Odluka francuskog predsednika Emmanuela Macrona da imenuje gotovo nepromenjeni kabinet izazvala je trenutnu buru reakcija opozicionih partija. S tim u vezi, francuski premijer Sebastien Lecornu podneo je ostavku u ponedeljak prepodne, samo dan nakon što je predsednik imenovao novi kabinet, produbljujući političku krizu u zemlji.
Francuske obveznice su pale jer su se investitori pripremali za veću političku neizvjesnost. Prinos na desetogodišnje obveznice porastao je za devet baznih poena na 3,6 odsto. To je proširilo premiju zaduživanja nacije u odnosu na nemački dug, ključni pokazatelj fiskalnog rizika, na preko 89 baznih poena, što je najviši nivo od kraja 2024. godine.
Većina najviših članova kabineta smenjenog premijera Francuske Francoisa Bayroua ponovo je bila imenovana na svoje funkcije, što je jasno pokazalo kontinuitet Macronove centrističke politike. Predsednik nije ponovo imenovao Erica Lombarda za ministra finansija, ali je njegov naslednik, Roland Lescure, blizak saveznik koji je ranije vodio resor industrije.
Opširnije
Piketty za Bloomberg: Porez na bogatstvo apsolutni minimum za Francusku
"Problem je što je previše mali, s obzirom na veličinu javnog duga i na obim svih novih investicija koje su potrebne."
23.09.2025
Fjučersi na francuske obveznice oslabili nakon sniženja rejtinga Fitcha
Analitičari predviđaju dodatne turbulencije na tržištu obveznica nakon sniženja kreditnog rejtinga Francuske, dok politička nesigurnost dodatno potresa ekonomiju zemlje
15.09.2025
Francuska pod pritiskom duga - Fitch Ratings snizio kreditni rejting
Francuska je sad po kreditnom rejtingu spuštena ispod Velike Britanije i izjednačena sa Belgijom.
13.09.2025
Novi francuski premijer uživa podršku iza zatvorenih vrata, ali ga prati teret Macrona
Koliko god da je francuska politika u poslednjim mesecima bila preplavljena oštrim sukobima, teško je naći nekoga ko će reći ijednu lošu reč o novom premijeru.
11.09.2025
Liderka krajnje desnice Marine Le Pen izjavila je na društvenim mrežama da je Macronov kontinuitet bio "patetičan" i da njena partija National Rally ostaje "bez reči". Socijalistička partija, koja u Narodnoj skupštini ima potencijalno odlučujući broj glasova, ponovila je upozorenje da će podržati predlog za smenu Lecornua ukoliko on ne uvede jasne promene u pravcu politike.
"Bez promene politike, socijalisti će glasati za izglasavanje nepoverenja", rekao je portparol stranke Pierre Jouvet za BFM TV u nedelju uveče. "Imamo predsednika i premijera koji, u suštini, ne žele ništa da promene."
Lecornu, koji nema većinu u Narodnoj skupštini, suočava se sa istim problemom koji je srušio njegove prethodnike: usvajanje budžeta u podeljenom parlamentu, koji će verovatno uključivati nepopularne mere štednje i povećanje poreza kako bi se smanjio najveći deficit u evrozoni.
Bayrou je bio primoran da podnese ostavku prošlog meseca nakon što je izgubio glasanje o poverenju zbog plana za oštro smanjenje deficita naredne godine. Njegov prethodnik Michel Barnier smenjen je u decembru prošle godine zbog predloga za budžetske rezove.
Lecornu će se suočiti sa sličnim testom ove nedelje, jer su opozicione grupe najavile da će pokrenuti glasanje o nepoverenju čim on u utorak formalno predstavi svoje političke prioritete u govoru pred Narodnom skupštinom.
Političke i fiskalne teškoće od Macronovog neuspešnog izbornog rizika prošle godine dovele su do povremenih rasprodaja francuske imovine, što je povećalo troškove zaduživanja zemlje u odnosu na druge evropske države.
Evro je oslabio za 0,2 odsto na 1,1718 dolara u ranim jutarnjim časovima nakon Macronove objave, usled povećane potražnje za dolarom. Premija na prinose francuskog duga u odnosu na nemački, ključni pokazatelj fiskalnog rizika, proširila se na oko 81 bazni poen sa 65 u avgustu, pre nego što je Bayrou najavio da će rizikovati glasanje o poverenju u Narodnoj skupštini.
Bloomberg
Pored većih troškova zaduživanja, nova vlada mora da se suoči i sa pogoršanjem ekonomskog okruženja, dok preduzeća i domaćinstva odlažu potrošnju i investicije usled neizvesnosti.
Bayrouova vlada uspela je da usvoji odloženi budžet za 2025. godinu u februaru, nakon što je ponudila ustupke socijalističkim poslanicima kako bi ih ubedila da se uzdrže od glasanja o nepoverenju.
Međutim, Socijalistička partija se na kraju okrenula protiv Bayroua i od tada zauzela tvrđi stav u pregovorima sa Lecornuom. Njihovi zahtevi podrazumevaju sporije smanjenje deficita, uvođenje poreza na bogatstvo koji predlaže ekonomista Gabriel Zucman i ukidanje Macronovog zakona iz 2023. kojim je povećana starosna granica za penzionisanje. Tokom proteklih dana, zvaničnici Socijalističke partije naveli su da Lecornuovi predloženi kompromisi nisu dovoljni i da ih neće sprečiti da podrže glasanje o nepoverenju.
Izbori Macrona i Lecornua za ključne pozicije u novoj vladi nisu pokazali promenu pravca koju opozicija traži. Bruno Retailleau ostaje na mestu ministra unutrašnjih poslova, Gerald Darmanin zadržava funkciju ministra pravde, a bivša premijerka Elisabeth Borne, koja je sprovela Macronovu reformu penzija, ostaje na mestu ministarke obrazovanja.
Amelie de Montchalin, koja je pripremala budžet za 2025. godinu i Bayrouove planove, takođe ostaje na mestu ministarke budžeta.
Bloomberg
Jedino iznenađenje je povratak Bruna Le Mairea, koji će preuzeti resor odbrane. Međutim, on je sedam godina bio ministar finansija tokom Macronovog predsedništva i blisko je povezan sa njegovim osnovnim politikama.
"Jasno smo rekli premijeru: ili prekid sa prošlošću ili izglasavanje nepoverenja", rekao je Jordan Bardella, lider krajnje desnice National Rally, u objavi na platformi X. Nova vlada, dodao je, "u potpunosti znači kontinuitet i apsolutno ništa od prekida sa prošlošću koji francuski narod očekuje".
Jedan od Lecornuovih ustupaka opozicionim partijama jeste obećanje da neće koristiti ustavni mehanizam poznat kao član 49.3, kojim se mogu zaobići glasanja o finansijskim zakonima u parlamentu.
Bloomberg
Iako to može kratkoročno smiriti političke tenzije, znači i da će ministri morati više da popuštaju poslanicima kako bi obezbedili većinu za usvajanje budžeta za 2026. godinu. Ako vlada preživi glasanja o nepoverenju ove nedelje, Lescure, ministar finansija, biće u središtu teških pregovora o budžetu narednih nedelja. Pedesetosmogodišnji Lescure blizak je Macronov saveznik, koji je napustio karijeru u finansijama da bi se pridružio njegovoj prvoj predsedničkoj kampanji 2017. godine.
Lescure je kasnije osvojio mesto u Narodnoj skupštini, gde je bio predsednik odbora za ekonomska pitanja tokom prvog Macronovog mandata. Postao je 2022. ministar industrije, funkciju koju je obavljao do pada Barnierove vlade.
Povremeno je kritikovao Macronove saveznike desnog centra i njihove predloge za pooštravanje politike imigracije. Lescure je takođe rekao da je kratko bio član Socijalističke partije dvehiljaditih godina, kako bi podržao predsedničku kandidaturu Dominiquea Strauss-Kahna.
(Ažurirano informacijama o ostavci premijera.)
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...