Regionalni vodič za kupovinu sportskog kluba - šta treba da znate

Potencijalni investitor koji razmatra ulaganje ili kupovinu sportskog kluba u Adria regionu nema baš nikakvog razloga da razmatra Bosnu i Hercegovinu, smatra jedan bivši fudbalski reprezentativac te zemlje, koji je već 20 godina uspešan poslovni čovek. Razlozi za to su nedostatak regulative, loša poreska politika, manjak kadrova i infrastrukture.

Istina, u BiH postoji klub koji ima ozbiljnog investitora, ali taj isti investitor ne može sebi da isplati dobit, što opet dovodi u pitanje i smisao investiranja. Fudbalski klub Sarajevo dobio je privatnog investitora 2013. godine, kada je malezijski biznismen Vincent Tan, poznat i kao vlasnik Cardiff Cityja, odlučio da investira u klub. Ova prekretnica omogućila je Sarajevu značajnu finansijsku podršku, modernizaciju i profesionalizaciju kluba. Tan je kupio većinski udeo i kroz godine ulagao u razvoj infrastrukture, omladinskog pogona, te pojačanja za tim.

Kako po zakonu sportski klubovi u BiH mogu biti isključivo udruženja građana, Tan je kupio većinska prava odlučivanja u skupštini kluba, što je pomalo frankenštajnsko rešenje, ali nije raritet u regionu.

Hrvatska ima s. d. d.

Hrvatska je još pre 18 godina novim Zakonom o sportu omogućila da klubovi, osim udruženja građana, mogu biti i s. d. d. - sportska deoničarska društva. Priliku su iskoristili Osijek i Rijeka, koji su uz pomoć stranih investitora smanjili razliku u odnosu na veliki dvojac Dinamo i Hajduk. 

 

 

 

NK Osijek je u većinskom vlasništvu Lorinca Meszarosa i Ivana Meštrovića, koji su preuzeli klub 2016. godine. Meszaros je mađarski preduzetnik i bivši gradonačelnik malog mesta Felcsút. Smatra se jednim od najbogatijih ljudi u Mađarskoj i bliskim saradnikom i prijateljem premijera Viktora Orbana.

Mađarska investicija u Slavoniji proizvela je i novi stadion - Opus Arenu - vredan 65 miliona evra. Gradnja stadiona, trenutno najmodernijeg i najlepšeg u regionu, finansirana je skoro isključivo mađarskim novcem.

HNK Rijeku 2012. godine preuzeo je italijanski preduzetnik Gabriele Volpi putem svoje firme Social Sport Foundation. To je rezultiralo finansijskom stabilnošću i sportskim uspesima, posebno najvećim klupskim uspehom - naslovom prvaka iz 2016/17. 

Srbija još nema potpun zakonski okvir

Situacija u Srbiji je sličnija onoj u BiH, jer je većina sportskih klubova registrovana kao udruženje građana, što znači da formalno nisu u privatnom vlasništvu. Međutim, neki klubovi deluju pod privatnim upravljanjem ili imaju privatne investitore. Primeri takvih klubova su FK Čukarički i FK Voždovac. 

Uprkos ovim primerima, proces privatizacije sportskih klubova u Srbiji nije sistemski sproveden. Iako je 2016. donet Zakon o sportu, on nije detaljno regulisao pitanje privatizacije, već je predviđeno da će se imovina i kapital u društvenoj ili javnoj svojini urediti posebnim zakonom, koji još nije donesen.

Slovenija u sportu ima d. o. o.

U Sloveniji je većina sportskih klubova organizovana kao udruženje građana ili društvo s ograničenom odgovornošću, što omogućava određeni nivo privatnog vlasništva ili upravljanja.

NK Maribor je jedan od najuspešnijih fudbalskih klubova u zemlji. Iako je formalno registrovan kao društvo, ima elemente privatnog upravljanja. KK Cedevita Olimpija je nastao spajanjem ljubljanske Olimpije i zagrebačke Cedevite, klub ima snažnu privatnu podršku, posebno s obzirom na vlasničku strukturu Cedevite pre spajanja. RK Celje Pivovarna Laško je rukometni klub s dugogodišnjom tradicijom i sponzorstvom Pivovarne Laško, što mu osigurava stabilno finansiranje i elemente privatnog upravljanja.

Makedonija - svi prvoligaši moraju biti d. d.

Makedonci su to uredili jednostavno. Prema Zakonu o sportu, svaki klub koji je deo najvišeg ranga takmičenja u svim sportovima mora biti deoničarsko društvo, dok se svi ostali mogu registrovati i kao trgovačka društva. Prema tome, za bilo koju vrstu ulaganja u neki od tih sportskih klubova uslove propisuje Zakon o deoničarskim društvima, kao što je slučaj i sa svim drugim deoničarskim društvima.

Postoje i neki izuzeci, kao na primer u odbojci, uglavnom zbog manjeg interesovanja za ulaganje u te klubove. Zato nije obavezno da klubovi budu deoničarska društva, kako se ne bi izložili dodatnim većim troškovima. Inače, za osnivanje novog kluba potrebno je prvo dobiti dozvolu za obavljanje sportske delatnosti od Ministarstva za sport.

Ovaj naš zamišljeni investitor s početka priče verovatno bi kao najbolje mesto za investiranje u Adria regionu odabrao Hrvatsku. Tu postoji zakonska regulativa, već ustaljena praksa, a i zemlja ima značajno mesto na sportskoj mapi na klupskom nivou. 

Na drugom mestu našeg svojevrsnog "indeksa lakoće poslovanja u sportu" bila bi sigurno Slovenija, s malim zaostatkom za prvim. Obe zemlje su deo Evropske unije, što samo po sebi kod investiranja ima svoju težinu. Makedonsko zakonsko rešenje deluje jednostavno, što je svakako plus. Srbija i BiH, nažalost, zaostaju kada je reč o regulativi.

- Tekst napisan uz pomoć Mirjane Joveske.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar