Krhka francuska vlada ne pristaje na ucene desnice, da li su joj odbrojani dani

Francuski premijer Michel Barnier posegao je za ustavnim pravom kako bi progurao delove svog nepopularnog zakona o budžetu bez glasanja u parlamentu, povećavajući time šanse da poslanici raspuste njegovu vladu u roku od nekoliko dana.

On je u ponedeljak u Narodnoj skupštini izjavio da će iskoristiti član 49.3, koji dozvoljava usvajanje zakona o socijalnom osiguranju bez glasanja, ali mu ujedno i otvara vrata za izglasavanje nepoverenja. Jedna levičarska stranka već je saopštila da će uskoro podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja, preneo je Bloomberg.

Opozicija sada ima 24 sata da podnese zahtev za izglasavanje nepoverenja. Posle toga mora proći 48 sati pre nego što parlament počne da raspravlja o predlogu, a glasanje o nepoverenju mora da se održi u roku od tri dana od toga.

Ministar finansija Antoine Armand ranije je izjavio da Francuska neće prihvatiti budžetske ucene Marine Le Pen uprkos tome što je najavila da je spremna da sruši vladu već ove nedelje.

Njena desničarska stranka Nacionalno okupljanje zapretila je da će podržati predlog za izglasavanje nepoverenja ako premijer ne prilagodi državni budžet za 2025. tako da, između ostalog, uskladi penzije s inflacijom. Liderka krajnje desnice poručila je Barnieru da mora da napravi promene koje se traže do ponedeljka ili će opozicioni poslanici pokrenuti proces glasanja o nepoverenju. Uzdržanost Len Pen u glasanju o nepoverenju bila bi dovoljna da spase Barniera.

"Francuska vlada ne prihvata ultimatume. Ne pristajemo na ucene", rekao je Armand u intervjuu za Bloomberg u nedelju.

Podsećamo, politički problemi počeli su još u junu kada je predsednik Emmanuel Macron raspisao prevremene izbore u pokušaju da uspostavi stabilnu većinu u skupštini.

Le Pen, čija stranka ima najveći broj poslanika, već je ostvarila jednu pobedu prošle nedelje nakon što je Barnier pristao da odustane od povećanja poreza na struju. To je ohrabrilo ovu desničarsku stranku da pojača svoje zahteve, a najavljeno glasanje o nepoverenju moglo bi da se dogodi već u sredu.

Evro potonuo

Evro je pao u ranom trgovanju u Aziji u ponedeljak jer su ulagači reagovali na Armandove komentare. Zajednička evropska valuta skliznula je za 0,4 procenta, na oko 1,054 dolara.

"Francuska politička previranja sigurno ne pomažu evru. Stvarni kolaps vlade u slučaju uspešnog izglasavanja nepoverenja dodao bi još neizvesnosti", ističe Rodrigo Catril, strateg u Centralnoj banci Australije u Sidneju.

 

Barnierov zakon o budžetu, koji uključuje 60 milijardi evra rebalansa, pokušaj je uvođenja reda u fiskalnu situaciju u Francuskoj, pri čemu se očekuje da će deficit zemlje ove godine dostići 6,1 odsto privredne proizvodnje.

Ministar finansija Laurent Saint-Martin rekao je za novine Le Parisien tokom vikenda da bi desničarski zahtevi koštali skoro 10 milijardi evra i da vlada neće praviti dalje ustupke.

Le Pen je reagovala na te komentare i jasno dala do znanja da će se njena stranka pridružiti levici kako bi srušila vladu ako se zahtevi ne ispune. Predsednik Nacionalnog okupljanja Jordan Bardella optužio je vladu da je "zbog tvrdoglavosti i sektaštva" ugrozila njen opstanak.

Investitori se klade na pad vlade

Sve ratoborniji stav krajnje desničarske stranke podstakao je investitore da se klade da će Le Pen stvarno srušiti vladu.

Premija prinosa između desetogodišnjih francuskih državnih obveznica i sigurnijih nemačkih ekvivalenata nedavno je dosegla razliku od 90 baznih poena - najviše od 2012 - pre nego što se u petak ponovo smanjila na oko 80 baznih poena. Štaviše, prinos na desetogodišnje obveznice Francuske prošle nedelje se nakratko izjednačio sa prinosom na grčke, a berzanski indeks CAC 40 na putu je ka najlošijoj godini u odnosu na evropske akcije od 2010.

Macronovo kockanje s prevremenim izborima ostavilo je donji dom podeljen na tri žestoko suprotstavljena bloka: oslabljeni centar koji podržava predsednika, levičarski savez i ojačanu krajnju desnicu koju predvodi Le Pen. Kako koalicija nije bila moguća, Macron je u septembru imenovao Barniera za premijera, a njegova glavna misija je da dovede u red francuske neuredne finansije.

Francuski parlament podeljen na tri glavna tabora

Čak i pre političkih turbulencija u poslednjih nekoliko nedelja, francuske finansije bile su sve veća briga za investitore jer su planovi za smanjenje duga skrenuli s kursa krajem ove godine. Sa poreskim prihodima daleko ispod procena, vlada sada očekuje da će budžetski deficit ove godine dostići 6,1 odsto privredne proizvodnje, umesto prvobitno planiranog deficita od 4,4 odsto.

Trenutni Barnierov budžet za 2025. treba da smanji deficit na pet odsto kroz povećanje poreza od 60 milijardi evra i smanjenje državne potrošnje. U intervjuu je Armand insistirao na tome da odustajanje od obaveze smanjenja budžetskog deficita na pet odsto u 2025. i na tri odsto u 2029. nije opcija.

Najava rušenja vlade na kraju godine i ovako blizu isteka roka za budžet je nezapamćena, ali iz Nacionalnog okupljanja tvrde da će podržati tu inicijativu, iako ministri upozoravaju da će to narušiti finansijsku stabilnost zemlje.  

S druge strane, Le Pen banalizuje posledice nedonošenja budžeta do kraja godine tvrdnjom da je "francuski sistem dobro osmišljen i da apsolutno nema razloga za paniku, jer ništa nije definitivno."

Armand je pak pokušao da umiri investitore, i poručio je kako je uveren da će Francuska nastaviti da reformiše svoju ekonomiju i privlači ulagače.

"Francuska je posvećena zadržavanju pozicije evropskog lidera zajedno s Nemačkom, Italijom, Španijom i svim drugim evropskim zemljama, a naša agenda rasta mogla bi da bude najbolji odgovor na međunarodne i trgovinske tenzije koje se sada dešavaju", naglasio je on.

U slučaju pada vlade, nova vladajuća garnitura svakako bi morala hitno da predloži budžet za 2025. godinu.

- U pisanju pomogli Richard Bravo, Ania Nussbaum, Benoit Berthelot i Ruth Carson.

(Tekst ažuriran u prvom, drugom, trećem i petom pasusu. Dodat video.)