Srbija opipava puls tržišta i razmatra emitovanje dolarskih obveznica

Srbija bi mogla da emituje duplu tranšu državnih evroobveznica denominovanih u dolarima, navode izvori Bloomberga.

U sredu u 15 časova po lokalnom vremenu, banke BofA Securities, Citi, Deutsche Bank i JP Morgan Chase & Company će u ime Ministarstva finansija Republike Srbije organizovati poziv sa investitorima, rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni, jer nisu ovlašćeni da o pozivu govore u javnosti.

"Nakon poziva bi mogla da usledi emisija dualne tranše petogodišnjih i desetogodišnjih državnih obveznica sa oznakom 144A denominovanih u dolarima", navodi izvor, dodajući da sve zavisi od uslova na tržištu.

Prema podacima Uprave za javni dug ministarstva, dolarske evroobveznice su poslednji put emitovane prvog decembra 2020. Ukupan obim emisije desetogodišnjih obveznica je iznosio 1,2 milijarde dolara, a emitovane su radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine koje su nosile prinos od 7,5 odsto i kuponsku stopu od 7,25 odsto.

Pre emisije iz 2020. godine, sedam godina nije emitovan dug u valuti Sjedinjenih Američkih Država.

Zaduživanje neminovno, uprkos pogoršanju uslova

Za Srbiju zaduživanje nije stvar koju možemo razmatrati, jer će država samo ove godine morati da se zaduži između tri i četiri milijarde evra kako bi servisirala svoja ranija dugovanja, navodi Nenad Gujaničić iz brokersko-dilerskog društva Momentum securities, i dodaje da će zaduživanje u ovoj godini biti znatno manje povoljno od prethodnog perioda.

"Više je nego jasno da se ova sredstva ne mogu prikupiti na domaćem finansijskom tržištu, te je neophodno prikupljanje kapitala na međunarodnom finansijskom tržištu", rekao je Gujaničić u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije.

On pojašnjava da evroobveznice u dolarima nisu novost, i da su nekada predstavljale pravilo. "One su dominirale u strukturi portfolija emitovanih državnih hartija kada se naša zemlja pojavila na međunarodnom tržištu 2011. godine", navodi broker.

Razlog za emitovanje duga u dolarima je činjenica da je tržište dolarskih dužničkih hartija od vrednosti duboko i likvidnije od ostalih, što olakšava prikupljanje kapitala.

"Međutim, kada su u pitanju evroobveznice denominovane u dolarima veoma je važno voditi računa o kursnim razlikama, da se ponovo ne bi desio slučaj kao u prošlosti, da jačanje kursa dolara u velikoj meri poskupi ovakvo zaduživanje. Generalno, za državu bi trebalo da važi pravilo kao i za svakog pojedinca: dug bi trebalo prikupljati pre svega u valuti u kojoj se ostvaruje gro prihoda, a to je u našem slučaju evro", zaključuje Gujaničić.

Prerano za licitiranje, Srbija ne mora da prihvati sve prinose

Da je odluka očekivana, slaže se i izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci Miloš Zečević. On dodaje da je prerano da se procenjuje kako bi emisija mogla da prođe, ali dodaje da Srbija nije primorana da prihvati prvu ponudu koja naiđe.

"Ne mogu da znam kakva će biti realizacija, likvidnosti definitivno ima, ali sve zavisi od prinosa koji država želi da prihvati. Trenutno, spram dostupnih podataka i nedavnih izjava Ministarstva finansija, imaju dovoljno operativnih viškova tako da nisu pod prevelikim pritiskom da već sada realizuju emisiju prihvatajući bilo kakve ponuđene prinose", rekao je Zečević za Bloomberg Adriju.

"Ukoliko uspeju da se zaduže po prinosima do sedam odsto na rok od 10 godina imaju dobar početak godine jer su u ovoj godini potrebe za zaduživanjem visoke", zaključuje naš sagovornik.

- U saradnji sa Paul Cohen

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar