Za agrar 1,4 milijarde evra, a rezultata nema - gde greši Srbija

Srpska poljoprivreda godinama stagnira uprkos velikim državnim izdvajanjima, koja sa subvencijama, refundacijama i drugim merama dostižu oko 1,4 milijarde evra godišnje. Produktivnost rada u domaćem agraru tek je na oko trećini proseka Evropske unije, dok uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda raste brže od izvoza.

Fiskalni savet ocenjuje da problem nije u manjku novca, već u načinu na koji se on koristi. Umesto većih izdvajanja, Srbiji su potrebne stabilnije i bolje usmerene mere – više ulaganja u modernizaciju, zaštitu od rizika i produktivnost, a manje kratkoročnih plaćanja.

Poljoprivreda u Srbiji ne gubi na značaju samo zato što drugi sektori rastu brže, što je uobičajena pojava sa razvojem modernijih sektora poput IT-ja ili farmaceutske industrije, već i zato što sama ne raste. Za razliku od zemalja EU i centralne i istočne Evrope, u kojima i poljoprivreda raste, iako sporije u odnosu na druge sektore, ona u Srbiji stagnira, navodi se u analizi Fiskalnog saveta "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika", objavljenoj krajem avgusta.

 

 

Prema toj analizi, srpska poljoprivreda je izgubila 0,4 odsto realne bruto dodate vrednosti (BDV) u proteklih 10 do 15 godina, dok je ostatak privrede ostvario rast od 39 odsto. Poljoprivreda i dalje ima relativno visok ekonomski značaj, sa prosečnim učešćem od oko 4,5 odsto u BDV-u u periodu 2022–2025. godine, što je više nego dvostruko iznad proseka EU od 1,8 odsto. Međutim, veće učešće u BDV-u ne znači da je poljoprivreda i razvijena, što ilustruje primer zemalja sa vrlo razvijenim poljoprivredama poput Nemačke, Danske i Holandije, u čijem BDV-u poljoprivreda učestvuje sa samo jedan odsto, 1,2 odsto i 1,9 odsto.

Učešće poljoprivrede u BDV-u Srbije sistematski opada s godinama, sa 10 odsto početkom dvehiljaditih, na, prema poslednjim procenama, 3,9 odsto ukupnog BDV-a Srbije u 2025. Ipak, pad relativnog značaja poljoprivrede u privredi očekivana je posledica ekonomskog razvoja, u okviru kojeg najsnažniji rast imaju napredni sektori veće dodate vrednosti, dok poljoprivreda, kao tradicionalna delatnost, ima umerene stope rasta.

U tom kontekstu, poljoprivreda ne može da bude glavni pokretač privrednog razvoja Srbije, ali bi mogla taj razvoj u znatnoj meri da podrži. Za to je neophodno da ostvaruje stabilan rast proizvodnje i postepeno smanjuje zaostatak u produktivnosti u odnosu na zemlje EU, ocenjuje Fiskalni savet.

 

 

 

Suficit u razmeni očuvan, ali uvoz brže raste od izvoza

Srbija i dalje više izvozi nego što uvozi poljoprivredne proizvode i u 2025. godini imala je suficit od oko 550 miliona evra. Međutim, njena konkurentnost slabi, dok uvoz raste brže od izvoza. Kada se porede proseci za period 2010–2013. i 2022–2025, izvoz se povećao 2,5 puta, sa oko 1,8 milijardi evra godišnje na oko 4,6 milijardi evra. Istovremeno, uvoz se povećao više od 3,5 puta, sa oko jedne milijarde evra na 3,6 milijardi evra.

Zbog toga je pokrivenost uvoza izvozom pala sa skoro 183 odsto u periodu 2010–2013. na 127 odsto u periodu 2022–2025. godine. Pritom, ako se izuzmu voda za piće i cigarete pokrivenost pada na 117 odsto. Na dublje probleme ukazuje upravo to što su duvan i voda za piće, kao proizvodi sa najvećim rastom izvoza, veoma slabo ili nimalo povezani sa domaćom poljoprivrednom proizvodnjom.

 

 

Takođe, prehrambeni proizvodi postepeno gube relativni značaj u ukupnom izvozu zemlje. U periodu 2010–2013. činili su 22 odsto ukupnog robnog izvoza, dok je njihov udeo u periodu 2022–2025. pao na oko 16 odsto. Istovremeno, udeo prehrambenih proizvoda u ukupnom robnom uvozu blago je porastao, sa oko osam na oko 10 odsto.

Posebno zabrinjava stanje u stočarstvu, gde domaća proizvodnja pojedinih vrsta mesa i mleka više nije dovoljna ni za podmirivanje domaće potrošnje, upozorava se u analizi. Meso je iz suficita od osam miliona evra prešlo u deficit od 190 miliona evra, dok su mlečni proizvodi i jaja iz suficita od 20 miliona evra prešli u deficit od 39 miliona evra. Drugim rečima, Srbija je u ove proizvode nekada izvozila više nego što je uvozila, a danas je postala neto uvoznik.

