.webp){kind=icon}
Privredni rast Srbije će ove godine biti oko dva odsto, a sledeće godine tri odsto. Stopa inflacije je počela da pada, ali je i dalje među najvišima u Evropi i očekuje se njen povratak na ciljani raspon Narodne banke Srbije sredinom 2024. godine, navedeno je u redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
Richar Record, vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, na predstavljanju ovog izveštaja u Beogradu rekao je da je inflacija u regionu Zapadnog Balkana i dalje visoka, ali da je u padu. Kada je reč o Srbiji, dostigla je visoku vrednost, kasnije nego u ostalim zemljama regiona, i zato joj treba više vremena da se snizi.
Prema njegovim rečima širom regiona jeste pravilo da je potrošnja najveći pokretač rasta, ali kako je dodao, u mnogo manje nego što je to bilo prethodnih godina.
Opširnije
Inflacija u septembru usporila na 10,2 odsto, voće i gorivo poskupeli najviše
U odnosu na septembar prethodne godine, cene u Srbiji su u proseku rasle za 10,2 odsto, dok je mesečna inflacija iznosila 0,3 odsto.
12.10.2023
MMF za Srbiju očekuje višu inflaciju i bolje stanje tekućeg računa
Projekcije tekućeg računa verovatno su smanjene zbog energenata.
10.10.2023
Predlog budžeta za 2024: Planiran rast BDP-a od 3,5 odsto
Vlada Srbije planirala je budžet za sledeću godinu na privrednom rastu od 3,5 odsto.
05.10.2023
Ekonomista Raiffeiesena optimističnija nakon podataka o inflaciji
"Naša prognoza prosečne inflacije za ovu godinu je 11,2 odsto, a za kraj godine 8,5 odsto", rekla je Ljiljana Grubić.
17.10.2023
On je kazao i da se privredni rast usporava i širom Zapadnog Balkana, pa zbog toga nije ništa neobično da je takva situacija i u Srbiji.
Projekcija rasta za Zapadni Balkan je u celini snižena i to uključuje sve ekonomije blisko integrisane sa evrozonom, rekao je Record.
"Mi mislimo da Srbija treba da raste brže nego što raste, tri ili četri odsto, i treba videte zašto je to tako", rekao je on ukazujući na neophodnost strukturnih reformi.
Iako su projekcije rasta na srednji rok (2024 - 2026) nepromenjene, stope tog rasta su i dalje niže od potencijalnih. To naglašava značaj strukturnih reformi radi ubrzanja potencijalnog rasta ekonomije. Nov izvor rasta mogle bi predstavljati strane direktne investicije u sektorima sa visokom dodatom vrednošću, ali se javljaju i rizici, naročito u pogledu javnih preduzeća i njihovog uticaja na javne finansije i tržišnu konkurenciju.
Na pitanje novinara zbog čega Svetska banka za Srbiju prognozira rast dva odsto, koji je u odnosu na prethodnu projekciju umanjen za 0,3 procentna poena, a Ministarstvo finansija pak ostaje pri prvobitnoj proceni od 2,5 odsto. Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Beogradu, objasnio je da je rast bio dosta problematično pitanje jer su se pojavila dva sektora koja su imala oprečene trendove.
"Došlo je značajnog usporavanja u građevinarstvu zbog rasta cena materijala i vrednosti izvedenih građevinskih radova i to je nešto što nismo očekivali na početku godine. S druge strane, građevinske dozvole su pokazivale konstantnu vrednost”, rekao je Šestović.
Drugo negativno iznenađenje je bila poljoprivreda, voće i povrće su bili pogođeni nedostatkom vlage i postavljalo se pitanje kako će izgledati sezona. "Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je ipak bila dobra sezona za kukuruz i pšenicu. Bilo je teško sve prognozirati."
Izvoz je porastao sedam odsto u prvoj polovini godine, ali nije to toliko koliko se očekivalo i to je deo problema koji se preliva iz Evropske unije na nas. Naši proizvođači u auto-industriji su preko noći morali da smanje proizvodnju i zaposlenost.
Šestović: Rast je ove godine podbacio
"Naš model za procenu ekonomske aktvnosti sugeriše da je dva odsto realno dostižna cifra i ukoliko dođe do oporavka, to će biti u četvrtom kvartalu. Sve u svemu, ova godina je, što se tiče rasta, podbacila”, ocenio je Šestović.
Inflacija u Srbiji je prevashodno vezana za pitanje cena hrane i izgleda da su netržišni faktori doveli do rasta cena hrane u odnosu na druge zemlje našeg regiona i centralne i istočne Evrope. "Priča se o povećanju marži, što niko nije očekivao. Ostaje da se vidi da li će to da krene da pada. Ali i dalje je značajna inflacija u sektoru prehrambenih proizvoda", upozorio je Šestović.
Kazao je i to da su fiskalne performanse naše zemlje bolje od očekivanih, da je deficit niži nego što se predviđalo, i to zahvaljujući najviše dobrim rezultatima na strani prihoda. On je naveo da se javni dug Srbije stabilizovao na oko 56 odsto BDP-a, naglašavajući da su procene da će deficit tekućeg računa biti niži od očekivanog i da će iznositi oko 2,5 odsto BDP-a, a nastaviće se i snažan priliv stranih direktnih investicija.
"Što se tiče prihoda, situacija je bila dobra tokom prve polovine godine i postoji nekoliko razloga za to. Inflacija je pomogla što se tiče naplata PDV-a, drugi bitan faktor jeste prikupljanje poreza na dobit preduzeća i to niko nije očekivao.
Depositphotos
Na rashodnoj strani su smanjeni rashodi za subvencije javnim preduzećima. Generalno, situacija sa budžetom je dobra i nema problema, rekao je Šestović.
U izveštaju Svetske banke se ističe da će ceo region Zapadnog Balkana, nakon usporavanja ove godine, zabeležiti umereno ubrzanje ekonomskog rasta na tri odsto sledeće godine i na 3,5 odsto u 2025. godini, u uslovima oporavka u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner ovog regiona.
Niža inflacija u regionu treba da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji. Uprkos višestrukim šokovima, zemlje Zapadnog Balkana uspele su da zabeleže rast, otvore nova radna mesta i smanje stepen siromaštva, što ukazuje na snažne osnovne ekonomske pokazatelje ovog regiona.
Prosečna stopa zaposlenosti u regionu Zapadnog Balkana ove godine je dostigla novu istorijski najvišu vrednost od skoro 48 odsto, a od sredine 2022. do sredine 2023. godine je otvoreno 103.000 novih radnih mesta. Uprkos nedavnim pomacima, učešće u radnoj snazi je još nisko, što, uz dubok rodni jaz, otežava smanjenje siromaštva, a privrednici se i dalje žale na nedostatak radne snage.
U izveštaju se ističe da je neophodno povećati ulaganja u povećanje otpornosti na elementarne nepogode, između ostalog i u poljoprivredi. Ako zaštite poljoprivredu od prirodnih rizika i učine je otpornijom, ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da nastave da povećavaju produktivnost poljoprivrede uprkos nepovoljnom uticaju klimatskih promena.
(Ažurirano kroz ceo tekst.)
