Kad mama i tata otkriju obveznice i trezorske zapise

Štediše su se na voz rastućih kamatnih stopa ukrcale konzervativnijim ulaganjima. Barem u nekim državama. 

Između telenovela i večernjih vesti, na italijanskoj televiziji vrteo se oglas s poznatim prizorom: par priprema jutarnju kafu, deca su još u krevetu, a pas se mota po kuhinji. Ali nije se radilo o predstavljanju novog usisivača ili kućnog aparata, već o najavi novog izdanja državnih obveznica namenjenih malim ulagačima. 

Italijane nije trebalo mnogo uveravati, pisao je Bloomberg Businessweek. Previše svežih sećanja na nulte i čak negativne kamatne stope podstaklo ih je da kupe državne obveznice u ukupnoj vrednosti većoj od 18 milijardi evra, što je rekordni iznos za italijanski dug namenjen malim ulagačima. Ponuđena kamatna stopa bila je 3,25 odsto, a nakon dve godine porašće na četiri odsto. Inflacija se s 5,4 odsto u septembru spustila na 1,7 odsto u oktobru, što znači da je razlika znatno na strani ulagača. 

Slično kao u Italiji, Belgiji, Portugalu i nekim državama Adria regiona, ove godine sve više država pozajmljuje novac od građana. Pritom su izuzetno uspešne jer štediše traže zamenu za depozite ili njihov dodatak. Te investicije zgrabili su i Hrvati i Makedonci, prvi su dobili i trezorske zapise, a potonjima su ponuđena čak dva izdanja narodnih obveznica. Međutim, izdavanje narodnih obveznica Slovencima naizgled je izostalo, iako je bilo najavljeno pre nekoliko meseci. U Srbiji i Bosni i Hercegovini zasad mogu samo sanjati o tome. Primera radi, srpsko ministarstvo finansija odlučilo je da takvo izdanje nije realna mogućnost, barem ne u bliskoj budućnosti. 

Severna Makedonija Sloveniju pretiče zdesna 

Nakon što je vlada Severne Makedonije u junu izdala prve obveznice namenjene građanima, sada su pripremili drugo izdanje. Već  prilikom prvog, u julu, ministar finansija Fatmir Besimi objasnio je da građanima ove godine planiraju da pozajme  oko 50 miliona evra. Na kraju je upisano 41,2 miliona evra obveznica – u prvom izdanju 23,5 miliona, a u drugom 17,7 miliona evra. Kod oba izdanja potražnja je znatno nadmašila ponudu jer je ministarstvo prilikom izdanja ponudilo po 10 miliona evra obveznica, ali je interesovanje bilo veće, pa su građani upisali toliko obveznica koliko su tražili. 

„Država će tako osigurati finansiranje po nižim stopama od onih na međunarodnim tržištima, a sredstva će nameniti razvojnim projektima koji će pozitivno uticati i na privredu“, rekao je Besimi. 

Mali ulagači mogu da kupe obveznice u svim poslovnim bankama. Veliko interesovanje Makedonaca posledica je relativno visokih kamata koje iznose pet odsto godišnje ili 10 odsto za dve godine, koliki je rok izdatih obveznica. 

S tim obveznicama može se trgovati i na makedonskoj berzi, koja deluje kao sekundarno tržište, „ali još niko ne želi da ih proda jer je kamatna stopa toliko privlačna da kupci žele da čekaju dospeće“, primećuju kolege u uredništvu u Skoplju. 

Prosečna kamatna stopa za depozite u makedonskim bankama iznosi 1,6 odsto, dok je za oročene depozite domaćinstava određena na 2,15 odsto. Poređenja radi, u bankama se za oročenje depozita na dve godine dobije 2,5 odsto kamate.

Kao i u drugim državama regiona, u Severnoj Makedoniji je obim bankarskih depozita domaćinstava veliki jer u bankama drže oko 5,5 milijardi evra. 

„To je pravo osveženje makedonskog tržišta obveznica koje je dosad bilo prilično monotono. Reč je o ulaganju s relativno malim rizikom koje će zaštititi vrednost ušteđevine od uticaja inflacije“, kažu poznavaoci makedonske berze. Tako veruju da će ti dugoročni vrednosni papiri podstaći investicionu aktivnost i smanjiti gotovinu u opticaju, što je jedno od rešenja za suzbijanje sive ekonomije koja je u Severnoj Makedoniji vrlo raširena. 

„S druge strane, nema opasnosti od prelivanja depozita u obveznice jer su upisani iznosi vrlo mali u poređenju s ukupnom vrednošću depozita u bankama“, primećuju u uredništvu u Skoplju. Tamošnje ministarstvo finansija uz narodne obveznice kao novi instrument uvodi i zelene obveznice, a uslediće razvojne i projektne obveznice. Žele da privuku privatni kapital za razvoj i podstaknu  privredni  rast. 

U Hrvatskoj još samo trezorski zapisi 

Hrvatski ministar finansija Marko Primorac ovog meseca je najavio izdavanje trezorskih zapisa za građane, i to po uzoru na izdavanje narodnih obveznica početkom godine. Malim ulagačima 13. novembra ponuđeni su trezorski zapisi od 440 miliona evra po godišnjoj kamatnoj stopi od 3,75 odsto. Interesovanje je, očekivano, bilo značajno - 37.000 malih investitora ukupno je u državne zapise uložilo 985 miliona evra. 

Obveznice i trezorski zapisi razlikuju se po ročnosti. Dok je ročnost narodnih obveznica bila dve godine, ponuđeni trezorski zapisi dospevaju za godinu. Vlada se odlučila za izdavanje trezorskih zapisa za potrebe kratkoročnog finansiranja i obično ih nudi velikim ulagačima poput banaka, fondova ili osiguravajućih društava. Najčešće ročnosti su tri meseca, pola godine ili godinu. 

Na poslednjoj aukciji Ministarstva finansija za institucionalne ulagače sredinom avgusta, država je prodala trezorske zapise s ročnošću od šest meseci i kamatnom stopom od 3,2 odsto za 12,5 miliona evra. 

Narodne obveznice građanima su ponuđene krajem februara, a na kraju je upisano ukupno 1,85 milijardi evra obveznica po kamatnoj stopi od 3,65 odsto. Od ukupnog iznosa građani su upisali 1,335 milijardi evra, a institucionalni ulagači 515 miliona evra. Takve  obveznice postale su veoma popularne, a potražnja je znatno nadmašila ponudu. 

U Sloveniji tek iduće godine, u Srbiji nema interesovanja 

„Ove jeseni i u Sloveniji očekujemo primarno izdanje, ali zasad nema detaljnijih informacija“, najavili su sredinom avgusta iz slovenačkog ministarstva finansija. Na poziv za izdavanje ljudskih obveznica - kako Slovenci nazivaju narodne obveznice - u dolarima, glavni direktor slovenačke uprave za državni trezor Marjan Divjak, između ostalog, najavio je da će Slovenija narodne obveznice izdati u iznosu od 250 do 500 miliona evra. 

Prema izveštajima nekih medija, obveznice se u Sloveniji očekuju tek iduće godine. „Izdavanje narodnih obveznica bilo je planirano za ovu godinu, ali smo odlučili da odložimo izdavanje tih vrednosnih papira za iduću godinu. Razlog za tu odluku su nove okolnosti u vezi s procenom BDP-a za ovu godinu, dobra likvidnost budžeta i postizanje ciljnog udela duga države od 69,9 odsto BDP-a“, objasnili su za časopis Delo iz slovenačkog ministarstva.

Članak je nastao u saradnji s Aleksandrom Tomić (Severna Makedonija).