Investitori beže od tehnologije, utočište traže u zlatu

Počnimo sa zlatom. Taj plemeniti metal privukao je najviše pažnje među investitorima i čitaocima portala Bloomberg Adria. Cena zlata je prošle nedelje probila psihološku granicu od tri hiljade dolara za 31,1-gramsku uncu. Što se više govori o rastućim geopolitičkim tenzijama, zaoštravanju situacije na Bliskom istoku, trgovinskim ratovima, slabijim ekonomskim izgledima u SAD i drugim izazovima aktuelnog vremena, to zlato jače sija. Stručnjaci kažu da je zlato sigurno utočište u neizvesnim vremenima. Predviđanja različitih stratega su još sjajnija. Razne banke predviđaju dalji rast cene, i to do 3.200 dolara, kako procenjuju u švajcarskoj banci UBS, do 3.500, kako tvrde u australijskoj kompaniji Macquarie. Tu su zatim i uticajna strukovna udruženja, koja idu sa prognozama još korak dalje. Londonsko udruženje za tržište plemenitih metala predvidelo je da će cena zlata do 2030. godine dostići 7.000 dolara.

 

Centralne banke i veliki institucionalni investitori već neko vreme kupuju zlato jer ga smatraju dugoročnom investicijom. "Zlato se pored gotovine i obveznica smatra izuzetno sigurnim, zato je prestiglo devizne rezerve u evrima. Naravno, još smo daleko od toga da prestignemo dolarske rezerve, ali se korak po korak približavamo tome", kaže Sašo Ivanović, izvršni direktor Centra za zlato sa sedištem u Hrvatskoj.

On takođe navodi da se godišnje iskopa od 2,5 hiljada do tri hiljade tona novog zlata i da samo centralne banke imaju godišnju potražnju za više od hiljadu tona zlata. "To predstavlja blagi nedostatak fizičkog zlata, što se svakako mora odraziti na cene."

Zašto se zlato seli iz Londona u Njujork

Zlato se masovno seli iz londonskih trezora u Njujork zbog viših cena terminskih ugovora na berzi Comex u poređenju sa promptnim cenama u Londonu. Razlika, koja je ove godine premašila 50 dolara po unci, stvorila je priliku za arbitražu, jer trgovci koriste više cene u SAD. Selidbi zlata doprinose i strahovi da bi predsednik Donald Trump mogao nametnuti carine na uvoz zlata. London, koji je najveći svetski trgovački centar za zlato, i dalje ima velike zalihe, ali centralna banka Engleske teško prati potražnju, jer logistički izazovi i pretapanje poluga u švajcarskim rafinerijama produžavaju vreme čekanja. Centralne banke takođe znatno utiču na rast cena zlata svojim opsežnim kupovinama, nastojeći da umanje svoju zavisnost od američkog dolara.

Odakle stiže zlato u Sloveniju

U poslednjih pet godina, neto uvoz Slovenije iznosio je 13,4 tone, što je znatno više od 3,2 tone koje čuva Banka Slovenije. Najviše zlata je uvezeno iz Austrije (1.343 kg u 2024. godini), a zatim slede Nemačka, Italija i Hrvatska. Austrija kao glavni dobavljač zahvaljujući renomiranoj kovnici Münze Österreich, poznatoj po proizvodnji cenjenih zlatnika "bečki filharmoničari". Potražnju za zlatom podstiču visoka inflacija, geopolitička neizvesnost i neoporezovana kapitalna dobit pri trgovanju zlatom.

Zašto bitcoin pada ako važi za digitalno zlato

Zlato je poslednjih dana dostiglo rekordni 3.031 dolar za uncu, dok je bitcoin, koji bi trebalo da bude digitalno zlato, pao na oko 82.500 dolara, i trenutno je 24 odsto ispod januarskog rekorda. Analitičar Tilen Šarlah objašnjava da je bitcoin znatno volatilniji od zlata, jer na njega utiču regulacije, stepen usvajanja među institucionalnim investitorima, veće tržišne oscilacije i tehnologija. Zlato ima hiljadugodišnju istoriju stabilnosti, dok je bitcoin još u ranoj fazi prihvatanja. Oba imaju ograničenu ponudu i decentralizovani su, ali bitcoin još nije postao sigurno utočište u nesigurnim vremenima. Prema mišljenju Davida Veselinovića iz Crypto12, potrebno je još nekoliko godina da bitcoin zaista preuzme ulogu digitalnog zlata.

 

Srebro u senci zlata - prilika za investiciju?

Dok zlato dostiže rekorde, sve više investitora se okreće i srebru. Cena 31,1-gramske unce srebra iznosi oko 31 dolar, što je znatno manje od zlata (preko 3.000 dolara). Srebro je u poslednjih godinu dana poraslo za 31 odsto, a zlato za 39 odsto.

Peter Slapšak iz Elementuma navodi više razloga za ulaganje u srebro:

• 80 odsto srebra se koristi u industriji, dok se zlato uglavnom koristi za investicije.

• Potražnja za srebrom bi do 2030. godine trebalo da premaši proizvodnju.

• Cena srebra još nije prestigla rekord iz 1980. godine.

Pri kupovini srebra potrebno je platiti PDV, dok kod zlata to nije slučaj. Fizička lica prilikom prodaje zlata ili srebra u Sloveniji nisu oporezovana porezom na kapitalni dobitak.

Stručnjaci preporučuju da investicije u plemenite metale ne prelaze 10 odsto portfolija, jer cene mogu da variraju.

25 godina od dot-com kraha - paralele sa trenutnom AI-manijom

Pre tačno 25 godina pukao je tehnološki dot-com balon, koji je izazvao pad indeksa Nasdaq za više od 80 odsto i prepolovio indeks S&P 500. Da li se tako nešto može ponoviti u periodu AI-manije? Mogu li današnja euforija i rekordan rast akcija izazvati strah od mogućeg kraha? Iako se mogu povući određene paralele sa dot-com balonom, značajnije su razlike između njih. Glavna razlika je u tome što se današnja AI-manija zasniva na stabilnim, profitabilnim kompanijama, poput Alphabeta i Microsofta, koje ulažu ogromna sredstva u razvoj veštačke inteligencije. U periodu dot-com balona sve je bilo bazirano na kapitalno slabim startap kompanijama. Iako mnogi pred tim zatvaraju oči i govore da je danas drugačije, pojavljuju se upozoravajući znaci da bi se priča dot-com balona mogla ponoviti.

Tehnološke akcije u korekciji

Tehnološke akcije su od početka godine u korekciji, Nasdaq 100 je na putu ka petoj uzastopnoj nedelji pada – najdužem takvom trendu od maja 2022. Razlozi za pad uključuju razočaravajuće prognoze kompanija, kao što su FedEx, Nike, Micron i Lennar. Uprkos pretnjama trgovinskim ratom, investitori nastavljaju da ulažu u akcije, što ukazuje na to da ne očekuju veću recesiju.

Mali investitori i dalje kupuju uprkos korekcijama i nestabilnosti tržišta

Mali investitori u 2025. agresivno kupuju akcije uprkos njihovom padu na berzama. Tokom 16 trgovačkih dana uložili su više od dve milijarde dolara, što se dogodilo samo četiri puta u poslednje dve godine. Uprkos ovoj strategiji, portfoliji su izgubili oko sedam odsto vrednosti, što je dvostruko više od pada indeksa S&P 500. Razlog za nestabilnost su Trumpova nepredvidiva trgovinska politika, poremećaji u lancima snabdevanja i pad profita velikih kompanija, kao što su Nike i FedEx. Analitičari savetuju veću diverzifikaciju investicija.

 

S druge strane, institucionalni investitori prodaju svoje investicije. Goldman Sachs, Citigroup i HSBC snizili su prognoze za američke akcije. Pesimistično raspoloženje je snažno, jer je optimizam na najnižem nivou u poslednje tri nedelje.

U protekloj nedelji glavni indeksi su bili obojeni zeleno. Da li se optimizam ipak vraća na tržišta?

