Nova glavobolja za Macrona, dok Francusku drma kriza

Samo nekoliko sati nakon što je saopštio imena ministara nove francuske vlade, premijer Sebastien Lecornu podneo je ostavku, izazvavši time novi talas političko-ekonomske krize u Francuskoj, koja već mesecima nema funkcionalnu vladu, čiji zakonski predlozi – među kojima i budžet za 2026. godinu – ne dobijaju odobrenje u francuskom parlamentu.

Lecornu je ovim potezom postao premijer sa najkraćim mandatom u Petoj francuskoj republici, samo 27 dana, dok je francuski predsednik Emmanuel Macron ponovo došao u situaciju da bira između tri moguća scenarija izlaska iz ove političke krize zasnovane na tome što Macronova stranačka koalicija nema većinu u francuskoj skupštini.

Ipak, Macron je svom odlazećem premijeru dao 48 sati da pregovara sa francuskim političkim strankama u poslednjem pokušaju da spreči da zemlja padne u dublju krizu. Kako je saopšteno iz predsedničkog kabineta, Macron je rekao da je poverio Lecornu „odgovornost da sprovede završne pregovore do srede uveče kako bi se definisala platforma za akciju i stabilnost zemlje“. Odlukom da premijeru u ostavci da još jednu šansu da pokuša da pronađe put iz francuskog političkog ćorsokaka, Macron zapravo kupuje sebi malo vremena da smisli svoje sledeće korake.

Lecournova ostavka je usledila samo noć nakon što je predstavio svoj kabinet, gotovo identičan kabinetu njegovog prethodnika, Francoisa Bayroua, kojem je parlament izglasao nepoverenje, odbijajući njegove predlog da Francuska primeni oštre budžetske rezove i mere štednje. Odmah nakon predstavljanja novih ministara, od kojih je čak 11 bilo i u Bayrouovom kabinetu u istim resorima, Lecornu se suočio sa oštrim kritikama, između ostalog, i iz stranaka unutar vladajuće koalicije, koje su, baš kao i opozicione stranke, smatrale da je pogrešno sa istim ljudima pokušavati da se izvuče zemlja iz političke i ekonomske krize.

Kritike iz vladinih redova

Jedna od najoštrijih kritika iz redova stranaka vladajuće koalicije stigla je kasno u nedelju od lidera republikanaca (LR) Brunoa Retailleaua. Iako je postavljen za ministra unutrašnjih poslova, Retailleau je optužio premijera da je bezmalo istim sastavom vladinog kabineta izdao obećanu "političku obnovu" i "raskid sa prošlošću".

"Sastav vlade ne odražava obećani raskid", izjavio je lider republikanaca, najavljujući da će vrh LR-a održati hitni sastanak, što je predstavljalo svojevrsni znak da je moguć potpun raskid saradnje sa novim premijerom.

Prema francuskim izvorima bliskim republikancima, lidera ove stranka desnog centra koja je decenijama dominirala političkim životom Francuske naljutilo je to što je Lecornu vladu dominantno centrirao oko Macronove stranke. Konkretno, najveći bes je izabralo to što je za ministra odbrane imenovan Bruno Le Maire, koji je sedam godina bio ministar ekonomije i finansija te predstavlja simbol Macronove ekonomske politike koju mnogi kritikuju. Lider Republikanca je optužio Lecornua da je „krio“ imenovanje Le Mairea. 

Bloomberg

Sedmi Macronov premijer je očigledno ostavkom želeo da predupredi potpuni raspad podrške u parlamentu u kojem leži srž francuske političke krize. Naime, francuska politička scena je u previranju od leta 2024. godine, kada je zbog lošeg rezultata svoje stranke na evropskim izborima Macron pokušao da ojača svoj autoritet tako što je raspisao vanredne izbore, što je bio rizik koji mu se politički obio o glavu. Konkretno, Francuska je dobila parlament bezmalo ravnomerno podeljen između tri rivalska bloka – tvrdo levičarskoj Jean-Luc Melenchona, Macronovog centrističkog i tvrdo desničarskog Marine Le Pen – pri čemu nijedan nema dovoljno poslanika da samostalno vlada.

