.webp){kind=icon}
Ministarstvo finansija Republike Srbije danas je prvi put nakon 12 meseci pokušalo prodaju dvogodišnjih obveznica denominovanih u evrima, a poređenje statistike dve aukcije nam pokazuje da je slika postala umnogome gora nego na početku 2022. Pogoršanje se može videti kako u pogledu tražnje, tako i u pogledu prinosa.
Prinos trostruko veći
Na današnjoj aukciji, prinos je porastao za više od tri puta ako se poredi sa dužničkim hartijama izdatim 26. januara 2022. godine.
Za razliku od prethodnog puta, kada je izvršna stopa iznosila 0,75 odsto, danas je prinos dostigao 2,5 odsto, pokazuje statistika aukcije objavljena u četvrtak.
Opširnije
Srbija opipava puls tržišta i razmatra emitovanje dolarskih obveznica
Srbija bi mogla da emituje duplu tranšu državnih evroobveznica denominovanih u dolarima, navode izvori Bloomberga.
18.01.2023
Obveznice SAD i dalje omiljene među investitorima
Nemačke obveznice, slično američkim, nose nizak nivo rizika, navodi Aš.
16.01.2023
Prodato samo 20 odsto državnih obveznica na prvoj aukciji u 2023.
Danas je prinos iznosio 7,15 odsto, navodi se u saopštenju Uprave za javni dug.
09.01.2023
Srbija emituje još 150 milijardi dinara i 100 miliona evra duga
Uprava će na prodaju ponuditi dvogodišnje dinarske obveznice u vrednosti od 100 milijardi dinara, kao i dvogodišnje obveznice denominovane u evrima u vrednosti od 100 miliona evra.
29.12.2022
Prinosi na obveznice ostaju visoki makar do polovine 2023.
Sporiji rast cena biće uslov za rast vrednosti obveznica, kako na globalnom, tako i na lokalnom planu.
06.01.2023
Prinos na evroobveznice je poslednji put bio viši početkom 2020. godine, a i tada se radilo o dvadesetogodišnjim hartijama od vrednosti denominovanim u evrima.
Izvršna stopa na dvogodišnje evroobveznice je na ovom nivou poslednji put bila na aukciji iz jula 2015. godine.
Tražnja petostruko manja
Drugi pokazatelj koji ukazuje na promenjene uslove na tržištu duga je i potražnja za državnim obveznicama. Za razliku od aukcije održane u januaru prošle godine kada su prodate sve ponuđene hartije od vrednosti (vrednost 200 miliona evra), na današnjoj aukciji je prodato 37,53 odsto ponuđenih obveznica, odnosno hartije u vrednosti od 37,5 miliona evra.
Na aukciji je podneto 11 ponuda, i bilo je sedam učesnika, pokazuju podaci. Četiri validne ponude došle su od kategorije ostalih pravnih lica, dok je po jedna ponuda podneta od fizičkih lica i predstavnika bankarskog sektora.
Prinos i dalje neopravdano nizak
Ovakav prinos na državne dvogodišnje obveznice je i dalje neopravdano nizak, smatra vlasnik investicione kompanije Senzal Kapital Rade Rakočević. U odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije, Rakočević navodi da je relativno niska kamatna stopa u odnosu na obveznice drugih država i razlog niskog procenta realizacije.
"Ovakve kamate na svoje obveznice plaćaju Nemačka i Francuska", rekao je Rakočević, i dodao da će Srbija, kako bi povećala procenat prodaje, morati da ponudi atraktivnije kamatne stope.
"Stopa je bolja nego što se očekivalo, ali zato i nisu uspeli da prodaju više od ovoga", zaključuje Rakočević.
Aukcija dolarskih obveznica još bitniji događaj
Na rezultate aukcije nešto pozitivnije gleda finansijski analitičar Erste banke Mladen Dodig. On objašnjava da je planirani obim prodaje 50 miliona evra, što pokazuje da je pokazatelj odnosa traženog i prihvaćenog iznosa obveznica (eng. bid-to-cover ratio) 0,9, a to se ne može tumačiti kao loše.
"Čak i ako bismo prepolovili taj racio uzimajući u obzir originalni obim ove obveznice (100 miliona evra), on bi opet bio solidan, s obzirom na sve specifičnosti lokalnog tržišta hartija sa fiksnim prinosom denominiranih u evrima – sekundarna likvidnost i valuta. Prinos je takođe u liniji sa tržišnim stopama na lokalu, tako da izgleda da nije bilo potrebe niti za proširivanjem aukcija, niti za jurenjem prinosa", rekao je Dodig.
On dodaje da je još važnija aukcija evroobveznica denominovanih u dolarima, o kojoj je Bloomberg Adrija pisala u sredu. "Rekao bih i da je današnja aukcija u senci ponude državnih evroobveznica kroz emisije petogodišnjih i desetogodišnjih dolarskih izdanja, gde se takođe očekuje veoma solidna tražnja koja bi mogla izvršiti pritisak na prinose dužnickih hartija Srbije na međunarodnom tržištu. Ukoliko se takva ocekivanja realizuju i ukoliko makroekonomske prognoze nastave da se poboljšavaju u odnosu na dosta pesimistična očekivanja na globalnom nivou sa kraja 2022. godine, veoma je moguće da će doći i do stabilizacije prinosa i samim tim komfornijeg okruženja za finansiranje obaveza svih entiteta", zaključuje Dodig.
Nastavak kretanja naviše
U razgovorima sa ekonomistima i ranije smo stekli utisak da rast prinosa na obveznice ne bi trebalo da nas iznenadi. "S obzirom na to da pripadamo evropskom prostoru u svakom smislu, očekujem u narednih par kvartala pritisak na prinose naviše. No to ne mora značiti da će stope apriori ići značajno naviše, jer je pitanje koliko je ovih očekivanja već u ceni", rekao je za Bloomberg Adriju krajem decembra Ilija Protić iz kompanije Momentum securities.
Visoke stope prinosa su, u zavisnosti od konteksta, i pozitivna i negativna stvar. "Više ili visoke stope na tržištu duga osim što su interesantne investitorima pozivaju i na opreznost posebno kada je nepredvidivost ovako velika", dodao je tom prilikom Protić.
Vladan Pavlović iz kompanije IPOPEMA securities je za naš medij početkom januara prognozirao da bi tempo rasta prinosa mogao da uspori u 2023, a Protićev kolega i glavni broker Momentuma Nenad Gujaničić je tada za naš medij rekao da bi prinosi mogli da počnu da padaju tek od polovine godine.
"Prinosi su tokom oktobra išli i preko osam procenata, dok je godinu dana ranije prinos padao duboko ispod nivoa od dva odsto. Naravno, ovo pomeranje je posledica ektremno visoke inflacije i posledičnog rasta kamata Federalnih rezervi, Evropske centralne banke i većine drugih bitnih centralnih banaka, pa i Narodne banke Srbije (NBS)", zaključio je tada Gujaničić.