Bloomberg Adria

Besent: Korekcije na berzi su zdrave, dugoročno nema razloga za brigu

Američki ministar finansija Scott Bessent izjavio je da je nedavni pad indeksa S&P 500 normalan i zdrav za dugoročnu stabilnost tržišta. Prema njegovim rečima, korekcije na berzi su sastavni deo prirodnog kretanja tržišta i dugoročno nema razloga za brigu. Uveren je da će odgovarajuća poreska politika, deregulacija i energetska sigurnost dugoročno ojačati američko tržište. Takođe smatra da američki san ne zavisi od mogućnosti kupovine jeftinih proizvoda iz Kine, već od toga da porodice mogu priuštiti dom, kupiti automobil i imati realan rast plata.

Ni Trumpova administracija ni Federalne rezerve (Fed) nemaju nameru da intervenišu radi zaštite investitora usled pada berze, što najavljuje izostanak brzih mera podrške čak i ako dođe do značajnijih berzanskih korekcija.

Scott Bessent; Foto: Bloomberg

Fed zadržao kamatne stope, rizik od recesije se povećava

Američka centralna banka Fed zadržala je kamatne stope od 4,25 do 4,50 odsto, kako su analitičari i predviđali. Guverner Feda čovek Jerome Powell objasnio je da ekonomska aktivnost nastavila da se povećavva, ali inflacija ostaje uporna, delimično zbog uticaja novih carina koje je uvela Trumpova administracija. Uprkos održavanju niske nezaposlenosti, Powell upozorava na rizik sporijeg ekonomskog rasta. Fed ove godine predviđa dva sniženja kamatnih stopa u ukupnoj vrednosti od 50 baznih poena, ali tek u drugoj polovini godine. Powell je priznao da se mogućnost recesije donekle povećala, ali ostaje na istorijskom proseku.

Gunter Deuber iz Raiffeisen banke smatra da Fed već oseća pritisak Trumpove politike, ali želi da izbegne otvoren sukob sa Belom kućom. U slučaju recesije, bili bi potrebni veći rezovi kamatnih stopa – čak i do 100 baznih poena, kaže on. Ako ne dođe do recesije, možda uopšte neće biti smanjenja stopa. Deuber naglašava da je verovatnoća recesije povećana, a inflacija može biti prolazna. SAD već beleže otpuštanja u javnom sektoru, što će uticati na očekivanja potrošača. U Evropi, ECB verovatno neće smanjiti kamatne stope u aprilu, jer inflacija ostaje povišena, a na ekonomiju dodatno utiču carine i troškovi odbrane.

Michelle Bowman - Trumpov izbor za potpredsednicu Feda

Predsednik Trump imenovao je Mischelle Bowman za potpredsednicu za nadzor u Federalnim rezervama, koja je od 2018. godine i članica upravnog odbora Feda. Imenovanje je oduševilo Wall Street, jer investitori očekuju da će Bowman biti naklonjenija bankama nego njen prethodnik Michael Barr. Bowman je već izrazila protivljenje strožim kapitalnim zahtevima za banke i najavila pragmatičniji pristup regulaciji. Njeno imenovanje podržava republikanski senatski odbor, dok demokrate, uključujući i senatorku Elizabeth Warren, upozoravaju na rizik deregulacije. Ukoliko njeno imenovanje bude potvrđeno, Bowman će koordinirati nadzorne mere Feda u skladu sa Trumpovim izvršnim nalogom, koji zahteva veći nadzor Bele kuće nad regulacijom banaka.

Michelle Bowman; Foto: Bloomberg

Groznica naoružavanja kao prilika za automobilsku industriju

Usled bezbednosnih pretnji, Evropa povećava ulaganja u odbranu, što bi moglo koristiti i automobilskoj industriji. Nemačke kompanije, poput Rheinmetalla, već planiraju korišćenje viška automobilskih kapaciteta za proizvodnju vojne opreme. Stručnjaci smatraju da bi to moglo podstaći rast ekonomije, međutim, neće rešiti sve probleme automobilske industrije. Takođe, slovenačke kompanije povezane sa automobilskom i metalskom industrijom mogle bi pronaći nove prilike u odbrambenom sektoru.

