Prvog marta ističe ograničenje marži - hoće li novi zakon sprečiti rast cena hrane

Novi predlog zakona o trgovačkim praksama stiže u trenutku kada država odustaje od direktne kontrole marži na osnovne životne namirnice. Ograničenje od 20 odsto na 23 kategorije proizvoda važi do 1. marta, a potom bi tržište ponovo trebalo da funkcioniše slobodno bez administrativnog mešanja. Ključno pitanje zato glasi: da li će hrana poskupeti i može li novi zakon, bez direktne kontrole cena, da zadrži inflaciju pod kontrolom?

 

Ministarstvo trgovine obećava da će zakon doneti ravnopravnije i transparentnije odnose između dobavljača i trgovaca, kao i suzbijanje nepoštenih trgovačkih praksi koje proizilaze iz neravnopravne pregovaračke moći učesnika na tržištu. Ideja je da se stabilnost cena postigne kroz uređenije odnose u lancu snabdevanja, a ne kroz administrativno ograničavanje marži.

Indeks potrošačkih cena sa avgustovskih 4,7 odsto u septembru je pao na 2,9 odsto, što je državi poslužilo kao argument da je mera imala efekta. Međutim, ograničenje ističe krajem februara, dok novi zakon još nije u primeni, pa se postavlja pitanje šta tržište može da očekuje od marta.

Narodna banka Srbije (NBS) procenjuje da će inflacija u Srbiji u naredne dve godine ostati pod snažnim uticajem globalnih kretanja, a raspon mogućih ishoda zavisiće pre svega od toga da li će se geopolitičke tenzije smirivati. Narodna banka Srbije (NBS) u najnovijem izveštaju predviđa da će se rast cena kretati oko ciljanih tri odsto. Ipak, upozorava da bi u nepovoljnom scenariju inflacija 2027. mogla da se približi gornjoj granici cilja NBS od 4,5 odsto, dok bi u slučaju pada cena energenata i stabilizacije međunarodnih prilika mogla da se spusti i ispod tri odsto.

 

 

Šta kaže Ministarstvo trgovine o novom zakonu

Trgovačke prakse su, navodi se iz ministarstva, podeljene u dve grupe: 

• crna lista - prakse koje su potpuno zabranjene;

• siva lista - prakse koje su dozvoljene pod određenim uslovima.

"Kao posebno nepoštena trgovačka praksa izdvojena je komercijalna odmazda, pre svega uklanjanje proizvoda snabdevača iz ponude kupca (izlistavanje), smanjenje naručene količine ili učestalosti porudžbina, obustava ili ograničenje pružanja usluga koje kupac inače pruža snabdevaču u okviru poslovnog odnosa, kao što su usluge marketinga, promocije ili istaknutog izlaganja proizvoda, kao i drugi oblici odmazde."

 

 

Jedna od novina jeste da svi poljoprivredni proizvodi koji su kvarljivi moraju da imaju rok plaćanja isključivo 30 dana od momenta kada se dostave samom kupcu. S druge strane, ostali poljoprivredni i prehrambeni proizvodi moraju se plaćati u narednih 60 dana.

Novine u zakonu - mere zaštite i uzbunjivači

Osim toga, nadležnost nad sprovođenjem ovog zakona imaće Tržišna inspekcija, dok se postupak za utvrđivanje nepoštenih trgovačkih praksi vodi pred Komisijom za zaštitu konkurencije, i to na osnovu inicijative bilo koga ko ima saznanje o postojanju nepoštene trgovačke prakse. Drugim rečima, možete podneti zahtev bez obzira na to da li ste direktno oštećeni, ukoliko raspolažete informacijama ili dokazima koji ukazuju na postojanje takve prakse.

"Mere zaštite od nepoštene trgovačke prakse su i plaćanje novčanog iznosa u vrednosti od 0,1 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.  U nekim slučajevima, ti iznosi u apsolutnom iznosu će prelaziti i milion evra. O postojanju nepoštene trgovačke prakse koje je apsolutno zabranjena utvrđuje se u roku od 90 dana pokretanja postupka, dok se je za prakse koje su uslovno zabranjene rok 120 dana od dana pokretanja postupka", navodi se iz ministarstva.

Takođe, dodaje se, novina u nacrtu zakona je institucija uzbunjivača kao "fizičkog lica koje dostavi odlučujuće dokaze o nepoštenoj trgovačkoj praksi". Pritom, uzbunjivaču sledi i novčana nagrada od 10 odsto iznosa mere zaštite, kao i zaštita identiteta u postupku.

Stanić: Potreban strateški pristup, ne samo zakon

U nedavnoj izjavi za Bloomberg Adria TV, zamenik direktora u centru za analize Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić rekao je da se može očekivati "ono što je Narodna banka Srbije i rekla - da će doći do blagog porasta inflacije". Preciznije, Srbija, prema njegovom mišljenju, ima sistemske probleme ne samo u pogledu relativno visokih cena nego i u pogledu troškova proizvodnje.

"Znamo koliko su ugroženi primarni poljoprivredni proizvođači. Prerada se žali na porast troškova proizvodnje, a potom postoje problemi sa kojima se susreću maloprodavci. Država pokušava sve to da izbalansira, a ima u vidu i kakvo je mišljenje stanovništva - to su glasači, a znamo da smo ušli u jednu predizbornu godinu. Očekujemo da ćemo rešiti probleme koji su sistemske prirode na jedan vrlo jednostavan način - donošenjem zakona ili uredbe. Ne, mora se imati strateški pristup kako pogledati ceo lanac kreiranja vrednosti, da bismo mogli da podržimo sve učesnike u tom lancu", pojasnio je predstavnik PKS.

Isto tako, Stanić je naglasio kako ne moramo težiti maksimizaciji profita, budući da su od toga odustale čak i evropske kompanije i države.