Srbija neće biti pošteđena efekta Trumpovih carina, iako Amerika nije ključno tržište za srpski izvoz. Na američko tržište se plasira znatno manje srpskih proizvoda nego u Evropsku uniju (EU), gde odlazi oko 70 odsto srpskog izvoza. Ali upravo zato što je Srbija ima značajne trgovinske odnose sa EU, koja je pod udarom sankcija, indirektne posledice ćemo i te kako osetiti kroz smanjenu tražnju i poremećaj lanaca snabdevanja.
"Srpska privreda će biti pogođena, ali ne suštinski", kaže za Bloomberg Adriju Bojan Stanić, zamenik direktora Centra za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS).
Srbija u SAD najviše izvozi IT usluge, koje su u 2024. godini vredele 1,7 milijardi dolara. Zasad nema naznaka da će taj sektor direktno biti pogođen carinama.
Opširnije
Koliko bole Trumpove carine, zna smederevska železara
Izvoz čelika iz Srbije u EU je ograničen već šest godina, što je prepolovilo proizvodnju u odnosu na projektovanu i oteralo HBIS u minus.
14.03.2025
Trump uveo carine od 25 odsto na uvozne automobile
Trumpovom proklamacijom, koja je objavljena kasnije u sredu, precizira se da će carine na automobile početi da se naplaćuju 3. aprila, od 12.01 po vašingtonskom vremenu.
27.03.2025
Trump bi mogao da uvede carine na uvoz bakra za nekoliko nedelja
Američke carine od 25 odsto mogle bi da budu uvedene mnogo ranije nego što se očekivalo.
26.03.2025
Investitori beže od tehnologije, utočište traže u zlatu
Bloomberg Adria donosi pregled toga šta je obeležilo nedelju za nama, a šta će investitori pratiti ove sedmice.
24.03.2025
Dok se usluge mere u milijardama dolara, izvoz srpske robe u SAD vredan je tek oko 620 miliona dolara.
Na udaru carina mogli bi da se nađu pojedini srpski izvoznici robe, a naročito namenska industrija, proizvođači guma, auto-delova i aluminijuma.
"Na nivou države, izveze se skromna količina ovakve robe, ali carine će biti značajne za nekoliko fabrika", dodaje Stanić.
Donald Trump će u sredu, 2. aprila, predstaviti sveobuhvatan plan uvođenja carina. Kako je prethodno najavljeno, tada će na snagu stupiti američke carine od 25 odsto na automobile, a 2. maja na auto-delove.
Već se primenjuju carine od 25 odsto na uvoz dva ključna metala - čelika i aluminijuma, uvedene 12. marta.
Kada je reč o aluminijumu, ovaj metal je izvezen u godišnjem obimu od oko 560 miliona evra, u 2023. godine, pri tom oko 80 odsto aluminijuma se plasira u zemlje EU, dok u SAD ide zanemarljiv iznos, samo 0,6 odsto ukupnog izvoza.
Spekuliše se da bi Trump u narednim nedeljama mogao da uvede i carine od 25 odsto na uvoz bakra.
Kako će biti pogođeni najveći srpski izvoznici u SAD
Najznačajniji srpski izvozni proizvodi u Ameriku su automobilske gume, koji se proizvode u kineskim i japanskim fabrikama u Srbiji, kao i oprema za namensku industriju iz fabrika u državnom vlasništvu.
Bloomberg Adria se povodom uvođenja carina obratio najvećim izvoznicima u Ameriku, među kojima su fabrike guma Toyo Tayers, Linglong International, kao i proizvođači oružja Jugoimport SDPR i fabrika oružja "Prvi partizan" Užice, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.
Komentar nije stigao ni od kineskih Minth Automotive i Johnson Electric.
Prošle godine, izvoz srpske robe SAD porastao je za 20 odsto u odnosu na 2023, podatak je Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ukupan izvoz srpske auto-industrije 2024. godine u svetu iznosio je 7,7 milijardi evra, od čega su gume bile vredne 2,2 milijarde evra. Na američko tržište izvezena je roba u vrednosti od 150 miliona evra.