Građevinski procvat u Ukrajini nakon primirja; indeks na berzi već raste

Ako se u Ukrajini postigne primirje, uslediće obimna obnova koja će koristiti evropskim građevinskim kompanijama. Kompanije poput Vinci, Bouygues Construction, ACS Group, Strabag i Skanska nalaze se u najboljoj poziciji za učešće u obnovi zbog svog iskustva i kapaciteta. Finansiranje će biti ključno – EBRD planira da uloži najmanje 1,5 milijardi evra u energetski sektor i infrastrukturu, a dodatna sredstva bi mogle obezbediti institucije poput Svetske banke i EU fondova.

Proizvođači građevinskog materijala takođe će imati koristi. Američke carine na čelik i aluminijum podstaći će izvoz iz Kanade, Meksika, Brazila i Kine u Ukrajinu. Cena čelika i cementa mogla bi porasti nakon početka obnove.

Depositphotos

Indeks UBS Ukraine Reconstruction Index (UBXERCON), koji prati kompanije koje bi imale koristi od obnove, ove godine je porastao za 17 odsto. Među tim kompanijama su Siemens Energy, Holcim, Schneider Electric i Raiffeisen Bank.

BYD oduševio investitore naprednom tehnologijom brzog punjenja

Akcije kineskog proizvođača električnih vozila BYD su u utorak porasle za šest odsto na hongkonškoj berzi, čime je tržišna vrednost kompanije dostigla 162 milijarde dolara – više od ukupne vrednosti Forda, GM-a i Volkswagena. Razlog za rast je predstavljena nova baterijska tehnologija koja omogućava punjenje automobila za samo pet minuta, što omogućava domet od oko 400 kilometara. Prvi modeli sa tom tehnologijom, Han L i Tang L, biće dostupni od aprila, a cene će se kretati od 37.338 dolara. BYD planira da postavi više od četiri hiljade brzih punjača, što bi im moglo doneti značajnu konkurentsku prednost na tržištu električnih vozila.

Nvidia najavljuje nove čipove, dok investitori sumnjaju u održivost AI-manije

Nvidia je na godišnjoj konferenciji GTC, predstavila nove čipove Blackwell Ultra i planove za modele Vera Rubin i Feynman, koji će biti dostupni do 2027. godine. Jensen Huang je takođe najavio saradnju sa General Motorsom na razvoju veštačke inteligencije u automobilima, kao i sa T-Mobileom na razvoju 6G bežičnih mreža. I pored tih najava, akcije Nvidije nastavljaju da padaju – ove godine su pale za 14 odsto.

Investitori su zabrinuti da bi AI-manija mogla izgubiti zamah, posebno nakon izjave kineskog startapa DeepSeek, koji je sa manje sredstava razvio konkurentnu AI infrastrukturu. Ipak, Nvidia se oslanja na rastuće investicije u veštačku inteligenciju, koje bi do 2032. godine mogle dostići 525 milijardi dolara.

Musk zaposlenima u Tesli: Zadržite akcije, budućnost je svetla

Elon Musk je na nenajavljenom sastanku u Ostinu zaposlenima u Tesli poručio da, uprkos trenutnim izazovima, veruju u kompaniju i zadrže akcije. "Budućnost je svetla i uzbudljiva", rekao je Musk, iako se Tesla suočava sa padom prodaje i vandalizmom na punionicama i prodajnim mestima.

Akcije Tesle su ove godine pale za više od 40 odsto, nakon što su prošle godine znatno porasle posle inauguracije Donalda Trumpa. Prodaja Tesle je zabeležila pad na ključnim tržištima (Evropa, Kina) zbog političkih pritisaka i obustave proizvodnje "modela Y" zbog njegove nadogradnje. Musk je najavio širenje proizvodnje autonomnog vozila "cybercab", koje će biti bez pedala i volana. Ministar trgovine Howard Lutnick je u gostovanju na Fox News pozvao na kupovinu Teslinih akcija, što je pokrenulo pitanja o sukobu interesa.

Musk ostaje optimističan, verujući da budućnost Tesle leži u robotici i autonomnoj vožnji.

