Dok su susedne zemlje u godini za nama ili izdavale ili najavljivale takozvane narodne obveznice, Srbija se u 2024. sprema za izdavanje korporativnog duga, čime bi trebalo da počne prva faza pokušaja revitalizacije tržišta kapitala.
I dok se izdavanjem ovakvih hartija ne stimuliše akcionarstvo i privoljavanje vlasnika kompanija da svoja čeda listiraju na berzi, izdavanje korporativnog duga bi privrednike moglo da ka berzi privuče „na mala vrata“.
Jedan od sagovornika Bloomberg Adrije koji deli to mišljenje je Nemanja Antić, osnivač Military Shopa i dugogodišnji ulagač u strane i domaće hartije od vrednosti.
Opširnije
Sedmogodišnje obveznice berzi donele prvi veći promet u 2024.
Od 890.000 evra prometa koliko je ostvareno u utorak, oko 867.000 hiljada otpada na obveznice koje je Republika Srbija izdala u januaru 2019.
10.01.2024
Godina nova, na srpskoj berzi sve po starom
Sa berze su u 2023. godini, između ostalih, otišli Alfa Plam i Alta banka.
03.01.2024
Srbija će nove investitore prvo privlačiti korporativnim obveznicama
Ne isključuje se ni listiranje novih kompanija ili izdavanje narodnih obveznica, ali na to ne možemo da računamo početkom godine.
15.12.2023
Da li je lakše na berzu privući 'A vista' štediše ili one koji su oročili
Najveći deo sredstava se čuva na deviznim računima, po viđenju.
11.12.2023
„Mnoge kompanije nisu spremne da dele i prodaju svoje akcije, niti da se dokapitalizuju na takav način. Često im je to preskupo, a i naš melos je takav, mi ne želimo da delimo vlasništvo nad svojom firmom, odnosno svojim biznisom. Obveznice korporacija bi bile faza koja je prihvatljiva vlasnicima firmi da se dalje razvijaju”, smatra Antić.
On je u odgovorima poslatim imejlom naveo da bi korporativne obveznice mogle da donesu nove prilike za razvoj bez isključivog oslanjanja na banke, a da bi prinos trebalo da se određuje diskreciono u zavisnosti od stepena rizika koje nosi preduzeće koje emituje dužničku hartiju.
“Najveći interes u ovome bi bio za izdavaoce korporativnih obveznica malih i srednjih preduzeća koja bi na ovakav način mogla, mimo banaka, da dođu do novih izvora likvidnosti. Na stranu im ide i očekivani pad kamatnih stopa za 2025. godinu”, rekao je Antić.
Ako bi se stekli uslovi i pojednostavile procedure, što su iz Ministarstva finansija i najavili, Antić kaže da bi bio spreman da na berzi ponudi obveznice sopstvenog preduzeća. “Svaka pomoć države je dobrodošla kako za ulagače, tako i za izdavaoce obveznica”, rekao je.
Tržište plitko, svaka promena dobra
Kako je tržište kapitala u Srbiji poprilično nerazvijeno, a pitanje da li prvo raditi na ponudi ili tražnji je u rangu dilema da li je prvo nastala kokoška ili jaje, možemo reći da oba instrumenta mogu da pomognu da se finansijska tržišta dignu na viši nivo razvoja.
"Mislim da nije pravo pitanje sa kojim instrumentima treba prvo krenuti sve dok idemo u pravcu obogaćivanja ponude finansijskih instrumenata, imajući u vidu da nam je tržište izrazito plitko, kako sa stanovišta ponude, tako i tražnje. Mislim da je država inicijalno počela da razmišlja o aktiviranju korporativnih obveznica i pre nego sto su 'retail' obveznice bile emitovane u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, što ne isključuje njeno aktiviranje i u ovom drugom segmentu", rekao je Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu Singidunum.
On dodaje da bi korporativne obveznice bile korisne emitentima jer će tako diverizifikovati svoje izvore finansiranja i smanjiti kreditnu izloženost prema bankarskom sektoru. Dodatno, država će subvencionisati troškove emisije koji nisu zanemarljivi, tako da se tu mogu javiti ne samo velike kompanije (koje su najčešći emitenti zbog velikih emisija) već i eventualno srednja kategorija privrednih društava, kaže Stakić za Bloomberg Adriju.
