Ukratko iz sveta: pala francuska vlada

POLITIKA

Vlada premijera Francuske Michela Barniera pala je u sredu uveče, pošto su se poslanici krajnje levice i krajnje desnice udružili u skupštini da joj izglasaju nepoverenje. Ovo je prvi pad neke francuske vlade od 1962. godine. To znači da je Francuska, kako ocenjuje Bloomberg, sada korak bliže vladi krajnje desnice, što je predsednik Emmanuel Macron nastojao da izbegne po svaku cenu.

Povod je bio kontroverzni budžet za 2025. godinu, koji je Barnier odlučio da progura na osnovu ustavnog ovlašćenja koje francuskoj vladi omogućava da preskoči glasanje u parlamentu - s tim što tada izlaže sebe mogućnosti da joj se u tom istom parlamentu glasa o poverenju. Pošto je Barnier preskočio parlament na osnovu pomenutog zakonskog člana, levičarska koalicija Nepokorena Francuska i desničarsko Nacionalno okupljanje najavili su glasanje o poverenju, što se i desilo.

Za njihovu inicijativu glasao je 331 poslanik. Neophodni minimum je 288.

Narodna skupština Francuske

 

Po izglasavanju nepoverenja, Barnier će biti prinuđen da podnese ostavku, a Macron će morati da predloži novog mandatara za sastav vlade, drugi put od prevremenih izbora u julu koji su izrodili duboko fragmentiran parlament. Na izborima je najviše glasova osvojilo desničarsko Nacionalno okupljanje s Marine Le Pen na čelu, koje međutim, niti ima dovoljnu većinu za samostalno formiranje vlade niti ima saveznike sa kojima bi moglo da formira vladajuću koaliciju.

Barnierova vlada bila je manjinska i opstajala je uz podršku Nacionalnog okupljanja, a potom je, pod pritiskom Evropske unije da Francuska smanji svoj veliki deficit, skrojila budžet sa nizom kontroverznih rešenja koja su razbesnela i Nacionalno okupljanje i Nepokorenu Francusku. Ustupak Barniera u pogledu odustajanja vlade od poskupljenja struje nije zadovoljio oponente.

Više o tome šta čeka Macrona govorio je Jean-Marie Guéhenno, bivši francuski diplomata.

 

Rušenje kabineta Barniera, koji je na čelu Vlade proveo samo tri meseca, uznemirilo je i investitore. Novi razvoj situacije povećao je i troškove zaduživanja Francuske, dok je evro smanjio ranije dobitke.

 

KRIPTO

Bitcoin prvi put premašio 100.000 dolara

Vrednost bitcoina je prvi put premašila 100.000 dolara, nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Trump nominovao Paula Atkinsa za direktora Komisije za hartije od vrednosti. Atkins je inače poznat po zalaganju za ublažavanje regulatornog opterećenja kako bi se omogućio rast novih tehnologija, uključujući blokčejn i kriptovalute.

 

Bitcoin je tako ojačao za više od šest procenata, na 103.801 dolar. Otkako je Trump 5. novembra pobedio na izborima, vrednost celokupnog tržišta kriptovaluta uvećana je za oko 1,3 biliona dolara.

Detalje o nominaciji Atkinsa donosi novinarka Bloomberga.

 

 

BERZE

Evropa

Depositphotos

Fjučersima evropskih akcija se trguje mešovito uoči objavljivanja najnovijih podataka o maloprodaji u evrozoni.

U fokusu investitora je svakako i politička neizvesnost u Francuskoj, gde su poslanici velikom većinom glasova oborili vladu. Referentni indeks Pariske berze CAC 40 na jučerašnjem zatvaranju bio je u plusu za 0,66 odsto.

Sjedinjene Američke Države

I fjučersi američkih indeksa kolebaju se između dobitaka i gubitaka, nakon što je predsedavajući Federanih rezervi (Fed) Jerome Powell poručio da je američka privreda u izuzetno dobrom stanju i da postepeno nestaju rizici na tržištu rada.

 

Politiku Feda komentarisao je i predsednik ogranka u Sent Luisu, koji kaže da se bliži trenutak za usporavanje ili pauzu u smanjenju kamatnih stopa.

 

Azija

I akcijama u Azijsko-pacifičkom regionu se trguje mešovito, dok trgovci analiziraju efekte političkih trzavica u Francuskoj i Južnoj Koreji. Indeksi u Japanu i kontinentalnoj Kini ostvaruju dobitke, dok južnokorejske deonice i domaća valuta - južnokorejski von, registruju pad vrednosti.

Južna Koreja se i dalje oporavlja od šokantnog uvođenja vanrednog stanja, koje je proglasio predsednik Yoon Suk Yeol, a koje je bio primoran da ukine usred masovnih osuda. Sve to je dovelo do haosa i neizvesnosti u političkom pejzažu zemlje.

 

Nafta

Cena nafte se stabilizovala posle pada, a trgovci iščekuju današnji sastanak OPEC+, za koji se očekuje da će doneti ponovno odlaganje mera za oživljavanje proizvodnje na već dobro snabdevenom tržištu.

Bloomberg, ICE

 

Brentom se trgovalo po ceni iznad 72 dolara za barel nakon što je u sredu zabeležen pad za skoro dva odsto, a West Texas Intermediate je bio ispod 69 dolara.

(Tekst ažuriran videima.)