"Teško je razumeti šta su Macron i Lecornu imali na umu kada su predstavljali manje-više istu vladu, sa jednim uglavnom nepopularnim dodatkom. Ali podjednako je upečatljiv stepen u kojem se diskusija vodi o ljudima, a ne o problemima", istakao je u komentaru na društvenoj mreži X Olivier Blanchard, francuski profesor ekonomije na američkom univerzitetu MIT.

Iako je u toku septembra Lecornu održao niz konsultacija sa centrističkim saveznicima i opozicionim liderima na levici i desnici, kako i sam priznaje nije uspeo da ugovori pakt o nenapadanju, kao i usvajanje budžeta u parlamentu.

                      

Francuski premijer Sebastien Lecorn dao je ostavku samo dan nakon što je predsednik Emmanuel Maccron imenovao članove novog kabineta. Novi kabinet naišao je na oštre kritike opozicije sa obe strane političkog spektra, koje su ocenile da Macron i Lecorn relativno sličnim sastavom vlade nisu pokušali da isprave greške koje je napravila prethodna. Podsetimo, novu političku krizu i pad druge vlade za manje od dva meseca podstakla je rasprava o budžetu za narednu godinu, a krajnji rok za njegovo usvajanje je 13. oktobar. Budžet podrazumeva mere uštede koje bi trebalo da reše problem rapidno rastućeg francuskog javnog duga. O situaciji u Francuskoj razgpvarala je Asja Francisti sa  Melanie Garson.  Na pitanje ko bi mogao da bude novi premijer Francuske, i ako uopšte postoji neko, ko bi u ovom trenutku bio dobar izbor, Menalie odgovara da je to veliko pitanje.  "Na listi potencijalnih kandidata ima nekoliko imena, ali nijedno ne deluje kao sigurna opcija. Macron traži nekoga ko bi mogao da pomiri veoma podeljenu skupštinu, što je skoro nemoguća misija. Pominje se Gabriel Attal, sadašnji premijer, ali njegova pozicija je uzdrmana. S druge strane, postoje i imena iz centra, pa čak i pojedini socijalisti koji bi mogli da posluže kao prelazno rešenje. Ali istina je da trenutno nema jasnog favorita. Situacija je potpuno fluidna", ističe ona.  Podseća da smo čuli Macrona kako kaže da ne namerava da podnese ostavku, ali njegova ostavka ne bi ništa ni donela.  "Njegova ostavka bi samo produbila političku nestabilnost. Macron je svestan da bi povlačenje otvorilo prostor haosu, jer Francuska trenutno nema jasnu većinu ni pravac. On veruje da je njegova odgovornost da "održi brod na površini" dok se situacija ne stabilizuje. Dakle, iako ima pritisaka da ode, ostavka ne bi donela rešenje, samo novi krug neizvesnosti. Macron zato pokušava da "preživi" ovaj period do sledećih izbora i da, makar privremeno, održi minimum političke kontrole", kaže Garson.

  

"Uslovi nisu bili ispunjeni da bih obavljao svoju funkciju premijera", rekao je Lecornu u obraćanju, osuđujući "partijske apetite" koje su, kako je rekao, primorale njegovu ostavku.

On je istakao da nije mogao da nastavi jer opozicione stranke nisu shvatile koliki je to bio veliki raskid sa prethodnom politikom kada je u petak rekao da neće koristiti ustavnu meru za usvajanje zakona bez glasanja u parlamentu, to jest da vlada dekretima. Prema njegovim rečima, sve stranke su se ponašale kao da imaju većinu u parlamentu i odbijale su svaki kompromis, postavljajući "previše crvenih linija, a premalo osećaja odgovornosti". Osim toga, dodao je da i unutrašnja dinamika među strankama koje podržavaju vladu nije bila "dovoljno fluidna".

