Kineski Johnson Electric otpušta u Nišu i okreće se automatizaciji

Posle više dana spekulacija o otpuštanjima, jedna od profitabilnijih kineskih kompanija u Srbiji, Johnson Electric, potvrdila je da će ipak smanjiti radnu snagu u svojoj fabrici u Nišu, čime će biti pogođeno preko 300 radnika. Firma koja se bavi proizvodnjom elektrokomponenti za automobilsku industriju korisnik je državnih subvencija, a zapošljavanje radnika u zemlji bio je jedan od uslova za dobijanje novčanih podsticaja preko Ministarstva privrede.

"Johnson Electric Niš je doneo odluku o smanjenju broja zaposlenih kao odgovor na trenutne izazove u evropskoj automobilskoj industriji i sve veći fokus na tehnologiju automatizacije. Ova odluka, koja stupa na snagu u februaru 2025. godine, ima cilj da osigura dugoročnu održivost i konkurentnost kompanije. Duboko žalimo zbog uticaja koji će ova odluka imati na naše posvećene zaposlene. Otprilike 350 radnika u proizvodnji će biti pogođeno", rekli su u kompaniji za Bloomberg Adriju.

Kako su dodali, njihov trenutni prioritet je da pruže podršku tim zaposlenima. "Ponudićemo otpremnine do šest mesečnih zarada, u zavisnosti od godina radnog staža, i pomoći u pronalaženju novih mogućnosti zapošljavanja. Aktivno kontaktiramo s lokalnim kompanijama koje zapošljavaju i preporučićemo naše zaposlene njima."

Niški ogranak Johnson Electrica ostaje posvećen očuvanju snažnog i otpornog poslovanja, sa prioritetom na dobrobit njihovih zaposlenih, naglasili su. Nastaviće, kažu, da ulažu u automatizaciju i druge tehnologije kako bi podstakli budući rast i efikasnost, prilagođavajući se tržišnim uslovima i tehnološkim naprecima kako bi bolje služili svojim kupcima i zainteresovanim stranama.

Prema poslednjim javno dostupnim podacima (zvanični izveštaj iz 2023), Johnson Electric u Nišu zapošljava nešto više od 2.400 ljudi. Iz kompanije nisu odgovorili na pitanje Bloomberg Adrije o tome koliko je trenutno zaposlenih u fabrici.

Podsetimo, kopredsednik stranke "Niš, moj grad" Miodrag Stanković prošle nedelje je saopštio da je oko 300 zaposlenih u lokalnom ogranku Johnson Electrica dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu. On je kazao da je resorno ministarstvo u obavezi da hitno reaguje jer je država dala subvencije za svako radno mesto, dok je grad odgovoran jer je ustupio zemljište i omogućio kompanijama povoljne uslove rada.

Vladimir Jevtić iz sindikata "Sloga" potvrdio je za Novu ekonomiju da su radnici sporadično pozivani na sastanak, ali, kako je tada rekao, nema informacije o tome koliko ih je.

Međutim, prema pisanju Južnih vesti, iz firme su prvobitno demantovali da je 300 zaposlenih dobilo predlog o raskidu radnog odnosa, ali su u odgovoru tom mediju i nagovestili da smanjenje radne snage u narednom periodu ostaje otvorena opcija. "S obzirom na globalne izazove sa kojima se suočava automobilska industrija, moguće je da će se to odraziti i na našu kompaniju", kratko su poručili prošle sedmice.

Subvencije date uz uslov zapošljavanja

Bloomberg Adria uputila je pitanja Johnson Electricu i Ministarstvu privrede o dodeljenim (i vraćenim) subvencijama toj kompaniji, ali odgovori su izostali do objave teksta.

Depositphotos

Međutim, javno dostupni podaci pokazuju da je Johnson Electric u Nišu, osnovan 2013, potpisao ugovor sa Ministarstvom privrede 2016. godine, prema kojem je (na osnovu odluke Saveta za ekonomski razvoj) trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja za proširenje proizvodnog pogona za proizvodnju elektromotora koji imaju primenu u automobilskoj i drugim industrijskim granama.

Ugovor je predviđao da će kompanija zaposliti najmanje 2.400 novih radnika (tada su prijavili da imaju 354 zaposlenih na neodređeno vreme i 203 na određeno) na neodređeno vreme u periodu od pet godina. Dogovoreno je da nakon realizacije tog investicionog projekta firma ima barem 3.400 zaposlenih za stalno, sa punim radnim vremenom, kojima redovno isplaćuje osnovnu zaradu najmanje u visini utvrđene minimalne zarade u zemlji.

