Strane investicije prešle pet milijardi evra, odliv po osnovu dividendi 2,2 milijarde

U Srbiju se slilo skoro četiri milijarde evra stranih direktnih investicija (SDI) za 10 meseci 2024. godine, a prema preliminarnim podacima zaključno sa 20. decembrom prošle godine, taj priliv je dostigao 5.066,5 miliona evra, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS) za Bloomberg Adriju.

 

Iako je generalno najveći priliv stranih investicija za prva tri tromesečja 2024. godine zabeležen iz Evropske unije - 65,6 odsto, posmatrano po zemljama najviše novca po tom osnovu stiglo je iz Kine, uključujući Hongkong, Tajvan i Makao - 1.047,3 miliona evra. Slede Holandija sa 744,4 miliona evra, Velika Britanija - 425,7 miliona evra, Luksemburg - 367,5 miliona evra, Švajcarska - 171,3 miliona evra, Austrija - 132,3 miliona evra i Češka - 85,4 miliona evra...

 

U NBS naglašavaju da ipak treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori zbog poreskih olakšica svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji.

'Investitori dolaze zbog profita' 

S druge strane, odliv isplaćenih dividendi po osnovu ukupnog stanja stranih direktnih investicija od januara do oktobra 2024. iznosio je 2.281 milion evra, a od kamata po osnovu međukompanijskih kredita 331 milion evra. U NBS naglašavaju da ove stavke predstavljaju "dohodak od stranog ulaganja i ne ulaze, ni u aktivi ni u pasivi, u obračun tokova stranih direktnih investicija".

Međutim, Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže za Bloomberg Adriju da je ovoliki odliv po osnovu dividendi i isplate dohotka vlasnika "više nego pola od ukupnog priliva stranih investicija u istom periodu, koji je bio četiri milijarde evra". 

"Nema zvaničnih podataka o tome koliki su ukupni profiti stranih investicija, pa se ne može sa sigurnošću reći da li najveći deo izlazi iz zemlje. Ali rekao bih da je to sasvim normalno. Ako su vlasnici kompanija iz inostranstva, logično je da će profit iznositi iz zemlje", smatra on.

 

 

Kako dodaje, investitori nisu dobrotvorna društva i ne dolaze da bi pomogli Srbiji da se razvije. "Oni dolaze da bi ostvarili profit i taj profit nakon toga u velikoj meri napušta zemlju. Deo tog profita se kasnije može vratiti u vidu novih investicija, ali cilj stranih investitora svakako nije da te pare ostanu u Srbiji."

Depositphotos

 

Prema njegovim rečima, to je jedna značajna razlika između domaćih i stranih investitora. "Domaći investitori uglavnom ne iznose profite iz zemlje, mada se i to u Srbiji često dešava. Zato stalno govorim da Srbija mora više podržavati domaće firme, jer njihovi profiti uglavnom ostaju u zemlji, što dalje donosi dodatne pozitivne efekte." 

Jovanović navodi i da su u prvih deset meseci 2024. godine odlivi po osnovu kamata na međukompanijske zajmove iznosili 330 miliona evra, što je duplo više nego prošle godine. "Kada se tome dodaju dividende, ukupna svota koja je napustila zemlju dostiže 2,5 milijardi evra."

Jovanović: Svetla strana - zapošljavanje i visoke plate

Takođe, reinvestirana dobit je u istom periodu iznosila 885 miliona evra, što je samo trećina ovih 2,5 milijardi koje su izašle iz zemlje. "Dakle, znatno veći deo profita se iznosi iz zemlje nego što se reinvestira. Ono što se ne zna jeste koliki je deo dobiti koji je ostao u zemlji kao neraspoređena dobit, ali to obično nije značajan iznos."

 

Ipak, Jovanović objašnjava da svetla strana SDI nisu samo ovih četiri milijarde evra priliva već i to da zahvaljujući stranim investicijama dolazi do zapošljavanja radnika i isplata plata koje su često iznad proseka. "SDI donose nove tehnologije, izvoze i donose devize u zemlju, sarađuju sa lokalnim firmama, čime podstiču domaću privredu, plaćaju poreze, čime omogućavaju da država više ulaže u zdravstvo, obrazovanje i druga javna dobra."

On kaže da je tamna strana malo veća i da su "na njoj često loši radni uslovi, zagađenje, eksploatacija prirodnih bogatstava, velike državne subvencije koje strane firme dobijaju i slično".

Jovanović zaključuje da pozitivni efekti ipak nadmašuju negativne i da su strane investicije uglavnom pozitivne i potrebne, ali da nisu sve što je potrebno da bi se jedne zemlja razvila. "Srbija u poslednjih dvadesetak godina stalno ima silne strane investicije, od otprilike šest do sedam odsto BDP-a, ali i pored toga ima relativno slabu stopu rasta od samo 2,5 odsto u proseku. Osim stranih investicija, potrebna su i državna ulaganja u infrastrukturu i javna dobra, kao i investicije domaćih firmi. Iako državna ulaganja poslednjih godina iznose oko sedam odsto BDP-a, nema domaćih privatnih investicija i to je razlog zašto nemamo brži rast BDP-a."

