Međunarodni monetarni fond (MMF) blago je podigao projekciju inflacije u Srbiji za ovu godinu, ali je poboljšao projekcije tekućeg računa platnog bilansa za ovu i sledeću godinu.
Stopa inflacije će u ovoj godini iznositi u proseku 12,4 odsto, što je povećanje od 20 baznih poena u odnosu na projekciju iz aprila, dok će u sledećoj pasti na 5,3 odsto, a isti pad su u MMF-u očekivali i u aprilu.
Dve pozitivne promene dolaze sa strane nezaposlenosti i tekućeg računa platnog bilansa. Stopa nezaposlenosti u Srbiji bi trebalo da iznosi 9,1 i devet odsto u ovoj i sledećoj godini, dok su ove projekcije u aprilu bile za po 0,1 procentni poen više.
Opširnije
NBS napravila treću pauzu, prvi put bez pomena daljih podizanja
Referentna kamatna stopa ostala je na nivou od 6,5 odsto, na koliko je podignuta u julu.
06.10.2023
Predlog budžeta za 2024: Planiran rast BDP-a od 3,5 odsto
Vlada Srbije planirala je budžet za sledeću godinu na privrednom rastu od 3,5 odsto.
05.10.2023
Građevinarstvo iznenadilo, ali ekonomisti i dalje očekuju privredni rast od dva odsto
'Zadržavamo prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda u celoj 2023. na nivou od oko dva odsto', rekli su ekonomisti.
28.09.2023
Najpozitivnija promena se odnosi na projekcije tekućeg računa platnog bilansa koje su sa -6,1 odsto BDP-a (za ovu) i -5,7 odsto (za sledeću godinu) smanjene na -2,3 i -3,2 odsto, tim redom.
U izveštaju se ne navodi koje stavke ovog pokazatelja su bile glavni razlog za promenu, a najveći deo tekućeg računa platnog bilansa otpada na uvoz i izvoz, dok relativno veliku ulogu igraju i doznake iz inostranstva.
Energenti ključ
"Mi ne znamo na bazi čega su oni predvideli tu promenu, ali je moguće da je razlog to što smo drastično smanjili uvoz energenata ove godine", rekao je za Bloomberg Adriju ekonomista Saša Đogović. On dodaje da su cene nafte i prirodnog gasa niže ove godine, a da nema ni potrebe za popunjavanjem skladišta u onom obimu u kom je to bilo neophodno prethodne godine.
Usporavanje domaće tražnje i niže cene energenata iz uvoza su takođe igrale ulogu, rekao je Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investments.
"Verovatno su promeni projekcija doprineli i poboljšanje proizvodnje u fabrikama i realizacija efekata prethodnih ulaganja", smatra Kratky.
"Takođe, popravili smo i spoljnotrgovinski saldo, i osetno je smanjen uvoz, predominantno energenata", dodao je Đogović.
Projekcije tekućeg računa su povećane i za celu Evropu i za evropske zemlje u razvoju gledane zbirno. Isto tako su naviše revidirane i projekcije evropske i svetske inflacije u odnosu na julske projekcije, kada nisu bili dostupni podaci za Srbiju.
Đogović predviđa da će inflacija nastaviti da usporava, ali ocenjuje da je projekcija NBS (da će stopa inflacije krajem godine iznositi oko osam odsto) previše optimistična.
"Usporavanje rasta cena će se svakako nastaviti, ali ne onim tempom kako se ranije očekivalo", rekao je Đogović, dodavši da očekuje da će ove godine rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznositi oko dva odsto, koliko očekuje i MMF.
Za 2024. godinu MMF očekuje privredni rast od tri odsto, koliko očekuje i Svetska banka. Vlada Srbije je optimističnija i očekuje rast od 3,5 odsto, dok Đogović navodi da je i projekcija MMF-a možda neostvariva.
"Nizak privredni rast će i dalje biti na snazi, a to je uslovljeno kako našom nepovoljnom privrednom strukturom, tako i globalnim ekonomskim tokovima. I sada vidimo da imamo pad izvoza u Italiju i Kinu, opadanje izvoznih aktivnosti ka nemačkom tržištu", rekao je Đogović.
"Za sledeću godinu bi privredni rast mogao da iznosi između 2,5 i tri odsto, tu bi negde mogao da se kreće", zaključuje Đogović.
Revidirana strategija
Vlada Republike Srbije usvojila je revidiranu fiskalnu strategiju za ovu godinu, a u njoj se nalaze i projekcije za sledeće tri godine.
Ministarstvo finansija za 2025. i 2026. godinu očekuje privredni rast od četiri i 4,3 odsto, dok se u sledeće tri godine očekuje usporavanje inflacije na 4,9, 3,5 i tri odsto.
Bilans tekućeg računa platnog bilansa kao udela u privrednom rastu ministarstvo projektuje na -2,9 odsto za ovu i -4 odsto za sledeću godinu.
Dve godine nakon toga bi trebalo da donesu blagi rast deficita tekućeg računa, pokazuju projekcije.
Što se unutrašnje pozicije tiče, Srbija planira postepeno smanjivanje deficita sa planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto BDP u 2024, pa na 1,5 odsto BDP-a u 2025. i u 2026. godini. Učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje - sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).
(Dopunjeno podacima iz fiskalne strategije.)
- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.
.webp){kind=icon}
