IPO cunami od 3,8 biliona dolara - najveći test za Wall Street u modernoj istoriji

Prvi put u istoriji javnih tržišta više privatnih tehnoloških kompanija moglo bi da debituje na berzi sa valuacijama koje se mere bilionima dolara. Pisali smo o tome kako da investirate u najveći IPO talas veštačke inteligencije (AI) još od dot-com ere, ali se manje govorilo o tome šta čeka tržišta nakon planiranih IPO-a. Ne preterujemo ako kažemo da se Wall Street sprema za AI IPO cunami, budući da sve tri američke kompanije ciljaju tržišnu vrednost od gotovo 3,8 biliona dolara (SpaceX do 1,77 biliona dolara, OpenAI do bilion dolara, a Anthropic od 965 milijardi do bilion dolara).

Ilustracije radi, njihova zajednička valuacija bila bi veća od ukupne tržišne kapitalizacije nemačkog tržišta akcija (2,8-3 biliona dolara) i približila bi se polovini vrednosti najveće evropske berzanske grupe, Euronexta (približno 8,7 biliona dolara u martu 2026). Takođe, ako pogledamo indeks S&P 500, ukupna tržišna kapitalizacija kompanija je krajem maja iznosila 67,8 biliona dolara. Dakle, SpaceX, OpenAI i Anthropic bi zajedno vredeli približno 5,6 odsto trenutne ukupne vrednosti najvažnijeg američkog indeksa.

Nije toliko iznenađujuća vest da SpaceX, OpenAI i Anthropic izlaze na berzu, jer su apetiti u vezi s AI-jem enormno porasli za kratko vreme, pa je bilo pitanje momenta kada će kompanije početi da traže dodatne izvore finansiranja. Ovde je, zapravo, glavna vest da izlaze na berzu već kao mega-giganti, za razliku od Googlea, Amazona ili Mete, koji su do tih visina stizali tek godinama nakon IPO-a. Jedini pravi pandan bio bi Saudi Aramco, koji je prilikom izlaska na berzu 2019. bio procenjen na oko 1,7 biliona dolara, ali je reč o posve drugoj oblasti poslovanja. Aktuelne IPO valuacije su specifične jer su sve vezane za AI i tehnologiju, a pritom su planirane u praktično isto vreme.

Kada je Google izašao na berzu 2004. godine, tržišna vrednost kompanije iznosila je "svega" 26 milijardi dolara. Facebook je osam godina kasnije debitovao na Wall Streetu sa valuacijom od približno 104 milijarde dolara. Dakle, ako se realizuju inicijalne javne ponude SpaceX-a, OpenAI-ja i Anthropica, veliko je pitanje kako će to nadalje uticati na tržišta. Jasno je da ne prisustvujemo "običnom" IPO ciklusu, ali znači li to nužno da će doći do šoka?

Nasuprot očekivanju, kompanije koje skupa vrede 3,8 biliona dolara možda neće odmah izazvati berzanski potres. Prema analizi JPMorgana, tržišni efekat mega-IPO-a ne zavisi od ukupne vrednosti kompanije, već od takozvanog "free floata" - udela akcija koji je zaista dostupan.

Kod kompanija poput SpaceX-a, OpenAI-ja ili Anthropica, najveći deo vlasništva i dalje će ostati u rukama osnivača, zaposlenih i investitora u ranoj fazi. Na tržištu će se u početku naći relativno mali procenat akcija, što znači da, iako kompanija vredi bilion dolara, investitori će prvog dana kupovati akcije vredne "tek" nekoliko desetina milijardi dolara.

Upravo zato JPMorgan procenjuje da će neposredni uticaj na indekse i tokove kapitala biti znatno manji u odnosu na pompu koja je nastala zbog samih inicijalnih javnih ponuda vrednih bilione dolara. 

Bloomberg

Prava promena dolazi tek posle IPO-a

Mnogo je važnije pitanje šta će se dogoditi kroz nekoliko godina, kada budu isticali "lock-up" periodi i veći broj akcija bude dostupan. Morningstar upozorava da bi upravo tada mogao da se oseti pravi efekat. Danas na hiljade milijardi dolara širom sveta prate indekse kao što je S&P 500, kroz ETF-ove i pasivne fondove.

Kada kompanija postane dovoljno velika da uđe u ključne berzanske indekse, pasivni fondovi koji ih prate moraju da prilagode portfelje i kupe njene akcije u skladu sa njenom težinom u indeksu. Za razliku od aktivnih fondova, oni, pritom, ne procenjuju da li je akcija skupa ili jeftina, već je kupuju zato što je postala deo referentnog indeksa.

U slučaju SpaceX-a, Morningstar procenjuje da bi njegova težina u američkim tržišnim indeksima mogla značajno da raste kako se bude povećavao broj akcija u slobodnom prometu. Ako se sličan scenario dogodi s OpenAI-jem i Anthropicom, pasivni investitori bi praktično bili primorani da povećavaju izloženost tim kompanijama. Tako bi ovi mega-IPO-i postali mnogo više od "običnih" berzanskih debija.

Bloomberg

Tržište je već koncentrisano, a moglo bi postati još više

Poslednjih nekoliko godina, američke indekse nosio je relativno mali broj kompanija: Nvidia, Microsoft, Apple, Amazon, Alphabet, Meta i Tesla postali su toliko veliki da njihov uticaj na prinose često prevazilazi zbirni doprinos stotina manjih kompanija. Tako je i nastao pojam "veličanstvenih sedam" (Magnificent Seven), koji ne naglašava samo njihovu veličinu, već i sve veću zavisnost tržišta od nekolicine tehnoloških giganata.

Prema podacima Morningstara, tehnološki sektor danas čini više od trećine ukupne tržišne kapitalizacije američkog tržišta, dok je pre pet godina taj udeo bio znatno manji. Udeo bi dodatno porastao ulaskom igrača kao što su OpenAI i Anthropic. Time bi tržište dobilo više kompanija, ali je paradoks što bi moglo postati manje diverzifikovano.

Razlog te sužene diverzifikacije je vrlo jednostavan - gotovo sva "nova" tržišna vrednost dolazi iz jedne oblasti, veštačke inteligencije.

Kraj jedne ere

U celoj ovoj priči možda je još važnija jedna druga promena. Naime, poslednjih petnaestak godina najveći deo stvaranja vrednosti preselio se sa javnih na privatna tržišta. Kompanije su sve duže ostajale van berze, prikupljajući milijarde dolara od VC fondova i fondova privatnog kapitala, te od institucionalnih investitora. To znači da su najveće dobitke ostvarivali prvo privatni investitori, jer mali ulagači nisu ni imali priliku da kupe akcije.

Google, Amazon i Microsoft najveći deo svog rasta ostvarili su kao javne kompanije, dakle, tek nakon izlaska na berzu. OpenAI, Anthropic i SpaceX su, s druge strane, najveći deo tog puta već prošli kao privatne firme. To je razlog više da se njihovi IPO-i ne posmatraju uobičajeno - biće to prvi ozbiljan test za javna tržišta i njihovu sposobnost da ponovo postanu mesto na kojem investitori učestvuju u stvaranju vrednosti, a ne samo u kasnijem monetizovanju.

Na Wall Streetu se, istovremeno, pojavljuje još jedan narativ - da li, osim novog IPO talasa, prisustvujemo i kreiranju potpuno nove generacije tržišnih lidera. Ako OpenAI i Anthropic zaista dostignu valuacije od oko jednog biliona dolara, a SpaceX izađe na berzu kao jedna od najvrednijih kompanija na svetu, aktuelna "veličanstvena sedmorka" mogla bi da postane "veličanstvenih deset".

Prvi put posle mnogo godina, tržište bi dobilo nove kompanije sposobne da se odmah uključe u borbu za sam vrh američke berze. Dakle, nema postepenog i tromog građenja stepenica do vrha i to je scenario bez presedana za Wall Street. Već danas sedam najvećih tehnoloških kompanija čini oko trećine S&P 500 indeksa. Analitičari ETHENEA procenjuju da bi izlazak SpaceX-a, OpenAI-ja i Anthropica mogao da poveća taj udeo (34 odsto) na približno 40 odsto, što bi predstavljalo jednu od najvećih koncentracija tržišne vrednosti u rukama malog broja kompanija u modernoj istoriji američke berze.

Velika prilika ili trenutna euforija?

Naravno, postoji i druga strana priče. Što su očekivanja veća, to je veća verovatnoća za razočaranja. Kompanija vredna bilion dolara, a posebno skoro dva biliona kao u slučaju SpaceX-a, mora da opravda procenu da će jednog dana generisati profite uporedive sa najvećim svetskim korporacijama. Stoga, najveći rizik nije sam izlazak na berzu, već pitanje da li su investitori spremni da plate visoku premiju za očekivani budući rast. 

Ali dok se šire strahovi od pregrevanja u trgovanju veštačkom inteligencijom, izvršni direktor Nvidije Jensen Huang uverava investitore da se ne plaše pada, jer AI revolucija tek počinje. Ta izjava usledila je u prilično pogodno vreme za novonastale gigante koji planiraju berzu vrlo uskoro, leteći upravo na krilima AI-ja. IPO SpaceX-a planiran je za petak, 12. jun.

Na forumima i društvenim mrežama već uveliko se vode rasprave o tome da li se stvara nova AI euforija, nalik tehnološkom optimizmu iz kasnih devedesetih. Međutim, razlika je u tome što OpenAI, Anthropic i SpaceX nisu malo poznati startapi čiji proizvodi tek treba da zadobiju poverenje, već kompanije koje broje stotine miliona korisnika, ogromne prihode i strateški važnu tehnološku infrastrukturu. Konkretno OpenAI-jev proizvod ChatGPT je za manje od četiri godine postao jedno od najbrže prihvaćenih i rastućih digitalnih rešenja u istoriji, dok je SpaceX izgradio dominantnu poziciju u komercijalnim lansiranjima i satelitskom internetu. Anthropic se, istovremeno, nametnuo kao jedan od vodećih rivala OpenAI-ja u trci za razvoj naprednih AI modela.

Upravo zato je i teško proceniti da li tržište svedoči nastanku novog balona ili stvaranju nove generacije korporativnih giganata. Jedno je, međutim, gotovo sigurno: ako SpaceX, OpenAI i Anthropic zaista izađu na berzu sa valuacijama koje se trenutno pominju, njihov značaj neće se meriti samo cenom akcija. Američko tržište kapitala bi s ovom trojkom ušlo u novu eru, u kojoj nekolicina tehnoloških megakompanija ima veći uticaj na tokove novca, prinose i investitore nego što su ga ikada imale kompanije u prošlosti.