"Ukupni troškovi zarada za novozaposlenih 2.400 lica povezanih sa investicionim projektom, odnosno neto uvećanje ukupnih troškova zarada kod korisnika u dvogodišnjem periodu od ispunjenja obaveze zaposlenja će iznositi najmanje 28.152.000 evra, a ukupni trošak zarada za sve zaposlene u istom periodu iznosi najmanje 39.592.630 evra za ne manje od 3.400 zaposlenih nakon ispunjenja obaveze zaposlenja", preciziralo se u ugovoru.

 

Takođe je bilo istaknuto da je firma u obavezi da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih za stalno ispod 3.400, u periodu od pet godina od završetka projekta.

Plan je bio da se pomenutih 19,2 miliona isplati u četiri dela - prva rata u 2017 (kada bi trebalo da se uposli 400 novih radnika), druga u 2018 (kada je trebalo da dođe dodatnih 600 novih radnika), treća u 2019 (sa još 600 radnika) i četvrta u 2020. godini (sa još 800 novozaposlenih).

Međutim, ugovoreno se od tada menjalo u više navrata.

Pomeranje rokova i vraćanje novca državi

Aneksom 1 ugovora pomeren je rok za zapošljavanje, pa je formulacija "u periodu od pet godina" zamenjena rečima "do kraja 2022. godine". Druga rata pomerena je za 2020, treća za 2021, a četvrta za 2022. godinu.

Zatim je 2021. potpisan aneks 2 kojim je pasus o zapošljavanju ukupno 3.400 radnika izmenjen tako da je ovaj broj nestao iz priče, a umesto toga je ugovoreno da će do kraja 2022. biti zaposleno najmanje 1.220 radnika na neodređeno vreme, kao i da će nakon realizacije investicionog projekta firma ukupno zapošljavati ne manje od 2.220 ljudi za stalno.

Aktom je izmenjena visina i dinamika isplate sredstava, te je Johnson Electricu odobrena isplata samo polovine prvobitnih sredstava, to jest 9,6 miliona evra, u dve jednake rate - jedna u 2017, a druga u 2020. Kompanija se obavezala da će realizovati investicioni projekat do kraja 2022. godine i posle toga dostaviti ministarstvu izveštaj nezavisnog revizora o ispunjenosti svih obaveza koje su utvrđene ugovorom.

Depositphotos

Konačno, prošle godine Ministarstvo privrede i Johnson Electric potpisali su ugovor o međusobnom regulisanju prava i obaveza, čime su ustanovljena nova pravila.

Na taj način firma se obavezala da u periodu od kraja 2022. do kraja 2027. "neće smanjivati broj zaposlenih ispod 1.550 zaposlenih i da, tokom istog perioda, svakom zaposlenom odnosno za najmanje 1.550 zaposlenih redovno isplaćuje zaradu u visini minimalne cene rada utvrđene u skladu sa Zakonom o radu uvećanu za najmanje 20 odsto". Prema navodima u dokumentu, ukupni troškovi zarada za 1.550 radnih mesta u dvogodišnjem periodu od ispunjenja obaveze iznosiće najmanje 17,98 miliona evra.

Uz to, naloženo je vraćanje dela novčanih subvencija.

"Ugovorne strane saglasno konstatuju da je na osnovu ugovora o dodeli sredstava podsticaja korisnik (Johnson Electric, prim. aut.) u obavezi da Ministarstvu, najkasnije do 31. decembra 2024. godine, izvrši povraćaj do sada isplaćenih sredstava podsticaja, u skladu sa ugovorom, u iznosu od 965.766 evra", kaže se u dokumentu.

Kako kineska kompanija posluje u Srbiji

Prema izveštaju koji je prošle godine objavila Agencija za privredne registre (APR), Johnson Electric je 97. naprofitabilnija firma u Srbiji, sa 1,28 milijardi dinara neto dobitka u 2023.

Zvanični podaci o njihovom poslovanju koje je prikupila platforma PKS Partner pokazuju da im je profit proteklih nekoliko godina konstantno rastao. U pretpandemijskoj 2019. ostvarili su više od 632 miliona dinara neto dobiti, u 2020. taj iznos je premašio 975 miliona, a u sledeće tri godine profiti su beležili vrednosti od preko 1,2 milijarde.

Akcije krovne kompanije Johnson Electric Holdings na berzi u Hongkongu u četvrtak su porasle za oko sedam odsto, na najvišu vrednost od kraja maja, nadmašivši rezultate konkurencije. Njihove deonice su porasle za 12 odsto u poslednjih pet dana, a za 17 odsto u proteklih 30 dana. Međutim, u godinu dana zabeležile su skok od 11 odsto, u poređenju sa 81 odsto rasta kod konkurentskih kompanija, prema podacima Bloomberga. Hang Seng Index u istom periodu je ojačao za 42 odsto.

Imovinom Johnson Electrica se trguje po sedam puta većoj vrednosti od procenjenih zarada po akciji za predstojeću godinu. Tržišna kapitalizacija merena cenom akcija drži vrednost od 0,6 puta knjigovodstvene vrednosti.