Srbija se kroz emisiju 10-godišnjih zapisa zadužila još 14 milijardi dinara

Uprava za javni dug je danas prvi put ponudila dinarske dužničke zapise sa rokom dospeća od 10 godina, a prinos je bio za 115 baznih poena niži u odnosu na poslednju aukciju, održanu početkom decembra.

Na aukciji održanoj u utorak Ministarstvo finansija prodalo je dužničke zapise vredne 14,15 milijardi dinara, a prinos je iznosio 5,6 odsto.

Na prodaju su ponuđeni zapisi u iznosu od 18,44 milijarde dinara, što znači da je procenat realizacije iznosio preko 76 odsto.

Ove hartije od vrednosti emitovane su danas i konsolidovane su sa dužničkim zapisima emitovanim u februaru 2018. godine. Ukupan obim emisije ove obveznice, koja dospeva februara 2028. i nosi kuponsku stopu od 5,875 odsto, nakon konsolidacije, iznosi 155 milijardi dinara.

Na aukciji je učestvovalo 10 ponuđača, a poslato je 23 ponude od čega je 12 prihvaćeno, pokazuju podaci. Od pomenutih 12 ponuda, polovina je stigla iz bankarskog sektora, četiri su poslala ostala pravna lica, a dve kastodi klijenti.

Najviša ponuđena stopa iznosila je 6,5 odsto, a najniža 5,3 odsto, dok je izvršna cena iznisla 10.260 dinara.

Promenjena odluka

Kako navode sagovodnici Bloomberg Adrije, u odnosu na prvobitni plan, Uprava za javni dug je pomerila cilj i odlučila da emituje više dužničkih zapisa.

Najpre je bilo planirano da obim emisije bude oko devet milijardi dinara, da bi nakon toga država u petak duplirala obim emisije, rekla je za našu redakciju glavni broker Dunav stockbroker Tijana Jevtić.

"Očigledno je da je državi potreban novac za finansiranje projekata, ali kojih konkrento, teško je reći. U svakom slučaju, primetno je pojačano zaduživanje", rekla je Jevtić nakon aukcije.

Javni dug blago porastao

Javni dug Srbije blago je uvećan u martu, pokazuju poslednji podaci Uprave za javni dug Ministarstva finansija. Iznos javnog duga uvećan je sa februarskih 34,94 milijarde evra na 35,25 milijardi evra u martu.

Udeo javnog duga u BDP-u uvećan je sa 50,6 na 51 odsto, pokazuju podaci.

Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, budžetski deficiti će se u 2023. povećati u svim zemljama Adria regiona, smatraju naši analitičari. To će kao posledicu imati dalji rast javnog duga, ali će on (izražen kao udeo u BDP-u), nastaviti da pada zbog nominalnog rasta BDP-a, pokazuje analiza Bloomberg Adria Insighta objavljena krajem aprila. 

(Dopunjeno komentarom Tijane Jevtić u prvom podnaslovu, video intervjuom sa Nenadom Gujaničićem i ispravljena valuta u 10. pasusu.)