Predsednik Donald Trump uvodi carine trgovinskim partnerima širom sveta, što je njegov najveći napad na globalni ekonomski sistem koji je dugo smatrao nepravednim.
Trump je u sredu rekao da će primeniti minimalnu carinu od 10 odsto na sve izvoznike u SAD. Predsednik je prikazao grafikon i naveo da će zemlje sa najvećim trgovinskim deficitima biti suočene sa još višim stopama. Kina će imati carinu od 34 odsto, dok će Evropska unija imati carinu od 20 odsto, a Vijetnam 46 odsto.
"Godinama su vredni američki građani morali da sede po strani dok su druge nacije postajale bogate i moćne, velikim delom na naš račun. Ali sada je došao naš red da prosperiramo", rekao je Trump tokom događaja u Rose Gardenu Bele kuće.
Više recipročne stope ciljaju države koje administracija Trumpa označava kao najveće prekršioce i zasnovane su na vladinom proračuna carina i necarinskih prepreka, koje te zemlje primenjuju na robu iz SAD. Prema Trumpovom planu, države koje se suočavaju sa višim, prilagođenim stopama biće pogođene carinom koja je jednaka polovini iznosa tog izračunatog iznosa.
Ostale zemlje koje su pogođene većim carinama uključuju Japan sa 24 odsto, Južnu Koreju sa 25 odsto, Indiju sa 26 odsto, Kambodžu sa 49 odsto i Tajvan sa 32 odsto.
"Ovo nije potpuni reciprocitet. Ovo je nešto kao reciprocitet", rekao je Trump.
Trump je naveo da bi razmotrio smanjenje stopa, ako druge zemlje uklone svoje trgovinske barijere na izvoz iz SAD.
"Pozivam ih da ukinu svoje carine i uklone prepreke. Nemojte manipulisati svojim valutama", rekao je Trump.
Cene nafte su promenile pravac, kratko su postale negativne u trgovini nakon zatvaranja tržišta. SAD se oslanjaju na evropske isporuke goriva kako bi zadovoljile potražnju na Istočnoj obali, gde je preostalo malo rafinerija. SAD takođe izvoze naftu mnogim zemljama sa liste carina.
Trump je proglasio nacionalno vanredno stanje povezano s trgovinskim deficitom SAD, koji je iznosio više od 918 milijardi dolara za robu i usluge u 2024. godini, što mu je omogućilo da koristi jednostrana ovlašćenja prema Zakonu o međunarodnim ovlašćenjima u kriznim ekonomskim situacijama za uvođenje najopsežnijeg seta carina dosad. Administracija SAD ima za cilj da oživi američku proizvodnju svojim zaštitnim merama i prikupiti stotine milijardi dolara prihoda od novih nameta za punjenje budžeta.
Ovaj potez predsednika SAD je istorijski rizik koji će verovatno povećati cenu triliona dolara robe koja se svake godine šalje u SAD iz drugih zemalja. Takođe bi mogao da izazove svetski trgovinski rat, koji destabilizuju lance snabdevanja, podstiču inflaciju, ohrabruju ekonomske rivale Amerike i podstiču strane sile da formiraju nova savezništva koja isključuju SAD.
Ova dinamika predstavlja politički problem za Trumpa. Ekonomska šteta od carina mogla bi brzo da dođe na naplatu, dok bi se na ostvarenje eventualnog dobitka u vidu restrukturiranja američke ekonomije moglo čekati godinama ili čak duže.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...