Top 10 najvećih emisija korporativnih obveznica u Adria regionu

Telekom Srbija nedavnim emitovanjem obveznica u iznosu od 900 miliona dolara postavio je rekord u Adria regionu po visini pojedinačnih emisija korporativnih obveznica. Međutim, na listi 10 najvećih regionalnih izdanja Telekom je zasad jedini srpski predstavnik, a najviše je onih iz Hrvatske - predvođenih Fortenova grupom.

Domaće telekomunikaciono preduzeće je uspešno emitovalo međunarodne korporativne obveznice na berzi u Dablinu, pri čemu je tražnja više nego šestostruko premašila ponudu i iznosila je 5,5 milijardi dolara. Veliko interesovanje je pozitivno uticalo na smanjenje kamatne stope sa 7,5 na sedam odsto, čime su uslovi finansiranja dodatno poboljšani.

"Prethodna obveznica koju je Telekom izdao imala je varijabilni kupon koji se sastojao od tromesečnog belibora uvećanog za 2,95 odsto. S obzirom na to da tromesečni belibor trenutno iznosi 4,94 odsto, godišnji teret koji stara obveznica nosi iznosi skoro osam odsto godišnje. To znači da će kupon na novo izdanje biti niži s obzirom na to da novo izdanje ima fiksni kupon od sedam odsto godišnje", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Nemanja Đurđević.

S druge strane, predviđa se dalje smanjenje kamatnih stopa u narednom periodu, te se očekuje da će u nekom trenutku belibor uvećan za kamatu od 2,95 odsto pasti ispod sedam odsto godišnje, dodao je.

"Ali Telekom ima tu 'call' opciju kojom može da zatvori novu obveznicu već u četvrtom kvartalu 2026. godine, odnosno da je refinansira novim izdanjem uz potencijalno nižu kamatu ako uslovi na tržištu budu drugačiji i ako se zaduženost kompanije dodatno smanji", kazao je Đurđević.

Bloomberg Adria

Kako je pojasnio, "call" opcija kod izdavanja obveznica je isto kao kada stanovništvo kad uzima kredit od banke - Telekom ima mogućnost prevremenog otkupa obveznice, odnosno vraćanja pozajmljenog iznosa. "Jedina razlika je to što kod kreditiranja stanovništva postoji veća fleksibilnost i po pravilu se glavnica može zatvoriti u bilo kom trenutku."

Najviše emisija iz Hrvatske - slučaj Fortenove još bez epiloga

Na osnovu podataka koje je prikupila Bloomberg Adria, Telekom se sa iznosom od 900 miliona dolara našao na prvom mestu regionalne liste emitenata korporativnih obveznica. 

Drugo, treće i peto mesto odnela je Fortenova, kompanija koja je preuzela poslovanje poznatog hrvatskog konglomerata Agrokor 2019. godine. Firma važi za najveći maloprodajni lanac u regionu, kao i za najvećeg poslodavca i proizvođača hrane u kategorijama pića, proizvodnje ulja, proizvodnje i prerade mesa i poljoprivredne proizvodnje. Pre nego što je zapao u finansijske probleme i postao nesolventan, bivši Agrokor se redovno oslanjao na međunarodne obveznice i sindikate banaka. Tako je 2012. godine emitovao više obveznica - prvo u iznosu od 396,03 miliona evra, zatim od 300 miliona dolara i 418,9 miliona evra.

Licencirane fotografije/Fortenova

Zbog sistemskog značaja Agrokora za hrvatsku privredu, usvojen je i poseban zakon o prinudnoj upravi, kojim su utvrđeni okviri procesa restrukturiranja duga, a koji je trebalo da zaštiti zdravo jezgro koncerna (takozvani lex Agrokor). U okviru procesa restrukturiranja duga, stari dug je otpisan, a zdravo poslovanje prebačeno na Fortenovu, kojoj je bilo potrebno dodatno finansiranje za svoje aktivnosti, pa je napravljena nova emisija korporativnih obveznica. Fortenova je hartije od vrednosti emitovala 2019. godine, a kupila ih je američka investiciona kompanija HPS Investment Partners.

Obveznice su prvobitno dospele prošlog septembra i imale su kamatnu stopu od 7,3 odsto plus euribor. Fortenova je nameravala da refinansira obveznice na međunarodnom tržištu pod povoljnijim uslovima, ali to nije uspela, između ostalog, jer su vlasnici kompanije bile sankcionisane ruske banke sa upitnim pravom glasa na generalnim skupštinama.

U takvom ambijentu HPS je prošle godine pristao na produženje otplate, ali je u zamenu za produženje ugovorna kamata porasla na enormnih 18 odsto, preneo je Dnevnik. Američki fond je kao uslov postavio prodaju odeljenja agroindustrije, što je ugovoreno letos, ali za sprovođenje procesa su i dalje potrebna odgovarajuća regulatorna odobrenja, koja će biti doneta tek nakon već produženog dospeća obveznica.

Prema nezvaničnim navodima, Fortenova je uspela da sa HPS Investment Partnersom dogovori dodatno produženje roka otplate 1,2 milijarde evra obveznica, koje inače dospevaju sledećeg meseca.

Značajnu svotu zabeležio je i Zagrebački Holding (četvrto mesto), koji primarno pruža usluge od opšteg interesa, po principu javne službe. On je prošle godine emitovao korporativne obveznice u iznosu od skoro 335,58 miliona evra.

Ostatak liste popunjavaju još tri hrvatska preduzeća: naftna kompanija INA, građevinska firma Lanište i lider na polju robe široke potrošnje Atlantic Grupa; te dva slovenačka: proizvođač čelika Slovenska industrija Jekla i energetska kompanija Gen-I. Sve ove emisije vredele su ispod 55 miliona evra.

Kada je reč o Hrvatskoj, iz koje je došlo najviše vodećih emisija, lane je, prema evidenciji tamošnjeg Centralnog klirinškog depozitarnog društva, emitovano 14 korporativnih obveznica, a ove godine do kraja septembra njih još 16, što govori u prilog sporom, ali sigurnom rastu njihove popularnosti. Iskustva pojedinih kompanija kao što su pomenuta INA ili Atlantic pokazuju da uz povoljne uslove obveznice mogu biti ravne dobitku na lutriji, a ušteda za firme milionska.

Lana Slivar Dominić/Hina

Ko nije na listi?

Obveznice finansijskih kompanija su ovoga puta isključene iz analize jer je to segment tržišta koji se obično tretira odvojeno od korporativnih obveznica. U njihovom slučaju se težište stavlja na drugačije indikatore nego kod korporativnih obveznica, kao što su adekvatnost kapitala, koeficijenti solventnosti i kamatne marže, veća je pažnja na neto prinosu od kapitala i politici o dividendi.

Njihovo poslovanje je snažno determinisano regulativom, dok korporativnim okruženjem dominiraju tržišni faktori, naročito konkurencija i inflacija.

Brz pogled na ovo tržište otkriva da je Nova Ljubljanska banka (NLB) prilično aktivna u tom pogledu – izdala je obveznica u iznosu od skoro 1,5 milijardi evra, pri čemu su dve emisije bile preko 500 miliona evra. Kuponske stope značajno variraju i kreću se od 4,5 do 7,125 odsto. O tome će Bloomberg Adria detaljnije pisati u narednim danima.

Zašto nema mnogo međunarodnih izdanja u regionu?

Podsetimo, kompanije mogu izdati hartije od vrednosti na lokalnom ili međunarodnom tržištu, a u top 10 listi su međunarodne emisije bile zabeležene samo u primeru Telekoma i hrvatske Fortenove. Da bi kompanija mogla da emituje međunarodnu obveznicu, mora da ispuni minimalne standarde u pogledu veličine emisije, a po pravilu iznosi počinju od nekoliko stotina miliona evra.

 

Takođe je potrebno pribaviti ocenu kreditnog rejtinga od jedne od kreditnih agencija. Na primer, Telekom od agencije S&P Global ima rejting BB-. Mnoge firme u regionu nemaju ovaj rejting. Međunarodna izdanja su stoga pogodnija za najveće kompanije sa ovih područja, koje imaju tržišnu kapitalizaciju od najmanje milijardu evra. Ovakvih kompanija nema mnogo i obično je reč o telekomunikacionim, energetskim, prehrambenim ili komunalnim preduzećima.

Naravno, postoji i lokalno tržište korporativnih obveznica, gde se po pravilu sprovode manje emisije koje imaju kraći rok dospeća, a mogu da ih emituju i kompanije bez kreditnog rejtinga. U njih obično ulažu lokalni investitori jer takve obveznice nisu interesantne većim međunarodnim institucionalnim investitorima.

Odluka o finansiranju kroz obveznice ili kredit naposletku, naravno, zavisi od uslova na tržištu i od onoga na šta su spremni menadžeri i vlasnici preduzeća. Rizik postoji i u jednom i u drugom slučaju, a isto kao što se ove dve hrvatske firme mogu uzeti kao primeri gde je sve prošlo odlično, tako se mogu naći i suprotni slučajevi.

Finansiranje poslovanja putem korporativnih obveznica i dalje je nepopularno u Srbiji i regionu. Analitičar Ipopema Securitiesa Vladan Pavlović ocenjuje da je tržište ovih obveznica zapravo skoro nepostojeće.

"U Srbiji imamo tek nekoliko emisija, pa je pre reč o izuzecima nego o ustaljenoj praksi. Nije naročito bolje ni u nekim susednim državama poput Hrvatske i Slovenije. Verovatno je glavni razlog za to činjenica da je lokalnim kompanijama mnogo lakše, jeftinije (u smislu dodatnih troškova) i brže da dobiju kredit od banka sa kojima imaju ustaljenu dugogodišnju saradnju nego da prolaze kroz proceduru emisije obveznica koje podrazumevaju i prospekt, animiranje investitora, provizije posrednika...", naveo je Pavlović u komentaru za Bloomberg Adriju poslatom mejlom.

Depositphotos

Prema njegovoj proceni, verovatno bi na tom polju ubuduće najbolje mogle da stoje velike kompanije - u smislu da bi se one najlakše mogle odlučiti na emisiju zbog svoje reputacije, veličine i kredibiliteta. "Sve to im daje mogućnosti da privuku investitore - domaće, ali i strane - to jest da eventualno obveznicu emituju i na međunarodnom tržištu."

Motiv bi mogao biti zaduživanje po stopama nižim od onih koje se mogu dobiti kod banka, međutim, sagovornik Bloomberg Adrije ističe da smo trenutno u talasu pada kamatnih stopa, pa je i to sada upitno.

Kada je reč o manjim kompanijama, Pavlović navodi da bi motiv za ovakav potez možda mogle da imaju one koje ne mogu doći do bankarskih kredita generalno ili barem ne po prihvatljivim uslovima. "Ali u tom slučaju ulazimo na teren rizičnijih, to jest spekulativnih obveznica."

Takođe, dodaje on, postoji mogućnost da se za obveznicu odluče i kompanije koje imaju potrebe za velikim sredstvima, koje banke bez udruživanja ne bi mogle da obezbede.

Srpska berza čeka na prvu korporativnu obveznicu - NIS bi mogao da probije led

Bloomberg

Podsetimo, na srpskom tržištu kapitala prva emisija korporativnih obveznica bi prema dosadašnjim najavama trebalo da se održi do kraja ove godine. Time bi trebalo da počne i prva faza pokušaja revitalizacije domaće berze.

Pionir bi mogla da bude Naftna industrija Srbije (NIS), čiji će predstavnici o emisiji raspravljati na Skupštini akcionara zakazanoj za 15. novembar. Emisija prve obveznice NIS u istoriji biće jedna od dve tačke na dnevnom redu, navedeno je u kratkom podnesku Beogradskoj berzi bez dodatnih detalja.

Budući da se NIS ne može zaduživati na međunarodnom tržištu, Pavlović očekuje da će u tom slučaju obveznica verovatno biti ponuđena uz nešto višu kamatnu stopu domaćim bankama, a moguće i širem krugu investitora.

Kompanija ne mora da izađe na berzu kako bi emitovala dužničke hartije od vrednosti, niti se izdavanjem ovakvih hartija stimuliše akcionarstvo i privoljavanje vlasnika kompanija da svoja čeda listiraju na berzi, ali se ipak smatra da bi izdavanje korporativnog duga privrednike moglo da ka berzi privuče "na mala vrata".

- U pisanju pomogla Marja Milič.