"S druge strane, korporativne obveznice neće nužno uticati na likvidnost tržišta jer su to uglavnom 'buy and hold' instrumenti namenjeni, pre svega, institucionalnim investitorima koji će sada imati priliku da diverzifikuju svoj portfolio, ne oslanjajući se skoro u potpunosti na državne hartije od vrednosti. U tom smislu, treba razmisliti i o izdavanju kratkoročnih komercijalnih zapisa, koji su tokom ranih 2000-ih bili vrlo popularan instrument za kratkoročno plasiranje viška novčanih sredstava", smatra ekonomista.
Promena očekivanja
U mesecima za nama je redakcija Bloomberg Adrije temu takozvanih narodnih obveznica, odnosno državnih dužničkih hartija namenjenim prevashodno stanovništvu obrađivala više puta, a sagovornici su govorili da je možda i propušten voz da se kroz tu meru animira tržište kapitala. Tada su navodili da će kamate verovatno krenuti da padaju, pa ni prinosi na “građanske obveznice”, koje su emitovale Severna Makedonija, i Hrvatska (a najavile su ih Slovenija i Crna Gora), neće biti dovoljni da ljude odvuku od ulaganja u nekretnine i štednje u banci.
Međutim, poslednje poruke centralnih bankara iz SAD i evrozone pokazuju da bi kamate mogle da na visokim nivoima ostanu duže nego što se ranije mislilo. Takođe, tržišta sada uračunavaju manje smanjenja kamatnih stopa u 2024. nego što je to bilo u decembru.
To bi moglo da znači da bi korporativni dug mogao da ponese i veći prinos, ali da ni za “retail” obveznice, kako ih neki nazivaju, još uvek nije kasno.
Depositphotos
Razvoj države kroz zaduživanje kod sopstvenog stanovništva nije nova ideja, i nije nužno vezana za tajming, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
“Takve štedne obveznice koje se prodaju građanima za realizaciju državnih investicionih projekata su stara i dobro poznata stvar. I auto-put Beograd - Niš u socijalizmu je delimično finansiran obveznicama koje su se prodavale građanima. Za takve ideje nikada nije ni rano ni kasno”, rekao je Šoškić za redakciju Bloomberg Adrije.
On dodaje da bi korist za investitore mogle biti što je državna obveznica “sigurnija od depozita u bilo kojoj banci”, ali upozorava da treba proceniti da li je to i dovoljno jeftin izvor finansiranja za državu.
"Retail obveznice bi svakako bile poželjne jer kapacitet tražnje i te kako postoji kod stanovništva, plus bi one imale i bolji društveni eho jer je u pitanju obuhvat više zainteresovanih učesnika. Kako se budu smanjivale kamate na štedne depozite, tako će se stvoriti i veći prostor da država prikupi sredstva od građana po primamljivijoj kamatnoj stopi", smatra Stakić.
Lakši proces
O olakšanom postupku emisije govorili su brojni zvaničnici Ministarstva finansija, ali i Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kao i novi direktor Beogradske berze Ivan Leposavić.
„Kako to zakon danas definiše samo izdavanje je skupo, teško, ima dosta papira, komplikacija, I nije jasno ko se sve može kvalifikovati. Generalno govoreći, svi u privatnom sektoru imaju potrebu za time”, kaže Antić.
Takođe, sam proces samog listiranja na berzi i izdavanja obveznica u privatnom sektoru Antić vidi “kao skup, komplikovan i preregulisan”.
Kako je u komentaru napisao glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez, ceo region pati od slične boljke.
“Korporacijama u Adria regionu su već duže, od početka 2010-ih, apetiti za zaduživanje bili lako podmirivani bankarskim kreditima, koji su teoretski jeftiniji od izdanja obveznica. Istovremeno je prisutnost stranih institucionalnih investitora u regionu kao i domaćih građana na tržištu kapitala slaba već više od decenije. Banke u regionu nisu baš zainteresovane za ulaganje u korporativne obveznice zbog stroge regulative, a ostatak institucionalnih igrača su ili ograničeni regulativom ili ih je premalo za stvaranje aktivnog tržišta kapitala”, napisao je Knez.