S druge strane, biljni proizvodi uglavnom su zadržali svoju spoljnotrgovinsku poziciju. Izuzetak je šećer, gde se godišnji suficit od 119 miliona evra iz baznog perioda pretvorio u deficit od 13 miliona evra u periodu 2022–2025. godine.

Urušavanje tradicionalnog stočarstva doprinelo je i da se smanji korišćenje poljoprivrednih površina u Srbiji. Između dva popisa, odnosno od 2012. do 2023. godine, one su smanjene za oko 200.000 hektara, odnosno približno za šest odsto, i to pre svega livada i pašnjaka, čija je površina smanjena za preko 240.000 hektara, odnosno čak 34 odsto za samo jedanaest godina. Istovremeno, u EU je došlo do simboličnog smanjenja korišćenih poljoprivrednih površina za 0,7 odsto, a struktura promena bila je prilično ujednačena, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Bloomberg

Produktivnost na trećini proseka EU

Produktivnost rada u poljoprivredi Srbije nalazi se na tek oko jedne trećine proseka EU, što domaći agrar svrstava među zemlje na evropskom začelju. Srbija po ovom pokazatelju, koji pokazuje koliko se vrednosti stvara po jedinici uloženog rada, zaostaje i za zemljama CIE i zemljama iz neposrednog okruženja, poput Mađarske, Rumunije, Bugarske i Hrvatske, koje dostižu približno polovinu EU proseka.

Ovaj slab rezultat ne može se objasniti samo nižim stepenom razvijenosti Srbije u celini, već pre kao posledica slabosti sektora, poput usitnjene strukture domaće poljoprivrede i drugih faktora.

Zaostajanje je vidljivo i u drugim pokazateljima: mlečnost po kravi je upola manja nego u EU, prinosi po hektaru oko četvrtinu niži i nestabilniji, proizvodnja je više usmerena na proizvode niže vrednosti, a mehanizacija je znatno starija.

 

 

Međutim, Fiskalni savet smatra da upravo najveća razvojna prilika poljoprivrede leži upravo u njenom velikom zaostatku za zemljama EU. "Srbija ne mora da razvija nove tehnologije, već da primeni znanja i rešenja koja su se već pokazala uspešnim u drugim evropskim zemljama. To je najracionalniji i najbrži put za povećanje produktivnosti", dodaje se u analizi.

Srbiji ne treba više para za poljoprivredu, institucije slaba karika

Srbiji nije potreban veći budžet za poljoprivredu, već mnogo bolje osmišljena i stabilnija agrarna politika, smatra Fiskalni savet i dodaje da postojeće subvencije treba preusmeriti sa kratkoročnih plaćanja na investicije, modernizaciju, zaštitu od rizika i podršku gazdinstvima kojima su najpotrebnije.

"Budžetske subvencije za poljoprivredu danas iznose oko jedan odsto BDP-a, a kada se tome dodaju refundacije za gorivo, podrška na lokalnom i pokrajinskom nivou i ostali povezani rashodi, ukupna javna izdvajanja za poljoprivredu dostižu oko 1,5 odsto BDP-a godišnje (oko 1,4 milijarde evra). To su, i u evropskim okvirima, velika izdvajanja, koja ne donose odgovarajuće rezultate", navodi se u izveštaju.

 

 

Problem je u tome što se novac koristi po obrascu koji je EU odavno napustila. Oko 60 odsto direktnih plaćanja vezano je za tekuću proizvodnju, dok su ekološke šeme, redistributivna podrška malim i srednjim gazdinstvima i investicione mere nedovoljno razvijene u Srbiji. Dodatni problem je nestabilnost sistema - propisi o podsticajima menjani su više od 30 puta za samo tri godine, zbog čega proizvođači ne mogu pouzdano da planiraju ulaganja, piše u izveštaju Fiskalnog saveta.

"Reforma zato ne treba da znači samo promenu pojedinačnih mera, već promenu čitave logike agrarne politike: od kratkoročnih davanja ka ulaganjima koja donose trajna poboljšanja, od 'gašenja požara' ka prevenciji i od političkog usmeravanja novca ka merama koje daju najveće efekte. Promene bi trebalo sprovoditi postepeno i predvidivo tokom čitave decenije", dodaje se u tom dokumentu.

 

 

Kao najveći izazov izdvaja se jačanje državnih kapaciteta za sprovođenje reforme. "To podrazumeva pouzdane digitalne registre, efikasne kontrole i inspekcije, funkcionalne laboratorije i dovoljno stručnog kadra u Ministarstvu poljoprivrede. Upravo su institucije danas jedna od najslabijih karika sistema", ističe se u izveštaju.

Kako se dodaje, to da su institucije slabe, potvrđuje iskustvo sa programom EU namenjenim poljoprivredi i razvoju sela, IPARD, pošto je Srbija iz prethodnog programskog perioda iskoristila tek nešto više od polovine raspoloživih sredstava, dok je novi ciklus započela sa realizacijom od svega oko 10 odsto. "To pokazuje da problem nije samo u dostupnosti novca, već i u sposobnosti institucija da raspoloživa sredstva efikasno sprovedu."