Cathie Wood: Većina mim-koina će postati bezvredna

Cathie Wood, osnivačica ARK Investment, smatra da će većina mim-koina na tržištu kriptovaluta s vremenom izgubiti svoju vrednost, jer se radi pretežno o "digitalnim kolekcionarskim predmetima" koji se oslanjaju na trenutne trendove i šale. Američka komisija za hartije od vrednosti (SEC) ne tretira mim-koine kao hartije od vrednosti, što ih čini neregulisanim.

Wood ostaje optimistična kada je reč o bitcoinu, etheru i solani jer njihova upotrebna vrednost raste – očekuje da će bitcoin do 2030. godine premašiti vrednost od milion dolara. Upozorava investitore da budu oprezni sa mim-koinima, jer gubitak novca ostaje "najbolja lekcija".

Ether razočarao investitore

Ether, druga najveća kriptovaluta, postala je jedno od najvećih razočaranja na tržištu kriptovaluta u poslednjih godinu dana. Cena ethera trenutno iznosi oko 2.045 dolara, što je polovina od vrednosti koju je imala u decembru prošle godine, kada je dostigla 4.100 dolara. Prema analitičaru Domenu Kregaru, razlozi za slabljenje ethera su visoki transakcijski troškovi, fragmentacija korisnika na različitim slojevima, stalni prodajni pritisak fondacije Ethereum i slabljenje uticaja suosnivača Vitalika Buterina.

Scenario u kojem bi ether premašio bitcoin po tržišnoj kapitalizaciji (poznat kao "flippening") sada se čini malo verovatnim. Banka Standard Chartered smanjila je ciljnu cenu ethera za kraj 2025. godine na 4.000 dolara, što je znatno manje od prethodne prognoze od 10.000 dolara, i najavila dalji pad u odnosu na bitcoin.

 

Na Wall Streetu stižu ETF-ovi za solanu

Kompanija Volatility Shares pokreće prva ETF fondove koji prate terminske ugovore na solanu (SOL), šestu najveću kriptovalutu po tržišnoj kapitalizaciji (67 milijardi dolara). Fondovi SOLZ i SOLT će imati troškove upravljanja od 0,95 odsto i 1,85 odsto.

Kompanija očekuje da će odobrenje ETF-ova povećati interesovanje za solanu, slično kao što je to bio slučaj sa bitcoinom i etherom, koji su prvo dobili terminske ETF-ove, a zatim i spot ETF-ove. Eric Balchunas iz Bloomberg Intelligence procenjuje verovatnoću da će spot ETF za solanu biti odobren još ove godine na 75 odsto.

Solana je nakon kolapsa FTX-a 2022. godine doživela oporavak zahvaljujući niskim transakcionim provizijama i bržem mrežnom protokolu. Ipak, ove godine je pala za oko 30 odsto.

Investitori očekuju da bi spot ETF za solanu mogao otvoriti vrata za šire institucionalne investicije, što bi dodatno podržalo cenu solane.

Trumpove pretnje carinama podigle cenu bakra na 10.000 dolara

Cena bakra na Londonskoj berzi metala (LME) dostigla je 10.046,50 dolara po toni, dok je na njujorškoj berzi Comex porasla za 27 odsto od početka godine. Ovaj rast je rezultat pretnji predsednika Trumpa o uvođenju carina na bakar od 25 odsto, što je izazvalo premeštanje zaliha u SAD.

Trgovci, uključujući Trafigura Group i Glencore, preusmeravaju zalihe bakra iz Azije u SAD, gde bi moglo da stigne više od 100.000 tona. Nedostatak zaliha na globalnom tržištu dodatno je doprineo rastu cena.

Rastu cene bakra takođe doprinosi slabiji dolar nakon Trumpovog povratka u Belu kuću i njegova povećana tražnja iz zelenih industrija. Investitori očekuju da će SAD do kraja godine uvesti carine na bakar od 25 odsto, što bi dodatno podiglo cenu.

Bloomberg Adria

Adria region

Na lokalnim regionalnim berzama protekle nedelje vladala je relativna stabilnost, a glavni indeksi su završili pozitivno. Najprofitabilniji je bio makedonski indeks MBI.