Kada je u pitanju namenska industrija, ukupan srpski izvoz oružja i municije bio je 96, 6 miliona evra, a izvoz u Ameriku 34, 5 miliona evra.
Kako će se Trumpove carine EU odraziti na Srbiju
Pošto je Evropska unija najveće izvozno tržište za Srbiju, Srbija bi mogla indirektno da oseti efekte Trumpovog uvođenja carina, i to ukoliko EU uvede kontramere.
Evo kako bi to izgledalo. Kada je Trump 2018. uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma, EU je bila primorana da se zaštiti od povećanog uvoza iz Kine koja je pokušavala da gubitke na američkom tržištu nadomesti uvozom na evropsko tržište, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala.
Carine bi posebno mogle da pogode Nemačku, koja je drugi najveći pojedinačni trgovinski partner Srbije sa spoljnotrgovinskom razmenom vrednom više od 10 milijardi evra - u decembru 2024, na prvo mesto izbila je Kina.
Kineski čelik je, zbog niže cene, bio vrlo konkurentan na evropskom tržištu. EU je tada uvela kvote na uvoz čelika, što je pogodilo i srpsku privredu, jer je uvoz koji je prelazio kvote bio opterećen carinama.
Za vreme Bidenovog mandata, Amerika je dozvolila bescarinski uvoz čelika i aluminijuma iz EU u propisanim količinama (3,3 miliona tona čelika i 384.000 tona aluminijuma), ali je zadržala prvobitne Trumpove carine za Kinu i zemlje koje nisu članice EU.
S druge strane, EU, koja štiti sopstveno tržište, do danas nije ukinula svoje kvote na uvoz iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.
EU kvote su na snazi već šest godina i nedavno su produžene do 2026. godine, što je maksimalni period primene zaštitne mere dozvoljen pravilima EU i Svetske trgovinske organizacije.
Trump je u februaru izjavio da će carine Evropskoj uniji "definitivno biti uvedene", ali nije precizirao ni kada, ni šta bi sve mogle da podrazumevaju.
Američki predsednik najavio je "skoro" uvođenje carina na lekove, što bi bio presedan zato što Svetska trgovinska organizacija štiti taj sektor od carina već više od tri decenije, piše Bloomberg.
Zasad nema detalja o tome ko bi tačno bio pogođen carinama, ali Trump je prethodno rekao da će izuzeti Irsku, gde se nalaze fabrike deset najvećih svetskih farmaceutskih kompanija.
Uticaj carina na američke investicije u Srbiji
Direktne američke investicije u Srbiji proteklih godina beleže tendenciju rasta - sa 59,5 miliona evra u 2023, porasle su na 148 miliona evra u prošloj godini.
Među najprepoznatljivim američkim brendovima u Srbiji su Coca-Cola i Philip Morris, pokazuje izveštaj Amchama. Među najvećim firmama iz SAD su Ball Corporation, koji proizvodi limenke, kao i građevinska firma Bechtel.
Skoro 90 američkih preduzeća aktivno posluje u Srbiji, pokazuju podaci Amchama, a i to uglavnom u IT sektoru, građevinarstvu, lakoj i duvanskoj industriji.
Da li carine mogu da uvedu u globalnu recesiju
Prema podacima MMF-a, ako bi SAD uvele opšte carine od 10 odsto, a EU i Kina uzvratile kontramerama, američki BDP mogao bi da padne za jedan odsto do 2026, a globalni za 0,5 odsto, pokazuje analiza J.P. Morgana.
Kako procenjuju, rizik od globalne recesije je od početka 2025. porastao sa 30 na 40 odsto, upravo zbog Trumpovih carina.
"Rizik od globalne recesije se povećava zbog trgovinske politike SAD, a izazvalo ga je uvođenje carina", rekao je Bruce Kasman, glavni globalni ekonomista J.P. Morgana.
Carine, koje će Trump objaviti u sredu, mogle bi momentalno da stupe na snagu, kaže za Bloomberg jedan američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.
Pošto američki predsednik insistira na tome da su carine recipročne, jedine zemlje koje mogu da očekuju da budu pošteđene su one koje ne carine američku robu, ili imaju niže za SAD.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...