"Malo bi bilo potrebno da sve funkcioniše", rekao je Lecornu u svom govoru o ostavci. "Tako što bi bili nesebičniji prema mnogima, tako što bi znali da pokažu skromnost. Mora se uvek stavljati svoja zemlja ispred svoje stranke."

Bezmalo istovremeno je ostavku podneo i tek imenovani ministar odbrane Bruno Le Maire, rekavši da napušta vladu u nadi da će to zaustaviti aktuelnu krizu.

Vladanje dekretima

Iako je tridesetdevetogodišnji Lecornu smatrao da će ga politički konkurenti "ispoštovati" time što se odriče da zakone donosi preko predsedničkih dekreta, to očigledno nije bilo dovoljno. Uprkos tome, opozicija često zamera Macronu i njegovim premijerima to što prečesto potežu za specijalnim bezmalo monarhističkim ovlašćenjima, koja ima daje Ustav Francuske.

Kada je pre 67 godina pisao ustav Pete republike, tadašnji predsednik Charles de Gaulle ga je krojio prema tadašnjem vremenu i svojim svojevrsnim "republikanskim postulatima monarhističkog tipa". On je Francuskoj dao predsednički sistem, ali u kojoj su nadležnosti predsednika u oblasti odbrane, spoljne politike, obezbeđivanja "redovnog funkcionisanja javnih ovlašćenja" i "kontinuiteta države", kao i da bude garant "nacionalne nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i poštovanja ugovora". Za sve ostale poslove, predsednik imenuje premijera čija se vlada bavi ostalim poslovima, od ekonomije i finansija do javne uprave i unutrašnje bezbednosti i politike, pri čemu parlament odobrava svaki zakonski predlog.

Bloomberg

Nakon jedne decenije posleratnih neefikasnih vladinih kabineta kratkog daha, De Gaulle je ustavom predsedniku dao mogućnost da, ako želi, blokira vladine odluke, kao i da u izuzetnim okolnostima donosi zakone dekretom. Štaviše, i njegovoj vladi je omogućeno da vlada dekretima po sada već čuvenom paragrafu 3 člana 49 Ustava, koji je trebao da spreči česte situacije iz Četvrte francuske republike kada su vlada i parlament dolazili često u blokadu zbog nesaglasja oko važnih predloga zakona.

Ovaj deo Ustava daje pravo gornjem domu Parlamenta, Senatu, da omogući vladi ili predsedniku donošenje zakona bez neophodne većine u donjem domu parlamenta ili da vlada dekretom donese zakon a da opozicija može da se bori protiv toga inicijativama za smenu vlade.

Ova posebna ovlašćenja, kojim je De Gaulle želeo da napravi stabilan politički sistem, koristila su se u proseku jedan i po put godišnje do Macrona i njegovih vlada. Na zahtev Macrona, premijerka Elisabeth Borne je u 22 meseca čak 19 puta iskoristila ova specijalna ovlašćenja, čime je postala premijer koji je najčešće pokretao ovu proceduru, pretekavši nekadašnjeg socijalističkog premijera Michela Rocarda, koji je to uradio 28 puta u 37 meseci između 1988. i 1991. godine.

Korišćenje ovih monarhističkih ovlašćenja čak i u slučajevima kao što su penziona reforma i zakon o radu, zapravo je doprinelo Macronovoj nepopularnosti u stanovništvu, ali i tome da ga podjednakom jačinom kritikuje i krajnja desnica i krajnja levica, pa čak i degolisti u Republikanskoj stranci.

U ovakvoj situaciji političko-ideološki rascepkanog parlamenta, ovim dekretima su se priklonila i dva Lecornuova prethodnika u premijerskoj fotelji – Michel Barnier i Francois Bayrou – iskoristivši ih ukupno pet puta u nešto više od godinu dana.

Opozicija želi izbore

Odbacivanje dekreta nije pomoglo sedmom Macronovom premijeru, a lideri opozicionih blokova traže nove izbore.

Neformalna liderka francuske tvrdo desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marine Le Pen pozvala je na vanredne parlamentarne izbore.

"Raspuštanje (skupštine) je apsolutno neophodno", rekla je Le Pen, dodajući da bi bilo "mudro" i da predsednik Macron podnese ostavku.

Bloomberg

I formalni lider RN Jordan Bardella je istakao da "nema povratka stabilnosti bez novih izbora i raspuštanja Narodne skupštine".

Na proceduru opoziva predsednika Macrona ponovo poziva lider tvrdo levičarske stranke Nepokorna Francuska (LFI) Jean-Luc Melenchon, baš kao i funkcionerka LFI Mathilde Panot.

"Odbrojavanje je počelo. Macron mora da ode", napisala je u objavi na društvenoj mreži X.

Tri moguća scenarija

Nakon ostavke sedmog premijera, Macron se ponovo našao pred glavoboljom da bira između tri moguća scenarija. Jedan je da postavi novog premijera, koji će ponovo pokušati da okupi većinu koja bi izglasala budžet za 2026. godinu u situaciji kada rupe u poreskim prihodima i narastajući javni dug teraju Francusku na nepopularne budžetske rezove.

Drugi scenario je da ponovo raspiše vanredne parlamentarne izbore na kojima bi, prema očekivanjima, ubedljivu pobedu odneo desničarski RN, dok bi Macronova stranka izgubila još više poslaničkih mesta.

A treći scenario je da podnese ostavku pre isteka svog mandata koji traje do sredine 2027. godine, ali je on u više navrata isključio mogućnost da otvori put za vanredne predsedničke izbore.

Bloomberg

Davanjem šanse Lecornuu da ipak ispegla nesuglasice, pre svega, sa koalicionim partnerima u vladajućim strankama, Macron je bar za dva dana odložio donošenje neprijatne odluke.

Francuski i međunarodni analitičari pokušavaju da procene šta sledi Francuskoj, ali i celoj Evropskoj uniji, pa analitičari Barclaysa ističu da su verovatni parlamentarni izbori, dok je Macronova ostavka "malo verovatna".

Macronov pokušaj da premosti jaz između centra, konzervativaca i socijalnih liberala sve više dostiže svoje granice, a Lecornuova ostavka ponovo destabilizuje strukturu moći u Jelisejskoj palati.

"Francuska nema problem sa jakim ličnostima, već sa nedostatkom stabilnosti funkcija na kojima su", rekao je za TV kanal Frans Info Jean Garriguesa, jedan od najistaknutijih francuskih istoričara i autor knjiga o istoriji nacionalne politike.

Prema njegovoj oceni, Macron će verovatno biti primoran da ponovo raspusti Narodnu skupštinu.

"Novo raspuštanje bi moglo dovesti do povećanja broja mesta za Nacionalno okupljanje u donjem domu (parlamenta), ali je malo verovatno da će dobiti apsolutnu većinu", rekao je Garrigues.

U međuvremenu, na vest o ostavci premijera reagovale su berze tako što su francuske akcije pale, a zaduživanje postalo skuplje. To samo dodatno otežava budžetsku krizu Francuske za koju je prethodni premijer Bayrou smatrao da mora da preduzme masovne budžetske rezove od 43,8 milijardi evra kako bi se izbegao "grčki deficit". Merama štednje kroz zamrzavanje ili smanjenje javne potrošnje, uključujući penzije, zdravstvena i socijalna davanja, trebalo bi da deficit bude sveden na 4,6 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je i dalje znatno više od kriterijuma Evropske unije.

Takve mere ne bi dobile podršku sadašnjeg sastava francuskog parlamenta, a sudeći prema nedavnim protestima širom Francuske, i ako bi bile uvedene predsedničkim dekretom, to bi izazvalo masovne proteste i još veću političku krizu.

 

(Ažurirano informacijama o Macronovom potezu da premijeru da 48 sati da pregovara o sprečavanju krize, kao i ostavci ministra odbrane čije imenovanje je bio jedan od uzroka nesloge u vladajućoj koaliciji.)