Energenti i politički rizici potresaju evropsko tržište obveznica

Nagli rast cena gasa i sve veći politički rizici ubrzavaju rasprodaju na evropskom tržištu obveznica, koja je poslednjih nedelja izraženija nego u drugim velikim ekonomijama.

Troškovi dugoročnog zaduživanja Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva porasli su tokom proteklog meseca najviše među zemljama G7, dok su prinosi dostigli višegodišnje maksimume. Čak ni Nemačka, koja se u regionu smatra sigurnim utočištem, nije ostala pošteđena - investitori za kupovinu njenih 30-godišnjih obveznica traže najveću premiju od 2011. godine.

Investitori strahuju od novog energetskog šoka u trenutku kada su javne finansije već pod ogromnim pritiskom. Cene prirodnog gasa porasle su više od 120 odsto od početka rata u Iranu, a prošle nedelje dostigle su najviši nivo u poslednje tri godine. To podstiče bojazan da će Evropska centralna banka (ECB) morati da nastavi da povećava kamatne stope. Pokazatelj očekivane inflacije u evrozoni u narednih godinu dana porastao je na nivo poslednji put zabeležen u maju.

"Zavisnost Evrope od energenata ponovo je u fokusu", rekao je Ludovic Subran, glavni investicioni direktor i glavni ekonomista kompanije Allianz SE. "Viša inflatorna očekivanja podigla su očekivane referentne kamatne stope centralnih banaka, što je jedan od glavnih pokretača rasta prinosa na dugoročne obveznice."

Skok cena gasa

Zalihe prirodnog gasa trenutno su rekordno niske za ovo doba godine, što preti da dodatno zaoštri globalnu borbu za snabdevanje, dok vreme za popunjavanje skladišta pred zimu ističe. Vlade i kompanije tokom leta su odlagale kupovinu, ali bi sada, u trci sa potrošačima u Aziji, mogle da poguraju cenu iznad 100 evra po megavat-satu, odnosno oko 40 odsto iznad trenutnog nivoa.

"Evropa je posebno izložena skoku cena gasa", rekao je Mark Dowding, glavni investicioni direktor u RBC BlueBay Asset Managementu. "Realnost je da siromašnije zemlje u razvoju ne mogu da plate toliko i Evropa ih praktično nadmašuje višim ponudama."

Prirodni gas potisnuo naftu kao ključni inflacioni rizik za evropski dug

U SAD zabrinutost zbog inflacije uglavnom podstiče nafta, čija je cena i dalje oko 20 odsto ispod aprilskog maksimuma. Ta razlika vidi se i na tržištu obveznica: prinos na desetogodišnje nemačke državne obveznice porastao je od 4. avgusta za 24 bazna poena, na oko 3,35 odsto. Prinos na uporedive američke državne obveznice povećan je za 14 baznih poena.

Svopovi ukazuju na još tri povećanja kamatnih stopa ECB od po 25 baznih poena tokom narednih godinu dana, pri čemu se prvo očekuje na sastanku u četvrtak. U SAD tržište u istom periodu očekuje dva povećanja kamata.

Trgovci obveznicama zabrinuti su i zbog političke situacije u Evropi, dok vlade pripremaju budžete za 2027. godinu u uslovima sve većih pritisaka na rashode i približavanja izbora.

Francuske obveznice imale su slabije rezultate od uporedivih hartija, dok kandidati koji bi naredne godine mogli da naslede predsednika Emmanuela Macrona iznose radikalno različite ideje o tome kako rešiti problem ogromnog javnog duga i budžetskog deficita koji premašuje pet odsto BDP-a. Premija koju investitori zahtevaju da bi pozajmljivali Francuskoj umesto Nemačkoj blizu je najvišeg nivoa od dužničke krize u evrozoni 2012. godine.

Italija je, nasuprot tome, zabeležila pad troškova zaduživanja u odnosu na Nemačku, što predstavlja svojevrsnu nagradu za period političke stabilnosti i fiskalne discipline pod premijerkom Giorgijom Meloni. Ona predvodi vladu sa najdužim mandatom od 1946. godine, ali naredne godine mora da održi izbore. Jedan od rizika jeste da bi mogla da se udruži sa novom krajnje desničarskom strankom i formira manje stabilnu koaliciju koja bi vodila još populističkiju politiku, smatra Davide Oneglia, direktor za evropsku i globalnu makroekonomiju u TS Lombardu.

'Neprijatna iznenađenja'

Strateg Schrodersa James Bilson smatra da posebno italijanske obveznice investitorima ne nude dovoljnu kompenzaciju za političke rizike. Prinos na desetogodišnje italijanske obveznice od oko 4,20 odsto tek je nešto niži od prinosa na uporedive francuske hartije.

U Nemačkoj, u međuvremenu, poslovni lideri upozoravaju na opasnosti populizma uoči regionalnih izbora, za koje se očekuje da će dodatno potvrditi uspon etnonacionalističke i evroskeptične Alternative za Nemačku (AfD). Kancelar Friedrich Merz, koji se već suočava sa nezadovoljstvom unutar svog konzervativnog bloka, verovatno će biti pod još većim pritiskom nakon što je AfD u nedelju ostvario svoj najbolji rezultat do sada na izborima u jednoj nemačkoj saveznoj pokrajini.

 

"Postoje dobri razlozi da se smatra da tržište ne posvećuje dovoljno pažnje političkoj dinamici u Nemačkoj i Italiji, zbog čega ostaje izloženo 'neprijatnim iznenađenjima' i naglom ponovnom određivanju premije za rizik i ročnost kada stignu nove vesti", rekao je Oneglia iz TS Lombarda.

Čak i ako SAD i Iran obnove mirovni sporazum koji je propao u julu i time ublaže energetski šok, centralne banke pažljivo prate sekundarne efekte - situaciju u kojoj se početni skok cena preliva na širu ekonomiju i pokreće uzlaznu inflacionu spiralu. "Super El Ninjo" u narednim mesecima mogao bi dodatno da pogorša izglede podsticanjem rasta cena hrane.

Ipak, rast prinosa privlači kupce koji smatraju da su tržišta preterala, kao i investicione menadžere koji žele da smanje zavisnost od američkih državnih obveznica kroz veću diverzifikaciju.

Steve Ryder, viši portfolio menadžer u Aviva Investorsu, povećava izloženost evropskim obveznicama, istovremeno se štiteći od inflacionog rizika zbog i dalje prisutne pretnje od rasta cena energenata. Kevin Zhao, rukovodilac za globalne državne obveznice i valute u UBS Asset Managementu, kupuje dugoročne nemačke državne obveznice.

Evropske obveznice i dalje su podložne prelivanju kretanja sa drugih tržišta. Veliki deo slabljenja američkih državnih obveznica pripisuje se otpornom privrednom rastu SAD. Ulogu igra i borba za kapital u trenutku velike ponude obveznica koje emituju vlade i tehnološke kompanije.

David Zahn, direktor za evropske instrumente sa fiksnim prihodom u Franklin Templetonu, smatra da su spoljni faktori odgovorni za veliki deo rasprodaje evropskih obveznica. Iako kaže da je "prilično blizu" odluci da počne da kupuje dugoročnije obveznice, čeka da prinos na desetogodišnje nemačke obveznice dostigne oko 3,5 odsto.

"Globalni prinosi rastu i Evropa nije imuna na to", rekao je Zahn. "Ne znam šta bi moglo jednostavno da zaustavi rast prinosa."