Brčerević: Treba jačati domaće investicije

Da stranci sve više iznose profit iz Srbije smatra i glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević. Srbija je, kako je naveo, od 2017. imala veliki priliv SDI, što je donosilo snažne prilive deviza i tako uticalo na jačanje dinara.

"Međutim, sa završetkom ciklusa investiranja stranci počinju da iznose profit iz zemlje, što je prirodno, jer oni su i došli radi zarade. Srbija sad prelazi u tu fazu, što pokazuju podaci da je u prvih deset meseci 2024. neto priliv novih SDI bio 3,5 milijardi evra, a strani investitori su iz zemlje izneli 3,3 milijarde evra. Za godinu ili dve, počeće da iznose više deviza nego što unose u zemlju, što će dodatno opteretiti već veliki spoljnotrgovinski deficit", rekao je Brčerević za Betu.

On je istakao da je strane investitore do sada u Srbiji privlačila jeftina i dostupna radna snaga. Međutim, situacija se brzo menja jer je stopa nezaposlenosti pala na osam odsto, a tržište rada sve više oseća negativne demografske trendove i emigraciju radno sposobnog stanovništva.

Depositphotos

 

"U Srbiji se već neko vreme pojačava problem manjka kvalifikovane radne snage, pa rast plata premašuje rast produktivnosti. Jedan broj investitora će zbog povećanih troškova poslovanja i manjka radne snage verovatno smanjiti aktivnost ili se odlučiti za selidbu na jeftinije lokacije."

I on ukazuje na investicije koje nisu toliko osetljive na veći trošak radne snage, ali koriste prirodne resurse i donose "prljave tehnologije".

"Međutim, pitanje je da li nam treba takva ekonomija. Najbolji strani investitori su oni koji donose napredna znanja i tehnologije, ali njih dosad nismo uspeli da privučemo u dovoljnoj meri", rekao je Brčerević.

On takođe smatra da je neophodno povećati domaće investicije jer su vrlo skromne. "Strani investitori svoje proizvode uglavnom plasiraju na inostrano tržište i kad naiđu na administrativne ili pravne prepreke, mogu da računaju na podršku svojih ambasada. Domaći investitori su, međutim, zavisni od kvaliteta naših institucija, efikasnosti administracije, rasprostranjenosti korupcije, vladavine prava i tržišne konkurencije. A po tim pitanjima Srbija ne stoji dobro", zaključuje Brčerević.

'Pogoršanje kvaliteta stranih investicija'

Inače, kako navode u NBS, SDI u Srbiju su ostale i projektno diverzifikovane. Naime, prema podacima za prva tri tromesečja 2024. godine, najveći deo investicija usmeren je u građevinarstvo - 26,4 odsto, rudarstvo  - 21,8 odsto i u prerađivačku industriju - 15,6 odsto.

Branimir Jovanović kaže da takvi podaci upravo ukazuju na pogoršanje kvaliteta stranih investicija. "Godinama je u Srbiji dominirala prerađivačka industrija, ali je u poslednje vreme njen udeo opao, prvenstveno zbog smanjenja nemačkih investicija. Investicije u rudarstvu i građevinarstvu se generalno smatraju manje kvalitetnim. Investicije u rudarstvu su eksploatatorske, u suštini znače da stranci uzimaju vaša rudna bogatstva. Slično je i sa investicijama u građevinarstvu, strane firme izgrade neku zgradu na vašoj zemlji, prodaju stanove, uzmu novac i iznesu ga iz zemlje."

 

Najveći priliv investicija iz Kine Jovanović objašnjava time da Kina ima novi ekonomski model koji se zasniva na kineskim investicijama u inostranstvu, a ne više na privlačenju stranih investicija u Kinu. "Drugi razlog su geopolitika i geoekonomija. Kina pokušava da proširi svoj politički i ekonomski uticaj u Evropi, pa je Srbija dobra odskočna daska za to."

Manje nemačkih ulaganja zbog krize

S druge strane, on navodi da su Holandija, Luksemburg i Švajcarska dobro poznate kao zemlje gde mnoge kompanije lociraju svoja sedišta zbog poreskih povlastica. "Tako da investicije iz tih zemalja ne moraju biti striktno holandske ili švajcarske, to mogu biti i investitori s Bliskog istoka, pa čak i neki domaći investitori koji tamo imaju registrovane firme."

Zanimljivo je, kaže Jovanović, da na ovoj top pet listi pojedinačnih zemalja iz kojih stiže najviše SDI nema Nemačke, koja je ranije uvek bila jedan od najvećih investitora u Srbiji.

"To je, naravno, zbog krize tamo, koja se na Srbiju zasad najviše odražava na ovaj način – kroz manje nemačke investicije", zaključuje on.

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.