Bloomberg Adria

Špekulacija sa akcijama Đuro Đaković - nakon rasta od 300 odsto usledio je pad od 40 odsto

Akcija hrvatske kompanije Đuro Đaković je u prvoj polovini marta skočila za čak 300 odsto, a zatim je u tri dana izgubila 40 odsto svoje vrednosti, pri padu  sa 70 evra na 39,80 evra. I pored pada, u sredu je akcija ponovo porasla za 13 odsto, a u četvrtak je dostigla 52 evra.

Kompanija nije objavila nove zvanične informacije, što ukazuje na špekulativno trgovanje. Đuro Đaković proizvodi železničke vagone, dok je manji deo poslovanja povezan sa vojnom opremom. Ima ugovor sa hrvatskim ministarstvom odbrane od pet miliona evra.

Slična situacija dogodila se i sa akcijom austrijskog Steyr Motorsa, koja je nakon rasta od 1.900 odsto, odnosno sa 240 evra pala na 71 evro – što predstavlja pad od 70 odsto. Austrijsko udruženje za investitore nazvalo je takvo trgovanje "mini kazino" i upozorilo na visoke rizike špekulacija.

Ljubljanska berza raste - da li dolazi do korekcije kao 2007. godine

Indeks SBITOP je ove godine porastao za skoro 22 odsto, a u poslednjih godinu dana za 40 odsto, što Ljubljansku berzu svrstava među najprofitabilnije na svetu. Rastu doprinose dobro poslovanje berzanskih kompanija i visoke dividende, pri čemu Krka istupa sa pet puta višom dividendom nego 2012. godine.

I pored rasta, analitičari upozoravaju na rizike povezane sa automobilskom industrijom, geopolitičkim tenzijama i mogućim carinama Trumpove administracije. Igor Štemberger iz Ilirike ukazuje na mogućnost korekcije, s obzirom na to da se slična situacija dogodila 2007. godine, kada su strane berze padale, dok je slovenačka još nekoliko meseci rasla. Preporučuje oprez, jer trenutni rast privlači kratkoročne investitore, što bi moglo izazvati nagli obrt nadole.

Najave događanja u nedelji od 24. do 30. marta: Pregovori o primirju u Ukrajini U Džedi u Saudijskoj Arabiji održaće se pregovori o primirju između Rusije i Ukrajine. Trump je optimističan u vezi sa ishodom, dok se Putin priprema da obustavi napade na ukrajinsku infrastrukturu. Zelenski ne želi da se odrekne teritorije. Na pregovorima će učestvovati i Rubio i Waltz. Američke carine: Očekuje se da će administracija predsednika Trumpa pre 2. aprila objaviti nove carine. Kineski forum za razvoj (23–24. mart): Kineski forum za razvoj (CDF) 2025 održaće se u Pekingu 23. i 24. marta, sa centralnom temom " Zamah u razvoju za stabilan rast svetske ekonomije." Razgovaraće se o makroekonomskoj politici, ekonomskom rastu, tehnološkim inovacijama i razvoju veštačke inteligencije. Očekuje se da će na forumu govoriti i kineski predsednik Xi Jinping. ********** Ponedeljak, 24. mart Bostic o politici Feda i objava indeksa lične potrošnje (PCE): Predsednik Atlantske podružnice Feda Raphael Bostic razgovaraće o kamatnim stopama i inflaciji. Biće objavljen i indeks lične potrošnje (PCE), što bi moglo uticati na buduće odluke o kamatnim stopama. Utorak, 25. mart U Nemačkoj, Francuskoj i Italiji biće objavljeni podaci o registracijama novih vozila. U Nemačkoj će biti objavljena poslovna očekivanja. Institut Ifo objaviće podatke o poslovnoj klimi. U SAD će biti objavljeni podaci o poverenju potrošača i prodaji novih nekretnina. Sreda, 26. mart U Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o inflaciji. Četvrtak, 27. mart U SAD biće objavljeni podaci o BDP-u. Petak, 28. mart U Ujedinjenom Kraljevstvu biće objavljeni podaci o BDP-u. U Japanu, Španiji i Francuskoj biće objavljeni podaci o inflaciji. U Nemačkoj biće objavljeni podaci o nezaposlenosti. Institut GfK objaviće poverenje potrošača u Nemačkoj. Eurostat će objaviti podatke o poslovnoj klimi.