.webp){kind=icon}
Na četvrtoj aukciji obveznica ove godine (ako ne računamo dužničke hartije za restituciju), Ministarstvo finansija uspelo je da proda dvogodišnje obveznice vredne 27,16 milijardi dinara, zamalo dostigavši tako planirani obim prodaje od 30 milijardi dinara.
Prinos na dužničke zapise iznosio je 5,95 odsto, navodi se u saopštenju Uprave za javni dug objavljenom u ponedeljak, a procenat realizacije je bio 27,16 odsto, jer je ukupna emisija iznosila 100 milijardi dinara. Ovako visok prinos na dvogodišnje državne obveznice poslednji put je zabeležen na aukciji iz septembra 2015. godine, kada je kuponska stopa iznosila šest, a izvršna stopa 6,8 odsto.
Najniža ponuđena stopa je iznosila 2,99 odsto, a najviša sedam odsto. Ukupno su stigle 33 ponude, od čega je 25 bilo prihvaćeno. Najveći broj prihvaćenih ponuda došao je od predstavnika bankarskog sektora (12), dok su ostala pravna lica uputila devet ponuda, pokazuju podaci statistike.
Opširnije
Srbija je dug od prodatih obveznica hedžovala u evre, kaže ministar
Srbija se na međunarodnom tržištu zadužila za 1,75 milijardi dolara, a prema rečima ministra finansija Siniše Malog, taj dug je odmah hedžovan u evrima.
20.01.2023
Srbija prodala obveznice za 1,75 milijardi dolara
Prodate su petogodišnje obveznice vredne 750 miliona dolara i desetogodišnje obveznice vredne milijardu dolara.
19.01.2023
Godina počela rekordom, sa gotovo 600 milijardi dolara novih obveznica
Oporavak na tržištu je države i kompanije podstakao na nezapamćeno izdavanje novih obveznica.
20.01.2023
Srbija izdala nove obveznice za restituciju
Emisija se odnosi na obeštećenja za oduzetu imovinu prema rešenjima koja su pravnosnažna postala od 1. jula 2021. do 30. juna 2022. godine.
17.01.2023
Obveznice SAD i dalje omiljene među investitorima
Nemačke obveznice, slično američkim, nose nizak nivo rizika, navodi Aš.
16.01.2023
Kuponska stopa dužničkih hartija od vrednosti, koje dospevaju 25. januara 2025, iznosi pet odsto.
Čeka nas veća tražnja
Da će 2023. biti obeležena većim obimom ulaganja u obveznice, smatra Nenad Gujaničić iz brokersko-dilerskog društva Momentum securities, koji navodi da dužničke hartije od vrednosti ponovo stiču svoj status sigurnog investicionog instrumenta.
"Ako gledamo američko tržište kao najvažnije, tu su bili žestoki dvocifreni negativni prinosi", rekao je Gujaničić u intervjuu za Bloomberg Adriju, i pojasnio da se znatno bolji rezultati na tržištu duga mogu očekivati zbog niske polazne osnove i zbog činjenice da se ciklus podizanja kamatnih stopa Federalnih rezervi približava zenitu.
Oprezno sa optimizmom
Osvrćući se i na dve aukcije evroobveznica održane u četvrtak, Gujaničić pojašnjava da je aukcija petogodišnjih i desetogodišnjih evroobveznica denominovanih u dolarima daleko bolji pokazatelj kretanja jer je domaće tržište neuporedivo manje likvidno.
Prinos postignut na aukciji dvogodišnjih evroobveznica je anomalija jer su prometi daleko manji kako od onih na stranom tržištu, tako i od stvarnih potreba Srbije za zaduživanjem. "Ako govorimo da Srbija treba da se zaduži ove godine tri ili četiri milijarde evra, zamislite da ima samo lokalno tržište. Morale bi aukcije da se održavaju faktički svaki dan, što govori da prinosi svakako ne bi bili ovakvi", rekao je Gujaničić.
S druge strane, tražnja je na inostranom tržištu uvek visoka, pa je prinos ono što prvenstveno treba da nas interesuje. "Generalno, na stranim tržištima (koja su ogromna), ova naša emisija je kap u moru. Samim tim, uvek je velika tražnja. Mislim da nekog realnog optimizma, govoreći o veličini tražnje, tu nema", rekao je Gujaničić.
Prinosi na obveznice su svakako niži od oktobarskih nivoa, jer je tada zabrinutost zbog energetske krize i makroekonomskih izgleda bila najizraženija, zaključio je naš sagovornik, i dodao da će dalja kretanja prinosa zavisiti od poteza centralnih banaka, i geopolitičke situacije.
(Tekst ažuriran podacima u prvom i drugom paragrafu o vrednosti prodatih obveznica, planiranom obimu prodaje i ukupnom obimu aukcije, koji iznose 27,16 milijardi dinara, 30 milijardi dinara i 100 milijardi dinara, respektivno.)
- U pisanju pomogla Jelisaveta Lazarević
