Rast BDP-a Srbije 3,5 odsto u trećem kvartalu

Realni rast BDP-a u trećem kvartalu iznosio je 3,5 odsto, objavio je danas fleš procenu Rebublički zavod za statistiku, verovatno nošen građevinarstvom i poljoprivredom. To uliva optimizam da bi na kraju godine mogao možda da dostigne 2,5 odsto, pod uslovom da u četvrtom kvartalu bude približno toliki.

Srbija je u prvoj polovini 2023. ostvarila skromne međugodišnje stope rasta od 0,9 odsto u prvom, odnosno 1,7 odsto u drugom kvartalu. Da bi se dostigao zacrtani cilj od 2,5 odsto, neophodno je da u poslednja dva kvartala stope rasta budu od oko 3,7 odsto u proseku. To je veliki zaokret u odnosu na prvu polovinu godine.

Međutim, Ministarstvo finansija ocenjuje da srpska privreda ubrzava i da, ukoliko nastavi sadašnjim tempom razvoja, može da ostvari planirani rast BDP-a od 2,5 odsto u 2023. godini i pored značajnog usporavanja evropske privrede i posebno privreda zemalja ka kojima smo najviše usmereni, što je potvrdilo i rebalansom budžeta i zadržalo projekciju rasta iz originalnog budžeta. Neočekivani rast poljoprivrede i građevinarstva u drugom kvartalu dali su vetar u jedra otpimističnim procenama iako MMF i Svetska banka sugerišu da bi rast mogao da bude oko dva odsto, mada su analitičari BBA i ranije prognozirali rast od 2,4 odsto za Srbiju.

Pojedine komponente BDP-a tokom ove godine beleže bitno drugačiju tendenciju od očekivane, te je u samoj strukturi BDP-a došlo do korekcija u prognozama. Delatnosti u kojima je u drugom kvartalu 2023. zabeležen neočekivano visok rast jesu poljoprivreda i građevinarstvo. Intenzivniji rast u tim segmentima privrede uzrokovalo je pomeranje očekivanja u vezi sa njihovim godišnjim rastom naviše. Ministarstvo finansija je korigovalo svoje procene, rast poljoprivrede sa sedam na deset odsto, rast građevinarstva sa jedan na 8,5 odsto.

S druge strane, sektori sa većim udelom u BDP-u (usluge i industrija) suočili su se sa slabijim rastom u prvoj polovini 2023. godine. Rast uslužnog sektora (čak i kad se uračunaju brzorastuće delatnosti informisanja i komunikacija i stručne, naučne, inovacione i tehničke usluge) sporiji je od prvobitno zacrtanog, a prerađivačka industrija je u prvih sedam meseci 2023. opala za 0,7 odsto.

Činilac koji takođe povlači očekivanja privrednog rasta naniže je stagnacija neto poreza (izvorni budžet predvideo rast od tri odsto, rebalans očekuje 0,5 odsto).

Svetska banka je u nedavnom izveštaju za Zapadni Balkan ostala pri prognozi rasta od dva odsto i ocenila da je Srbija ostvarila u prvoj polovini 2023. rast po stopi nižoj od očekivane. Neto izvoz je pružio značajnu podršku ekonomskom rastu u prvoj polovini godine. Dok je izvoz dobara zabeležio ohrabrujuće povećanje (od 9,4 odsto izraženo u evrima u prvom kvartalu), došlo je do primetnog smanjenja uvoza (od pet odsto u prvom kvartalu), i to naročito uvoza energenata (koji su registrovali pad od 24,5 odsto) i sirovina (6,4 odsto), što je dovelo do značajnog pozitivnog doprinosa rastu u prvoj polovini godine.

I potrošnja i investicije zabeležile su negativan doprinos rastu u prvih šest meseci ove godine. Potrošnja je pod nepovoljnim uticajem efekata dugotrajne visoke inflacije, dok se na ulaganja negativno odrazilo značajno smanjenje zaliha (dok su bruto investicije u osnovna sredstva ostvarile pozitivan doprinos rastu). 

Fiskalni savet smatra da bi stopa rasta BDP-a u 2023. bila niža da nije došlo do oporavka poljoprivrede od suše iz 2022, što bi trebalo uzeti u obzir u analizama. Udeo poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti privrede Srbije relativno je veliki. Godinama unazad kreće se oko sedam odsto, što je dvostruko više od proseka zemalja CIE i četiri puta više od proseka EU. Stoga, godišnja kolebanja u rastu poljoprivrede daleko snažnije deluju na rast BDP-a Srbije nego što je slučaj s tim državama.

U 2022. poljoprivredna proizvodnja Srbije je, usled suše, imala pad od osam odsto, čime je postavljena niska osnova s koje posmatramo rast tog sektora u 2023. godini. Pošto se u 2023. ostvaruje prosečna poljoprivredna sezona (tačnije, malo bolja od proseka), to je dovelo do relativno visokog međugodišnjeg rasta poljoprivrede od oko 10 odsto.

Čak i u slučaju da se u 2023. ostvari prognozirani rast BDP-a od 2,5 odsto, stvarni tempo rasta najvećeg dela privrede (tj. BDP-a bez poljoprivrede) niži je od toga i iznosi ispod dva odsto, smatra FS.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je sinoć da se očekuje rast industrijske proizvodnje od 2,7 do 2,8 odsto i da "industrija vuče napredak".

Industrijska proizvodnja Srbije, prema proceni Ministarstva finansija, nastavlja sa solidnim kretanjima uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji i očekuje sa da ostvari povećanje od 1,9 odsto u 2023. godini, umesto prvobitno projektovanih 1,1 odsto. Najveći doprinos tom rastu daje energetika, a prehrambena industrija, koja je bila najveći uzročnik inflacije, beleži pad, kao što je pisala Bloomberg Adria.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja je od januara do avgusta tekuće godine povećana za 2,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po sektorima, snabdevanje električnom energijom je zabeležilo rast 16,4 odsto, rudarstvo 1,8 odsto, dok je prerađivačka industrija u minimalnom padu od oko 0,3 odsto.

 

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da će rast kako prerađivačke industrije, tako i ukupnog sektora industrije, u odnosu na prethodnu godinu svakako doprineti da ukupan realni rast republičkog BDP-a bude u planiranom intervalu između dva i tri odsto.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar