Meta ulaže 600 milijardi dolara u AI, Evropa i dalje traži svoje lidere

Amerika je tokom proteklih nekoliko godina razvila konkurentsku prednost nad Evropskom unijom (EU) na planu veštačke inteligencije, ali i u IT sektoru uopšte. Pitanje je da li će Stari kontinent ikada moći da parira Silicijumskoj dolini, svetskom centru digitalnih inovacija, koji je dom najvećih tehnoloških kompanija na svetu.

 

 

U poslednjih šest meseci, deonice evropskog IT sektora imaju znatno lošiji performans od američkih - dok američki tehnološki giganti profitiraju na optimizmu oko veštačke inteligencije, ogromnih ulaganja u AI, u Evropi nema tako velikih igrača, niti toliko brzorastućih kompanija. Dok Amerika odlučno ide napred, Evropa je suočena ne samo sa pitanjem može li da je sustigne već i kako da ostane konkurentna i opstane kao rival, a ne samo kao korisnik američke IT industrije i AI infrastrukture.

Američki AI lideri obećali su Trumpu nova ulaganja na večeri u Beloj kući početkom septembra. Među zvanicama bili su Mark Zuckerberg iz Mete, Tim Cook iz Applea, zatim Sam Altman (OpenAI), Sundar Pichai i Sergey Brin (Alphabet), kao i Satya Nadella i Bill Gates (Microsoft), koji su najavili značajne investicije u data centre – samo Zuckerberg je obećao da će Meta do 2028. u razvoj AI uložiti "najmanje 600 milijardi dolara". S druge strane, Trump je obećao da će Vašington učiniti sve da obezbedi dovoljno energije, kako bi se zadovoljila rastuća potražnja. Kao glavnog tehnološkog rivala, američki predsednik označio je Kinu. 

Will Oliver/EPA/Bloomberg

U čemu se najviše razlikuju evropski i američki IT sektor

Accenture u svom najnovijem izveštaju, iz jula ove godine, navodi da velike evropske firme beleže ozbiljniji napredak u primeni AI-ja, dok manja i srednja preduzeća zaostaju. Ulaganja u startape u Evropi višestruko su manja nego u Sjedinjenim Državama. Dok EU nastoji da utaba put razvoju AI kroz kreiranje politika za etičko upravljanje i zaštitu podataka, pojedini inovatori kritikuju je da to usporava razvoj. Amerika, sa relativno liberalnim pristupom regulativi, ulaže u startape i data centre.

Između 2018. i trećeg kvartala 2023. godine u evropske AI kompanije investirano je oko 32,5 milijardi evra, pokazuju podaci portala EU Startups.  U istom periodu, investitori u Americi uložili su četiri puta više - oko 120 milijardi evra.

Na polju istraživanja i razvoja, jaz je takođe očigledan. Prosečno ulaganja u AI u EU se kreće oko dva odsto BDP-a, pokazuju podaci Evropske komisije. Investitori u Evropi mahom ulažu u inovacije u proizvodim sektorima, kao što je automobilska industrija. Američki investitori su skloniji rizičnim ulaganjima koja mogu da im donesu proboj, pa često ulažu u razvoj novih AI rešenja, koja čitavu industriju guraju napred. Rezultat je takođe jasno vidljiv – 17 od 20 vodećih AI kompanija u svetu dolaze iz Amerike, kao i oko 70 odsto fundamentalnih inovacija, pokazuju podaci EU-Startups.

Iako je i američko i evropsko tržište jedinstveno, svaka od 27 država članica EU ima sopstveno tržište kapitala. Prema podacima Accenture, produktivnost u sektorima visoke tehnološke intenzivnosti u Americi je tokom 2024. porasla za oko 120 odsto u SAD, dok je u Evropi rast ostao ispod 50 odsto.  Evropa se suočava i sa problemom odliva mozgova u tehnološkom sektoru. Veliki je broj kvalitetnih inženjera i istraživača, ali ih često gubi zbog boljih plata i resursa u Americi, što postaje hroničan problem.

Može li Evropa da razvije konkurentsku prednost nad Amerikom 

Teško da će Evropa nadmašiti Ameriku u skorije vreme, pošto američki IT sektor čine giganti svetskih razmera. Apple, Microsoft, Alphabet, Meta, Nvidia i Tesla prestižu Evropu u gotovo svim segmentima razvoja – Silicijumska dolina je već decenijama svetski centar tehnoloških inovacija i trenutno predvodi razvoj veštačke inteligencije, dok američko tržište privlači najbolje svetske stručnjake. Osim toga, sve četiri kompanije u istoriji, čija je tržišna kapitalizacija premašila tri biliona dolara, posluju u Americi. Alphabet je 15. septembra 2025. postao četvrta ovakva javno izlistana kompanija, pridruživši se Nvidiji, Microsoftu i Appleu, što ukazuje da investitori imaju poverenje u budućnost razvoja AI-ja.

Razvoj inovacija trenutno je potpomognut i liberalnim regulatornim pristupom, što ostavlja prostor za eksperimentisanje, mada je zaštita potrošača slabija. Evropska unija prednjači upravo kada je u pitanju AI regulativa, koju većina zemalja u svetu zasad nema. Evropski Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji se kolokvijalno naziva AI Act, donet je u martu 2024. godine, a u ovom trenutku smatra se najsveobuhvatnijim zakonom na svetu u toj oblasti. Upravo zahvaljujući tome što je regulatorni pionir, EU bi mogla da privuče investitore kojima je pravna sigurnost najvažnija, kao i u oblastima čiji je razvoj usko povezan sa regulativom – zdravstvo, biotehnologija i slično.

Međutim, kako bi to postigla, Evropa mora više da ulaže u AI infrastrukturu, kao i da pronađe način da zadrži talente, koji mahom odlaze na američko tržište. EU takođe mora da se pozabavi problemima kao što je spora implementacija, jer se veštačka inteligencija brzo razvija, pa je odlučnost u realizaciji ključna. Ukoliko to ne uradi, EU bi mogla da bude osuđena na večiti zaostatak na planu razvoja tehnologije, koji Amerika istorijski predvodi.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar