Budućnost evra još neizvesnija nakon pada francuske vlade

Evro se suočava sa dodatnim teškoćama nakon što je francuska vlada pala, a investitori se zbog toga pripremaju za produženi period političkih sukoba. Trgovci sada razmatraju budućnost zajedničke valute nakon što je spor oko budžeta za narednu godinu doveo do toga da liderka krajnje desnice Marin le Pen i levičarska koalicija u sredu pokrenu glasanje o nepoverenju protiv vlade premijera Michel Barniera.

Investitori su uglavnom već predvideli ishod, a francuske obveznice zadržale su dobitke nakon glasanja, koje je usledilo nakon što je redovno trgovanje završeno. Evro se održavao blizu 1.052 dolara u 10.50 po singapurskom vremenu, dok su nivoi volatilnosti tokom noći ostali umereni, preneo je Bloomberg.

"Ulazimo u produženi period nestabilnosti u francuskoj politici, a to jedna od prepreka za evro", rekao je Skylar Montgomery Koning, strateg za valute u Barclays Plc. u Njujorku. 

Iako je ishod glasanja bio prilično očekivan, on Francusku vodi u nepoznate vode i otežava napore da se smanji deficit, koji bi, prema prognozama, mogao da naraste na više od šest odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine, što je dvostruko više od postavljenog limita. To bi takođe moglo da optereti zajedničku valutu, baš u trenutku kada tržište očekuje dodatno ublažavanje monetarne politike kako bi se podržala ekonomija bloka.

"Nedavni događaji u Francuskoj samo dodatno pogoršavaju teškoće za tu zemlju i Evropsku uniju uopšte", rekao je Bill Campbell, portfolio menadžer u DoubleLine Capital.

Mihael Blažeković, analitičar Bloomberg Adrije, kaže da je evro pao na najniži nivo u dve godine, za približno 4,7 odsto od početka 2024. Pad jeste bio značajniji, ali se evro malo oporavio nakon što se Donald Trump suzdržao od pominjanja EU u novim carinskim najavama. S druge strane, američki dolar ostaje najjača valuta usred tekućih geopolitičkih previranja, a nedavni izbor novog predsednika Donalda Trumpa daje mu dodatni zamah.

"Političke nesuglasice u Francuskoj stavljaju dodatni pritisak na slabljenje evra, s obzirom na to da je reč o drugoj najvećoj ekonomiji Evropske unije. Kao rezultat toga, očekujemo veću volatilnost u evrima/dolarima, s malo širim rasponom trgovanja u poređenju sa poslednjim mesecima. Za prvo tromesečje 2025. i dalje očekujemo pritisak na evro prema paritetu (1-1,05), budući da će Trumpova politika verovatno poprimiti jasniji oblik", navodi Blaženković.

Nathan Laine/Bloomberg

 

Podsetimo, najnovija politička drama koja je uzdrmala francuska tržišta počela je u junu, kada je predsednik Emmanuel Macron sazvao vanredne parlamentarne izbore, koji su rezultirali podeljenim parlamentom. Od tada, evro je pao za oko 2,7 odsto u odnosu na dolar.

Troškovi zaduživanja Francuske u odnosu na Nemačku su skočili prošle nedelje, dostižući 90 baznih poena, što je najviši nivo od krize suverenog duga u evrozoni. Shaun Osborne, glavni strateg za valute u Scotiabanku, kaže da glasanje verovatno znači da će "biti potrebno napraviti dalja ustupanja kako bi budžet bio usvojen, što će rezultirati slabljenjem opšte fiskalne politike".

"Ako se ova situacija intenzivira, evro bi mogao da se nađe pod većim pritiscima, s obzirom na rok za usvajanje budžeta", kaže Osborn.

Iako su sredu tržišta akcija i obveznica bila stabilna pred glasanje o nepoverenju, neki investitori se ipak pripremaju za dalje gubitke.

"Pesimistični smo u pogledu izgleda za francuski deficit. Nastavak stagnacije, nedostatak donošenja odluka i nedovoljni napori ka održivosti duga verovatno će dovesti do toga da francuski prinosi pređu 100 baznih poena u odnosu na Nemačku", kaže Alex Everett, investicioni menadžer. 

Nacrt zakona koji je prvobitno predstavila Barnierova vlada sadržao je povećanje poreza i smanjenje potrošnje u iznosu od 60 milijardi evra (63 milijarde dolara), s ciljem da se postigne oštar pad deficita na pet odsto bruto domaćeg proizvoda do 2025. godine.

Barnier je prošle nedelje upozorio na oluju na finansijskim tržištima ako bude smenjen sa vlasti. Uprkos ustupcima u vezi sa budžetom, Nacionalno okupljanje i levičarska koalicija pokrenuli su glasanje o nepoverenju. Macron sada može da imenuje novog premijera, iako ne postoji ustavni rok za njegovu odluku. Prethodno je izjavio da neće podneti ostavku dok mu ne istekne ceo mandat. Sledeći predsednički izbori zakazani su za 2027. godinu, a Le Pen i dalje ostaje favorit, prema anketama.

- U pisanju teksta pomogli Greg Ritchie i Aline Oyamada.