IKT sektor nosio privredni rast na kraju prošle godine

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,3 odsto, objavio je u petak Republički zavod za statistiku. Za celu prošlu godinu iznosio je 3,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što je više nego što je očekivano.

Posmatrano po delatnostima, u četvrtom kvartalu 2024. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (šest odsto), sektoru informisanja i komunikacija (9,8 odsto) i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (3,5 odsto).
Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (7,6 odsto) i sektoru građevinarstva (5,5 odsto).

Marina Petrov Savić, viša analitičarka Bloomberg Adrije, kaže da je rast BDP-a od 3,3 odsto u četvrtom kvartalu 2024. godine nešto ispod stopa rasta od preko četiri odsto koje  je Srbija zabeležila u toku prve polovine godine, ali to usporenje je odraz visoke baze iz prethodne godine. Podsećanja radi, BDP je u četvrtom kvartalu 2023. porastao čak 5,1 odsto.

 

"Prema visokofrekventnim podacima o kretanju razmene, možemo videti da je trgovinski deficit proširen u odnosu na isto tromesečje, što ukazuje na negativan efekat na BDP. Izvoz je u četvrtom tromesečju rastao tek dva odsto, nadmašen rastom uvoza od sedam odsto, što je produbilo trgovinski deficit za oko petinu, nominalno posmatrano", kaže Petrov Savić.

Prepreke u kontekstu eksterne tražnje nas ne iznenađuju, budući da vidimo spor rast kod spoljnotrgovinskih partnera iz Evropske unije. Najbolji primer je pad izvoza od 3,5 odsto u Nemačku u 2024, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

To se delimično kompenzuje ubrzanjem izvoza na drugim tržištima, kao što su Kina i Turska. Što se tiče usluga, prema podacima za oktobar i novembar 2024. i dalje beležimo suficit u razmeni, pri čemu je izvoz kompjuterskih usluga povećan za 27 odsto međugodišnje u pomenutom periodu. Ako uzmemo celokupan efekat, suficit u bilansu usluga je smanjen.

Pozitivan efekat na rast BDP-a je došao sa strane potrošnje, koja je u realnom izrazu dodala oko dva odsto međugodišnje u četvrtom tromesečju 2024. Rastući trend prometa podržan je realnim kretanjem zarada koje beleže visok jednocifreni rast na međugodišnjem nivou (osam odsto u novembru 2024) i rastom zaposlenosti (+0,5 odsto u četvrtom tromesečju 2024).

Depositphotos

 

U 2025. očekuje se nešto brži rast ekonomije, od oko četiri odsto. Ona očekuje da pozitivan trend u industrijskoj proizvodnji i kapitalna ulaganja doprinesu rastu izvoza, uprkos izazovima povezanim s eksternom tražnjom.

"Vidimo pozitivan doprinos i od strane potrošnje, ali u manjoj meri kako rast zarada uspori. Prelivanje efekata popuštanja monetarnih politika ECB i NBS očekujemo u boljoj kreditnoj aktivnosti u narednim periodima, što će podržati ubrzanje ekonomskog ciklusa", kaže  Petrov Savić.

NBS za sledeću godinu projektuje rast od 4,5 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) u okviru februarskog Izveštaja o inflaciji objavila je i novu-staru projekciju rasta BDP-a za ovu godinu, i to od 4,5 odsto, što je čini optimističnijom od Ministarstva finansija (koje računa na privredni rast od 4,2 procenta do kraja godine), ali i Međunarodnog monetarnog fonda, koji očekuje rast od 4,1 odsto.

NBS računa da će se nastaviti pozitivni trendovi u sektoru građevinarstva, u industriji, kao i u sektoru usluga. Očekuje da poljoprivredna sezona bude prosečna što, u odnosu na 2024. kada smo se suočili sa sušom, znači da računa na rast od osam odsto.

 

 

Pozitivni efekti po rast BDP-a očekuju se pre svega od otvaranja novih kapaciteta u automobilskoj industriji, odnosno početka serijske proizvodnje električnih automobila u Kragujevcu, zatim od proizvodnje automobilskih guma u fabrici u Zrenjaninu, kao i od puštanja u pogon bloka B3 u termoelektrani u Kostolcu.