Cene hrane u Srbiji sustigle Evropu, standard nije. Evo šta utiče na to

Cene hrane u Srbiji sve su bliže evropskim, i to brže nego cene većine drugih proizvoda i usluga. Iako je životni standard u Srbiji i dalje poprilično ispod proseka Evropske unije, razlika u cenama hrane sve je manja. Sve na policama srpskih supermarketa - od ulja i masti preko mlečnih proizvoda i jaja do slatkiša - može da bude jeftinije, a Fiskalni savet objašnjava u čemu je problem.

 

Nivo cena prehrambenih proizvoda u Srbiji dostigao je 96,6 odsto proseka EU u 2024. godini. Time je hrana na domaćem tržištu postala i skuplja nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope, gde je nivo cena iznosio oko 95 odsto proseka EU, a ova razlika je još uočljivija kad se cene hrane u Srbiji uporede sa zemljama EU iz neposrednog okruženja, koje su joj slične i po nivou razvijenosti. U Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj cene hrane u proseku iznose oko 92 odsto proseka EU, što je primetno manje nego u Srbiji, navodi se u izveštaju "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme-proizvodnja cene i agrarna politika" Fiskalnog saveta.

 

 

Međutim, kako se navodi, najupečatljiviji trend bilo je snažno približavanje cena hrane i bezalkoholnih pića prosečnim cenama u Evropskoj uniji. Inače, reč je o kategoriji koja čini gotovo 30 odsto prosečne potrošačke korpe u Srbiji, zbog čega ovaj trend "ima dodatnu ekonomsku i socijalnu težinu".

"Ova razlika postaje vidljivija ako se cene hrane u Srbiji uporede sa članicama EU iz neposrednog okruženja, koje su nam najbliže i po nivou razvijenosti. U Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj cene hrane su u proseku na oko 92 odsto nivoa u EU, što je već primetno niže nego u Srbiji", navodi se u izveštaju.

Šta je skuplje u Srbiji nego u EU

Kada je reč o hrani, Srbija je već kod pojedinih proizvoda prešla evropski prag. Najviše su, u odnosu na prosek EU, poskupeli ulje i masti čije su cene gotovo 20 odsto više, dok su šećer, džemovi i slatkiši oko 15 odsto skuplji. Iznad proseka EU su i cene mleka, mlečnih proizvoda i jaja, koje su oko osam odsto više. Slična priča je i kod gotove hrane i drugih proizvoda sa većim stepenom prerade.

 

 

Ipak, izveštaj Fiskalnog saveta napominje da je deo osnovnih namirnica i dalje jeftiniji nego u EU. Povrće je na više od 90 odsto evropskog proseka, dok su žitarice, voće, žive životinje i meso na oko 85 odsto tog nivoa. Međutim, razlika se i tu ubrzano smanjuje. Cene mesa, na primer, za samo dve godine porasle su sa 81,5 odsto proseka EU u 2022. na 88,5 odsto u 2024. godini.

Fiskalni savet tako navodi da bi cene hrane u zemlji mogle da budu jeftinije nego što su u ostatku Evrope, i to iz najmanje tri razloga:

Srbija je dostigla tek oko polovinu nivoa razvijenosti EU. Naime, u manje razvijenim zemljama cene su po pravilu niže zbog nižih zarada, manjih operativnih troškova i slabije kupovne moći stanovništva. To, navodi se u izveštaju, dobro pokazuju Rumunija i Bugarska, gde cene hrane iznose oko 76, odnosno 89 odsto proseka Unije. Srbija je pritom manje razvijena od obe zemlje, a ipak ima više cene hrane;

Domaća proizvodnja stvara viškove koji premašuju potrebe domaćeg tržišta. "To znači da ostvaruje tržišne viškove iznad uobičajene domaće potrošnje, a ekonomska logika sugeriše da bi to trebalo da stvara pritisak na snižavanje cena hrane na domaćem tržištu", navodi se u izveštaju;

Država je poslednjih godina snažno povećala budžetsku podršku poljoprivredi, navodi Fiskalni savet, koja je dostigla oko jedan odsto BDP-a, što Srbiju po tom kriterijumu približava zemljama EU. Toliko veća izdvajanja trebalo bi, ukoliko su dobro usmerena, da se odraze na veću produktivnost, stabilniju ponudu i manje troškovne pritiske na proizvođače.

Od čega u Srbiji zavise cene hrane - uvoz ima svoj uticaj

Cene hrane ne zavise samo od domaće proizvodnje, već i od uvoza. Direktno poređenje domaćih otkupnih cena sa cenama u prodavnicama zato nije sasvim ispravno, navodi sa u izveštaju, jer potrošačka korpa uključuje i proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, poput tropskog voća, morske ribe, maslinovog ulja, kafe i kakaa.

Na njihovu cenu utiče više faktora - poput transporta ili carina - i iako nema zvaničnih podataka o udelu uvozne komponente u prosečnoj potrošačkoj korpi, procenjuje se da ona iznosi oko 15 do 20 odsto, dok podaci za prehrambeni lanac ukazuju na prosečan uvozni sadržaj od oko 15 odsto. 

pixsell

Prema proceni autora izveštaja, uvoz podiže finalne cene hrane u Srbiji za oko tri odsto. To znači da je razlika između otkupnih i maloprodajnih cena verovatno nešto manja nego što na prvi pogled izgleda, ali i dalje iznosi najmanje pet odsto. 

Osim uvoza, Fiskalni savet navodi da se drastičan skok poljoprivrednih cena u Srbiji ne može pripisati isključivo spoljnim faktorima - "pored globalnog šoka koji je podigao cene mineralnih đubriva, semenskog materijala i sredstava za zaštitu bilja, za izraženiji rast domaćih cena su po svemu sudeći odgovorni i specifični unutrašnji činioci".

Skok cena đubriva u Srbiji uslovio i skok cena hrane

Interesantno je da je kao glavni generator trajno višeg rasta cena poljoprivrednih inputa u Srbiji izdvojeno i tržište mineralnih đubriva. Naime, skok cena đubriva u Srbiji je tokom 2022. dosegao enormnih 260 odsto, dok je taj maksimum na nivou ukupne EU oko 150 odsto. Pritom, navodi Fiskalni savet, kasniji pad cena koji je usledio u Evropi bio je manje izražen na domaćem tržištu, pa je ukupno povećanje cena mineralnih đubriva u periodu od 2020. godine do 2025. u Srbiji iznosilo oko 95 odsto.

"Dodatni problem je to što Srbija nije članica EU, zbog čega je domaće tržište ovih inputa manje elastično: poljoprivrednici i manje poljoprivredne apoteke ne mogu jednostavno da kupe jeftinije proizvode iz Mađarske ili Rumunije usled postojanja carinskih i necarinskih barijera."

Osim toga, Fiskalni savet navodi da je, za razliku od EU gde su farmeri bolje organizovani i kupuju inpute direktno od proizvođača na veliko, lanac snabdevanja u Srbiji je izrazito dug i usitnjen (strani proizvođač – uvoznik – regionalni distributer – poljoprivredna apoteka – poljoprivrednik), što "neminovno gomila trgovačke marže i dodatno podiže cenu koštanja proizvodnje".