Macron ponovo imenovao Lecornua za premijera Francuske

Predsednik Francuske Emmanuel Macron ponovo je imenovao Sebastiena Lecornua za premijera Francuske, dajući svom centrističkom savezniku novu priliku da formira vladu i obezbedi usvajanje budžeta u podeljenom parlamentu.

Lecornu mora da predstavi budžet za 2026. godinu u ponedeljak kako bi zakon mogao da bude usvojen do kraja godine redovnim parlamentarnim putem. U suprotnom, Nacionalna skupština bi mogla da bude prinuđena da usvoji vanredni zakon kojim bi se obezbedilo finansiranje rada vlade.

Ponovno imenovanje predstavlja pokušaj u poslednjem trenutku da se pronađe politička ravnoteža i spreči kolaps nove vlade, što bi gotovo sigurno dovelo do vanrednih izbora i otvorilo novo poglavlje političke nestabilnosti.

"Moramo da prekinemo ovu političku krizu, koja sve više iscrpljuje građane Francuske, i ovu nestabilnost, koja šteti ugledu i interesima zemlje", poručio je Lecornu u izjavi objavljenoj na društvenim mrežama kasno u petak.

Ako ne uspe da formira vladu i obezbedi usvajanje budžeta, Macron bi bio prinuđen da raspiše parlamentarne izbore, imenuje još jednog premijera ili podnese ostavku, što je ranije izričito odbacivao.

Bloomberg

 

Lecornu, koji je rekao da je ponovo imenovanje prihvatio "iz dužnosti", vraća se na funkciju posle nedelje intenzivnih političkih pregovora u Parizu, nakon što je u ponedeljak neočekivano podneo ostavku na mesto premijera, optužujući poslanike u Nacionalnoj skupštini za tvrdoglavost i blokadu rada. Njegova ostavka usledila je manje od 24 sata nakon što je Macron predstavio novi kabinet u kojem su dominirali centristički lojalisti, ignorišući upozorenja opozicionih partija da ne formira "vladu kontinuiteta".

Novi-stari premijer suočava se sa izrazito složenom situacijom, jer je donji dom parlamenta podeljen između duboko suprotstavljenih političkih blokova. Sve partije sada imaju interes da se pozicioniraju za ključne predsedničke izbore 2027. godine, umesto da prave kompromis.

"Sve političke ambicije su legitimne i korisne, ali oni koji se pridruže vladi treba da se obavežu da će se distancirati od ambicija vezanih za predsedničke izbore 2027. godine", poručio je Lecornu.

Da bi obezbedio makar privid političke stabilnosti, Lecornu mora da pronađe kompromis koji bi uključio i konzervativne republikance, koji su učestvovali u prethodnim vladama, i socijaliste sa centra levice, koji su do sada to odbijali. Sukob između tih partija decenijama je definisao francusku politiku, pre nego što su Macron i njegov centristički pokret preokrenuli političku scenu - ali ih je i dalje teško pomiriti.

Kako bi se nosio s izazovima, Macron je Lecornuu, prema rečima predsedničkog savetnika, dao "punu slobodu delovanja".

Premijer takođe mora da zadrži podršku ostatka centrističkog bloka, oslabljenog nakon Macronovog neuspešnog pokušaja da prošle godine vanrednim izborima konsoliduje vlast. U međuvremenu, krajnja levica i pokret Marine Le Pen najavili su prethodnih dana da će pokušati da obore svaku novu vladu koja bude formirana, kako bi izazvali nove izbore.

Bloomberg

 

Jordan Bardella, lider krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, pokreta Marine Le Pen, napisao je na društvenim mrežama nakon objave da je ponovno imenovanje Lecornua "loša šala" i "poniženje za francuski narod".

"Nacionalno okupljanje će, naravno, odmah podneti zahtev za izglasavanje nepoverenja ovoj ekipi bez budućnosti, čiji je jedini razlog postojanja strah od raspuštanja parlamenta - odnosno strah od naroda", poručio je Bardella.

Pošto već godinu dana nema većinu u parlamentu, ministri se bore s budžetskim problemima koji su doveli do toga da Francuska ima najveći deficit u evrozoni. Kombinacija političkih i fiskalnih rizika uzdrmala je investitore, izazvala rasprodaju francuske imovine i povećala troškove zaduživanja države.

Razlika u prinosima desetogodišnjih francuskih i nemačkih obveznica - ključni pokazatelj rizika - porasla je na više od 80 baznih poena, u odnosu na 65 u avgustu i svega 43 pre nego što je Macron raspisao izbore 2024. godine.

U kratkom roku, Lecornuov glavni prioritet biće predstavljanje budžeta za 2026. godinu parlamentu, kako bi se ispoštovao ustavni rok od 70 dana za raspravu i usvajanje.

Ako se redovni proces usvajanja budžeta poremeti, Francuska bi u januaru mogla da pribegne vanrednom zakonu kako bi izbegla blokadu rada institucija, ali dugoročne posledice takvog poteza za sada nisu poznate. Politički savetnici su u petak razmatrali i druge mogućnosti - uključujući ubrzano usvajanje pojedinih delova budžeta i alternativne procedure za njegovo sprovođenje.

Bloomberg

 

Lecornu je ranije upozorio da bi neusvajanje budžeta moglo da gurne deficit nazad na oko šest odsto BDP-a u 2026. godini, sa očekivanih 5,4 odsto ove godine.

Za budžetski zakon premijer mora da pronađe kompromis sa zahtevima poslanika od kojih zavisi da ostane na vlasti, a koji traže manje stezanja kaiša. Socijalisti su glasali za smenu prethodnog premijera Francoisa Bayroua zbog njegovog plana da smanji deficit na 4,6 odsto BDP-a sledeće godine, dok je Lecornu upozorio da je kredibilitet Francuske na tržištima u pitanju i da cilj ne sme biti viši od pet odsto.

Premijer takođe mora da uzme u obzir zahteve socijalista za uvođenje poreza na bogatstvo i ukidanje Macronovog zakona o penzijama iz 2023. godine, kojim je podignuta minimalna starosna granica za odlazak u penziju. U podeljenom parlamentu, poslanici ove grupe imaju neproporcionalan uticaj, jer njihovo uzdržavanje na glasanju o nepoverenju može omogućiti usvajanje zakona.

Govoreći u petak, pre ponovnog imenovanja Lecornua, lider socijalista Olivier Faure izjavio je da će njegova partija odlučiti da li će glasati za smenu nove vlade kada bude poznat njen konkretan plan.

"Ako nije moguće izmeniti budžet, ako svi problemi nisu stavljeni na sto, naravno da nećemo imati drugog izbora nego da podnesemo zahtev za nepoverenje", rekao je Faure. "Ne želimo haos, ne težimo raspuštanju parlamenta po svaku cenu, ali se ni ne bojimo toga."