Osim Hrvatske i Severne Makedonije, koje su nedavno izdale državne obveznice namenjene prvenstveno stanovništvu, o takvom koraku razmišlja i Crna Gora, ali iz srpskih nadležnih institucija još uvek ne stižu odgovori o mogućem uvođenju ovog instrumenta.
Crnogorski ministar finansija Novica Vuković ponovio je da Crna Gora planira da do kraja ove godine emituje državne dužničke hartije koje bi bile ponuđene prvenstveno stanovništvu.
Govoreći na konferenciji "Montenegro Financial Markets", Vuković je naveo da Crna Gora na ovaj način želi da građanima probudi svest o dobrim stranama ulaganja i da im ponudi alternativu za investiranje pored klasičnih bankarskih proizvoda.
Opširnije
U Hrvatskoj najavljen upis novog izdanja narodnih obveznica
Ciljani iznos izdanja je 250 miliona evra, prinos će biti 3,55 odsto.
06.09.2024
U Hrvatskoj su narodne obveznice, ali ne i investitori
Podaci potvrđuju da su u narodnu obveznicu većinom ulagali institucionalni investitori.
17.07.2024
Hrvatima leže 49 miliona evra od narodnih obveznica
Radi se o prvoj isplati kamata na "narodnu" obveznicu emitovanu prošle godine.
08.03.2024
Pala tražnja za narodnim obveznicama u Belgiji, ali su rasle kamate na depozite
Jednogodišnje hartije privukle su 413,3 miliona evra, dok su trogodišnji zapisi prikupili 19,7 miliona, pokazuju podaci Uprave za javni dug Belgije.
04.03.2024
Državni dug u rukama građana: jednima praksa, drugima ideja
TV tim Bloomberg Adrije se ove nedelje bavio komparativnom analizom narodnih obveznica.
23.02.2024
Građanske obveznice zavise od volje države, ali i banaka
Ministarstvo finansija saopštilo da će podržati izdavanje korporativnih obveznica, prinos bi bio oko osam odsto.
21.02.2024
Što se Srbije tiče, do kraja godine bi trebalo da se održi prva emisija korporativnog duga, ali se "narodne" obveznice ipak ne planiraju ili se makar o tome ne govori.
"Prve korporativne obveznice možemo da očekujemo do kraja godine, nemojte me držati za reč u kom mesecu", rekao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković, koji je bio panelista na istoj konferenciji.
Inače, predstavnici Ministarstva finansija Srbije su (na istoj konferenciji iz 2023. godine) i najavili emisiju korporativnih obveznica kojom su želeli da krenu u razvoj tržišta kapitala.
Međutim, finansijske vlasti Srbije izgleda ne razmišljaju o ponudi „građanskih“ obveznica, a na pitanja redakcije Bloomberg Adrije o ovim hartijama, odgovori od Ministarstva finansija nisu stigli već mesecima.
Pitanje političke volje
Kako su sagovornici Bloomberg Adrije navodili u više tekstova koji su se bavili razvojem tržišta kapitala, za razvoj ovog segmenta finansijskog sistema kroz „retail“ obveznice ključna je politička volja.
Pored toga, pojedini sagovornici su ukazivali na to da je jedan od mogućih razloga i bankarski lobi koji ne želi da novi ulagači povuku svoje depozite iz banaka gde svoja sredstva drže pretežno bez oročenja.
"Banke, kao jake institucije, neće dozvoliti tek tako da taj novac ode iz banke. Napraviće lepezu proizvoda koji će istom tom građaninu koji ima depozit da ga zadrži kod sebe“, rekao je Željko Drinčić, predsednik Komisije za tržišta kapitala Crne Gore, prošle godine.
On je dodao da su banke u regionu toliko jake da ih ovakvo tržište kapitala ne može ugroziti, a iz Ministarstva finansija Srbije rekli su i da bi razvoj tržišta kapitala doneo korist i bankama, koje učestvuju u raznim delovima procesa listiranja ili emisija duga.
Promene na Belexu
Beogradska berza je prošle godine, nešto posle prve najave emisija korporativnih obveznica, dobila novog direktora, a tada su nam rekli da se uloga berze svodi na tehničku izvedbu eventualnih ponuda i sekundarnog trgovanja.
"Kao što vam je poznato nakon konsolidacije vlasničke strukture i promene direktora, očekuje nas konstituisanje organa uprave, nakon čega slede i jasniji koraci u realizaciji svih koraka o kojima smo sa vama razgovarali, kao i definisanje same uloge Berza u predmetnim procesima", rekao je za Bloomberg Adriju Miroljub Ristić, direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze prošle godine.
Kako je Beogradska berza pre par nedelja ponovo promenila direktora, ispada da se i ova institucija, koja pokušava da ojača svoju ulogu i pomogne u razvoju tržišta kapitala, vraća na početak.
Novi direktor Lazo Ostojić još uvek nije javno govorio o konkretnim koracima kojima će berza doprineti razvoju tržišta.
Iskustvo Hrvatske obećava
Ministarstvo finansija Hrvatske je u početkom septembra ponovo pozvalo na upis runde trezorskih zapisa koja će, kao i nekolicina prethodnih izdanja, biti usmerena ka malim i velikim investitorima.
Hrvatska je prva iz Adria regiona izdala takozvane "narodne obveznice", odnosno dužničke zapise namenjene prvenstveno stanovništvu, a septembarski poziv predstavljao je šestu šansu za male ulagače u Hrvatskoj da kupe državni dug.
"Narodne obveznice su bile dobar potez, i naše vlade i vlade Severne Makedonije, naročito na dugi rok. Ovo je pogotovo bitno jer ljudi ponovo čuju za tržišta kapitala, i da im se polako vrate prvi put od ranih dvehiljaditih", rekao je Josip Glavaš, direktor odbora kompanije Erste Asset Management Hrvatska, dodavši da bi još ovakvih inicijativa, uz nova listiranja, dale novu snagu berzama u regionu.
Čak i da ova odluka na kratak rok nije dobra za banke, jer bi ljudi, povlačeći svoja sredstva iz banaka, smanjili likvidnost bankarskog sektora, ona je i dalje blagotvorna za ceo finansijski sektor jer bi se građani vratili na tržišta kapitala, a u tom procesu učestvuju i banke, dodao je.