Podaci o investitorima u nedavno emitovanu narodnu obveznicu u Hrvatskoj dodatno su početkom nedelje potvrdili ono što se moglo i naslutiti iz ranije objavljenih informacija. Državna obveznica, koju je Hrvatska nudila malim ulagačima kao alternativu štednji u banci, velikom većinom je završila u rukama institucionalnih investitora.
Još i pre nego što su podaci Središnjeg klirinško depozitarnog društva (SKDD) postali dostupni, bilo je poznato da su od ukupnih 750 miliona evra vrednosti emitovane obveznice mali ulagači upisali 158 miliona, dok su veliki kupili preostalih 592 miliona evra. Ne čudi stoga što se iz evidencije SKDD-a sada vidi da je već deset najvećih investitora upisalo čak 550 miliona evra tih obveznica, odnosno 73 odsto celog izdanja. Ostatak je raspoređen među ostalim institucionalnim ulagačima i između 6.000 i 7.000 malih.
Podaci SKDD-a ne otkrivaju potpuno o kojim se tačno velikim investitorima radi jer se na mnogim pozicijama nalaze kastodi računi. Međutim, kako u takve hartije od vrednosti obično ulažu banke, fondovi i osiguravajuće kuće, lako se može pretpostaviti da je i u ovom slučaju situacija slična.
Opširnije
Hrvatska izdaje nove narodne obveznice od 750 miliona evra
Reč je o petoj emisiji državnih hartija od vrednosti za male investitore.
26.06.2024
U Hrvatskoj rok za upis 'narodnih' obveznica 3. juna
Prinos na tromesečne zapise je 3,75 odsto, na jednogodišnje 3,65 odsto, a minimalno ulaganje je 1.000 evra.
27.05.2024
Hrvatima leže 49 miliona evra od narodnih obveznica
Radi se o prvoj isplati kamata na "narodnu" obveznicu emitovanu prošle godine.
08.03.2024
Pala tražnja za narodnim obveznicama u Belgiji, ali su rasle kamate na depozite
Jednogodišnje hartije privukle su 413,3 miliona evra, dok su trogodišnji zapisi prikupili 19,7 miliona, pokazuju podaci Uprave za javni dug Belgije.
04.03.2024
Državni dug u rukama građana: jednima praksa, drugima ideja
TV tim Bloomberg Adrije se ove nedelje bavio komparativnom analizom narodnih obveznica.
23.02.2024
Građanske obveznice zavise od volje države, ali i banaka
Ministarstvo finansija saopštilo da će podržati izdavanje korporativnih obveznica, prinos bi bio oko osam odsto.
21.02.2024
Korporativnim dugom se privrednicima ide niz dlaku, ali to ne mora biti loše
Dok su susedne zemlje u godini za nama ili izdavale ili najavljivale takozvane narodne obveznice, Srbija se u 2024. sprema za izdavanje korporativnog duga.
22.01.2024
Kad mama i tata otkriju obveznice i trezorske zapise
Štediše su se na voz rastućih kamatnih stopa ukrcale konzervativnijim ulaganjima. Barem u nekim državama.
26.12.2023
Narodne obveznice: Srbija ih neće, a Hrvati privukli još milijardu
Kamatna stopa iznosi 3,75 odsto, više nego u bankama, a zapisi dospevaju za 12 meseci.
20.11.2023
To može donekle potvrditi činjenica da je drugi po veličini investitor u narodnu obveznicu bila Erste & Steiermärkische banka. Treća banka na hrvatskom tržištu po visini aktive upisala je 100 miliona evra obveznica. Na šestom mestu se pak nalazi Raiffeisen obavezni penzioni fond B, koji je vlasnik obveznica u vrednosti nešto višoj od 37 miliona evra.
Novu obveznicu Hrvatska je emitovala krajem prošle nedelje. Mali investitori su pre toga imali nedelju dana da bi iskazali interesovanje, a ispalo je da je poslednja u nizu narodnih obveznica debelo podbacila, barem što se tiče interesovanja građana.
Pre ove najnovije emisije, Hrvatska je od marta prošle godine emitovala jednu obveznicu i tri trezorska zapisa. U svakom od tih izdanja mali investitori su upisivali po barem 800 miliona evra hartija.
Kako je interesovanje za najnovije izdanje bilo ispod četvrtine tog iznosa, može se pretpostaviti da su se građani zasitili i kako su kupili ono što su planirali da kupe. Čini se da česte tvrdnje hrvatske vlasti da građani ulažu u te hartije jer čvrsto veruju u stabilnost hrvatske privrede i državnih finansija ne drže baš toliko vode.
Nova obveznica emitovana je na rok od tri godine uz kamatnu stopu od 3,30 odsto, što u sadašnjim uslovima izgleda sasvim solidno. Činjenica da su veliki investitori bili poprilično zainteresovani za nju, čak i uz to što im je paralelno bila ponuđena dodatna obveznica u vrednosti od 1,25 milijardi evra s desetogodišnjim dospećem i kamatnom stopom od 3,5 odsto, govori kako su uslovi bili prilično atraktivni.
Međutim, ispada da ni takvi nisu uspeli da privuku interesovanje u rangu prethodnih izdanja kroz koja su građani državi pozajmili više od četiri milijarde evra. Više sreće sledeći put?
.webp){kind=icon}