Podsećanja radi, kompanija ne mora da izađe na berzu kako bi emitovala dužničke hartije od vrednosti, pa bi se moglo tvrditi da rukovodstvo berze ovako želi da kroz manje korake privoli emitente da izađu na tržište kapitala.
Bez preciziranja o datumu ili kompanijama, Leposavić je ranije rekao i da bi prve korporativne obveznice mogle da budu emitovane početkom 2024, i da „već postoji par dobrih kandidata“.
„Građani bi tako mogli da ulažu na još jednom mestu, a država bi mogla da obveznice Pošte, Telekoma, Aerodroma Nikola Tesla“ proda i tim, ali i privatnim kompanijama, „omogući da dođu do više kapitala za planirane projekte“, rekao je Antić.
Izlazak na međunarodno tržište moguć
Kako je za našu redakciju ranije rekao finansijski analitičar Vladimir Radojković, portfolio menadžer u Vista Rica alternativnom investicionom fondu, moguće je da će se Srbija u 2024. zadužiti i na međunarodnom tržištu, koje je dosta dublje od srpskog tržišta duga.
"Moguće je da će Srbija izlaziti na međunarodno tržište duga. Ambijent je takav da zaduživanje može biti pristupačnije u odnosu na 2023. godinu, u smislu boljeg makroekonomskog ambijenta i manjeg kamatnog prinosa", rekao je Radojković krajem decembra.
Da su takve emisije moguće, složio se i Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).
“Srbija će verovatno pokušati da radi ono što je radila i prethodnih godina. Evroobveznice su standardna pojava kad je Srbija u pitanju, i to će verovatno produžiti, a verovatno će rasti i direktno zaduženje kod velikih svetskih zajmodavaca. U svakom slučaju, javni dug će rasti u narednim godinama, ali će rasti malo”, dodao je Jovanović u intervjuu koji je dao redakciji Bloomberg Adrije.
Ne treba trošiti previše vremena dokazujući da bi bilo korisnije da novac ostane u državi i da nastavi da cirkuliše kroz privredu.
“Ovaj proces bi ubrzao krug robe, novca, zarada, i bilo bi dobro za sve uključene strane”, rekao je Antić.
“Pored toga, došlo bi do rasterećivanja totalitarnog ulaganja u nekretnine u Srbiji. Zamislite da se jedna milijarda evra novca ulagača slije u tržište obveznica u Srbiji. Taj novac bi pokrenuo nove poslovne cikluse, a ne samo gradnju”, zaključuje.
Kamate će padati, ali ostaju nepoznanice
Kao što smo već spomenuli, ranije se očekivalo da bi kamatne stope centralnih banaka naniže mogle da krenu već na proleće. Međutim, od tada je objavljeno par statističkih izveštaja i komentara zvaničnika koji su uticali na to da investitori promene očekivanja.
“Prostor za pad kamatnih stopa počeće da se otvara krajem ove godine ako do tada ne bude drugih inflatornih pritisaka u smislu hrane, nafte ili gasa”, rekao je profesor Šoškić.
Antić je pesimističniji i upozorava na mnoge nepoznanice i rizike koji bi mogli inflaciju, ali i kamatne stope, pogurati naviše.
“Do snižavanja referentnih kamatnih stopa može da se krene tek iza smirivanja geopolitičkih tenzija, vojnih sukoba, pokidanih kanala distribucije, sankcija za velike zemlje sa sirovinama fosilnih goriva. Pre toga bilo bi veoma preuranjeno govoriti o snižavanju”, rekao je Antić.
“Ako geopolitičke strasti ostanu na nivoima kakav je sada ili se smanje, ako politička strujanja ne naprave nikakve bitne izmene, i ako ne dođe do novih sukoba i dodatnih sankcija - mogao bih očekivati prva značajnija snižavanja referentnih kamatnih stopa za kraj 2025. godine”, ocenjuje.
Stakić kaže da bi 2024. mogla biti godina emisije duga ukoliko vidimo od sredine godine smanjenje kamatnih stopa uz istovremeni ekonomski oporavak, pre svega evropskih zemalja.
"Ako do oporavka dođe, doći će i do smanjivanja kreditnih spredova i postojaće izraženija potreba za finansiranjem kapitalnih investicija od strane privrede, koje su sada u 'wait and see' modu", zaključuje.
.webp){kind=icon}
