedeno u vreme negativnih kamatnih stopa u evrozoni.

"Navedene izmene imaju za cilj da se u ambijentu izuzetno visokog viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, podrži dosadašnje pooštravanje monetarnih uslova putem podizanja osnovnih kamatnih stopa Narodne banke Srbije, čime se dodatno povećava efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike i doprinosi vraćanju inflacije u granice cilja," kažu iz centralne banke i dodaju da je ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, dok bi efekat na deviznu likvidnost bio gotovo neutralan (povlačenje oko 25 miliona evra).

Iz NBS takođe naglašavaju da će i posle ovih mera regulatorni pokazatelji likvidnosti banaka i dalje biti na visokom nivou.

Šta su rekli analitičari pre odluke

"Iako je inflacija i dalje dvocifrena i najviša u regionu, jaka baza iz prethodne godine joj obezbeđuje opadajući trend. Pored tog matematičkog efekta, trenutno ne očekujemo eksterne cenovne pritiske, imajući u vidu stabilnost globalnih cena hrane i očekivanja da se trenutni rast cena nafte neće nastaviti, pogotovo ne intenzivirati", rekla je analitičar Bloomberg Adrije Marina Petrov pre objave odluke NBS.

Pored toga, bilo je upozorenja i o povećanoj likvidnosti.

"Pored fokusa na inflaciju kao primarni cilj, imamo u vidu i rastuće troškove NBS po osnovu kamata koje plaća bankama na depozite i povučenu likvidnost, koja je sve veća iz meseca u mesec i svakako ne ide u prilog povećanju kamatnih stopa", napomenula je Petrov.

(Ažurirano detaljima kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar