Da li je privreda postala otporna na političare

U aktuelnim međunarodnim prilikama gde se svet svakodnevno suočava sa nekim novim nepredviđenim okolnostima u sferi ekonomije, trgovine, bezbednosti i međunarodne politike, čini se da odjednom zapravo ništa više ne može da nas iznenadi. Međutim, kada su nedavno objavljeni podaci o rastu privrede Francuske, to je bilo neočekivano iznenađenje i za one kojima se čini da sve znaju i da ih ništa ne može da iznenaditi u poprilično sumornoj francuskoj i međunarodnoj klimi. 

Prema zvaničnoj francuskoj statistici, francuska ekonomija je u trećem kvartalu 2025. godine ostvarila neočekivani rast od 0,5 odsto, što je prvi put od 2023. godine. To je bilo neočekivano iznenađenje jer je francuska privreda praktično stagnirala od početka 2024. godine, ostvarujući ove godine skoro beznačajne pomake u rastu od 0,1 odsto u prvom kvartalu i 0,3 odsto u drugom. 

Ukoliko ne dođe do naglog preokreta u poslednja tri meseca godine, francuski cilj da ostvari rast od 0,8 odsto u 2025. godini trebalo bi da bude ispunjen, što bi nadmašilo očekivanih 0,7 odsto. 

"Izuzetan rezultat", rekao je francuski ministar ekonomije Roland Lescure. "Uprkos političkim previranjima i međunarodnim neizvesnostima, naša preduzeća investiraju, izvoze i pokreću zemlju napred." 

I zaista to je izuzetan rezultat, imajući na umu da je Francuska već više od dve godine u velikoj političkoj krizi tako da zemlja sve više liči na Italiju iz vremena duge političke nestabilnosti u kojoj su se premijeri i vlade menjali svake godine. Ne samo što je za dve godine Francuska promenila pet premijera već je i aktuelni premijer Sebastien Lecornu podneo ostavku dan nakon što je saopštio imena svojih ministara, da bi koji dan kasnije prihvatio predlog predsednika Emmanuela Macrona da ipak ostane premijer i sastavi novu vladu i pokuša da dobije odobrenje francuskog parlamenta za budžet za 2026. godinu. 

Francuska politička scena je u previranju od leta 2024. godine, kada je zbog lošeg rezultata svoje stranke na evropskim izborima Macron pokušao da ojača svoj autoritet tako što je raspisao vanredne izbore, što je bio rizik koji mu se politički obio o glavu. Konkretno, Francuska je dobila parlament bezmalo ravnomerno podeljen između tri rivalska bloka – tvrdo levičarskoj Jean-Luc Melenchona, Macronovog centrističkog i tvrdo desničarskog Marine Le Pen – pri čemu nijedan nema dovoljno poslanika da samostalno vlada. U tim okolnostima prethodni premijer Francois Bayrou je smenjen u parlamentu, što je bio svojevrsni odgovor parlamentaraca na to što je u predlog budžeta za 2026. godinu uvrstio oštre mere štednje i zamrzavanje socijalnih davanja.   

Sebastien Lecornu i Emmanuel Macron; Bloomberg

 

Upravo zbog tih političkih okolnosti koje su dovele do toga da Francuskoj smanje rejting tri najuglednije međunarodne agencije za rejting, ekonomski rast predstavlja iznenađenje. Naime, ekonomska teorija govori da jaki politički problemi obično uzrokuju ekonomsku stagnaciju ili pad jer povećavaju neizvesnost, obeshrabruju investicije i dovode do politika koje štete ekonomskom rastu. Stoga se nametnulo pitanje da li primer Francuske, ali i još nekih zemalja koje uprkos domaćim političkim trvenjima ostvaruju ekonomski rast, poput Poljske, zapravo ruše postulate ekonomske teorije. I da li se uloga države i političara u ekonomiji danas smanjuje? Da li je ekonomija u savremenom dobu postala otporna na političare? 

Preusmeravanje francuske ekonomije 

Kada se dublje analizira stanje francuske ekonomije, jasno je da je rast u trećem kvartalu zapravo posledica rasta izvoza uglavnom zahvaljujući isporukama aeronautičke i farmaceutske industrije, kao i delom posledica većih korporativnih investicija na domaćem terenu. Prema rečima šefice odeljenja za nacionalne račune u francuskom Nacionalnom statističkom zavodu (INSEE) Marie Leclair, francuski izvoz je porastao za 2,2 odsto između juna i septembra, dok je uvoz blago opao. 

"Ovaj doprinos spoljne trgovine bio je očekivan i materijalizovan je", istakla je ona, objašnjavajući da je rast od 0,3 odsto u drugom kvartalu, nasuprot tome, bio podstaknut uglavnom povećanjem industrijskih zaliha.  

Iz većih zaliha su kupce na stranim tržištima pronašli avioni, mašine i farmaceutski proizvodi francuske proizvodnje. A uvećanje zaliha povećanom proizvodnjom u prvim mesecima godine je bilo moguće, kako ističe ekonomista u Allianz Tradeu Maxime Darmet, zbog "ublažavanja poslednjih ograničenja u snabdevanju (nestašica delova ili materijala, nedostatak radne snage) koja su postojala od pandemije kovida 19". 

Osim toga, ovaj novi zamah takođe odražava "početne efekte ponovnog pokretanja evropskih programa naoružanja", primećuje Stephane Colliak, ekonomista u BNP Paribas, ističući da se to "oseća i u Francuskoj i u drugim zemljama". Između ostalog, povećan je francuski izvoz u Nemačku, koja je krenula u obimno naoružavanje svojih vojnih trupa. 

Bloomberg

 

Međutim, ne postoji takav trend za francuski izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ili pića i žestokih pića, koji opadaju, posebno u Kinu i Sjedinjene Američke Države.  

"Imamo osećaj da počinjemo da vidimo prve efekte (Trumpovih) carina", naglasila je Leclair iz INSEE. 

Na domaćem frontu, druga dobra vest jeste snažan učinak poslovnih investicija, koje su porasle za 0,9 odsto u trećem kvartalu uprkos neizvesnostima oko oporezivanja i makroekonomskih izgleda zemlje. Toliko povećanje je uticalo na proizvedenu robu i opremu, kao i na sektor informacija i komunikacija, koji posebno uključuje digitalne tehnologije. To nesumnjivo odražava snažan zamah ulaganja u veštačku inteligenciju (AI), što bi mogla biti dobra vest za buduću produktivnost francuske ekonomije. 

Spoljni faktori presudni za spor rast 

Međutim, da Francuska zapravo nije uspela da poništi postulate ekonomske teorije o uticaju politike na ekonomski rast, svedoče i podaci da potrošnja, koja predstavlja oko polovinu ekonomske aktivnosti Francuske, ostaje spora, a da su politička neizvesnost i parlamentarne rasprave o budžetu dovele do usporavanja korporativnih investicija. 

"Indikatori za septembar u vezi sa investicijama i potražnjom za kreditima počinju da se pogoršavaju“, primećuje Darmet, koji kaže da se plaši „pada na kraju godine". 

Konkretno, preduzeća se ipak plaše viših poreza i težeg poslovnog okruženja pa francuski ekonomisti ne očekuju u poslednja tri meseca ove godine ponavljanje učinka viđenog u trećem kvartalu. 

"Brzo usvajanje budžeta, koji čuva poverenje preduzeća i domaćinstava, biće ključno za održavanje ovog zamaha", priznao je francuski ministar ekonomije Lescure. 

S druge strane, ekonomisti ističu da to što će rast francuske ekonomije u 2025. biti ipak upola manji nego u prethodnoj, više je posledica spoljnih faktora, iako je evidentno da Macron i njegovi premijer nisu u stanju da obezbede stabilno političko upravljanje, što utiče i na ekonomiju. 

Bloomberg

 

"Kada se pogledaju protekle dve godine, i ova 2025godina, francuska ekonomija usporava, ali ja ne verujem da je to što je prepolovljen ekonomski rast toliko posledica Macronovih političkih poteza i nestabilnosti oko vlade, već više toga što je smanjen izvoz i potrošnja, kao posledice spoljnih faktora“, ističe u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adriju Jelena Žarković, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Iako francuska politička kriza nije toliko drastično uticala na ekonomska kretanja, Žarković ističe da je očigledno da uticaj politike na ekonomiju širom sveta sve više jača. 

"Studente učimo o slobodnom tržištu i tome da je ekonomija liberalna, ali to u stvarnosti ne postoji. Ili bolje rečeno, ta priča je rezervisana za male igrače. Što ste ekonomski važniji i što ste veća firma, vi morate da ste na jedan ili drugi način povezani sa državom. Mislim da je to najslikovitije pokazala ovogodišnja inauguracija predsednika SAD Donalda Trumpa, kada vidite ko se sve poređao u prvom redu. Tamo su bili čelni ljudi najvažnijih firmi, ne samo američkih već globalno", ističe profesorka Žarković i dodaje da su najbogatiji sasvim sigurno dali i finansijski doprinos Trumpovoj kampanji. "To se dešava u svim državama, samo što je kod Trumpa sve to veoma ogoljeno pa se kod njega više nego kod ostalih vidi koliko je jak uticaj politike na ekonomska kretanja i velike firme." 

Povratak industrijskoj politici 

Aktuelno račvanje svetske globalizovane ekonomije na dva odvojena sveta – dominantno američki i dominantno kineski – ispunjeno trgovinskim i bezbednosnim tenzijama i brojnim neizvesnostima, čini da da zapravo uloga politike i političkih lidera postaje sve veća jer je geopolitička borba oko retkih metala, energije, podataka i lanaca dopremanja postala značajnija za ekonomski uspeh zemalja nego što su odluke kompanija. 

Kada je krajem 2016. godine londonski nedeljnik Economist na naslovnoj strani uz naslov "Novi poslovni model Amerike" prikazao Trumpa kao kralja pored čijih je nogu zbunjeni poslovni čovek, ova naslovnica je više tumačena kao kritika očiglednog narastajućeg uticaja politike na privredu dolaskom Trumpa u Belu kuću. Međutim, taj uticaj se nastavio i kada je Trumpa u Beloj kući zamenio Joseph Biden, što se videlo kroz određivanje snabdevanja kritičnih materijala kao pitanja nacionalne bezbednosti i kroz zakon o smanjenju inflacije, kojim je država uložila ogromne količine novca u zelenu tranziciju. 

Žarković ističe je sve to industrijska politika, koja je 40-50 godina bila totalno zapostavljena. Štaviše, i u ekonomskoj teoriji se smatrala nevažnom, jer industrijska politika upravo zahteva aktivnu ulogu politike, države i političara. 

"To je bilo totalno zanemareno, jer smo od osamdesetih godina naovamo imali trend deindustrijalizacije i samo se gledalo na sektor usluga kao najvažniju oblast za zapošljavanje. Međutim, od Trumpa i Bidena je u Americi krenula priča o novoj industrijalizaciji i novoj industrijskoj politici, između ostalog, i kroz dva zakona kojima su uvedene subvencije firmama da bi one proizvodile konkretne stvari koje su oni identifikovali kao bitni, bilo da su u pitanju čipovi ili baterije za električne automobile kao deo zelena tranzicije", ističe ona i dodaje da je Trump u drugom mandatu tome dodao i carine, kao i to da u direktnim pregovorima oko snižavanja carina od država zahteva velike investicije u američku ekonomiju. "Svi ti potezi se sada stavljaju pod termin reindustrijalizacije. I to ne radi samo Amerika, to rade i evropske zemlje, dajući slične državne subvencije privatnim investicijama kako bi uspostavili nove fabrike za proizvodnju onoga u čemu sada uglavnom dominira Kina." 

Sve to zahteva aktivnu ulogu države, političara najvišeg ranga pa i celog državnog aparata, pa se mnogo više nego ranije vidi da države koje su se nekad klele u slobodno tržište zapravo imaju aktivnu industrijsku politiku, kroz velike investicije i velike programe.

Stoga se nameće pitanje da li onda neku vrstu prednosti u odnosu na zapadne države imaju upravo zemlje sa kontrolisanim ekonomijama, poput Kine. Kako kaže profesorka Univerziteta u Beogradu, prednost imaju ne samo Kina već uopšte azijske zemlje, poput Japana i onih koje smo nazivali četiri azijska tigra jer su uspeli da se razviju posle Drugog svetskog rata zahvaljujući jakoj industrijskoj politici. 

"Nasuprot tome, sve svetske razvojne organizacije poput Svetske banke, MMF-a i ostalih su dugo siromašnim zemljama upravo govorili da nije industrija put ekonomskog prosperiteta, već da je on u sektoru usluga. Retki su ekonomisti, poput Danija Rodrika sa Harvarda, koji su govorili i da male zemlje moraju da prođu kroz neku fazu industrijalizacije. Ali to tada nije bilo uopšte popularno reći", ističe Žarković i dodaje da sada kada o tome pričaju političari, koji prave programe subvencija i usmeravaju velike pare, i mnogi ekonomisti "menjaju ploču" i više ne pričaju ništa loše o industrijskoj politici. "Dolazi do promene ideologije. Ona još nije stigla u preporuke institucija, kao što su Svetska banka i MMF, ali samo je pitanje dana kada će promene doći i na tom planu." 

Međutim, da se privrednici ne daju tek tako na milost i nemilost odluka političara, svedoči i to da su se mnoge francuske i uopšte evropske kompanije pokazale da mogu mnogo bolje da se suoče sa Trumpovim carinama nego što se očekivalo. Korpa evropskih akcija koje su najizloženije carinama, a koju prati Goldman Sachs Group Inc., nadmašila je šire tržište u oktobru, i to dvostruko više od Stoxx Europe 600 i tri puta više od akcija usmerenih na domaće tržište.