text size
Beogradska berza bi, prema rečima njenog novog direktora, mogla da privuče oko 12 milijardi evra kapitala. Ovde govorimo o idealnom scenariju gde bi se sav novac koji građani drže u bankama prelio na tržište kapitala.
Ovo teško da je moguće ostvariti, ali ostaje činjenica da nije ni svaki depozit u banci isti, pa se tako neki građani odlučuju da novac oroče na samo mesec, a ima i onih koji ga oročavaju na duže od pet godina.
Opširnije
Promet na Belexu najveći od sredine oktobra, a akcijama se gotovo nije ni trgovalo
Promet je u sredu dostigao 3,9 miliona evra, ali je gotovo ceo iznos otišao na trgovinu obveznicama.
23.11.2023
Kojim sve instrumentima Beogradska berza planira preporod?
Razmišlja se o emisiji obveznica, ali su korporativne verovatnije od narodnih.
20.11.2023
Štednja u Srbiji veća od 15 milijardi evra, kamate ne prate inflaciju
Za protekle četiri godine broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećao se za 12 odsto.
31.10.2023
Štednja u banci je već dve godine čist minus
Ako ste u martu ove godine na 12 meseci oročili 100.000 dinara, realno će vam se vratiti oko 99 odsto depozita.
01.06.2023
Najviše je, nažalost, onih koji novac ni ne oročavaju, nego ga drže po viđenju, potpuno nezaštićenog od delovanja inflacije. Pitali smo se koga bi od tih štediša bilo lakše stimulisati da izađu na berzu i na njoj pokušaju da zaštite vrednost svog novca.
A vista nije štednja
Samo deponovanje novca po viđenju ne može se smatrati štednjom u svojoj osnovi, a privlačenje tih sredstava na berzu može biti i teže i lakše u zavisnosti od ugla iz kojeg to posmatramo, navode sagovornici Bloomberg Adrije.
"Oni koji drže novac a vista su ekstremno nemarni prema svojoj imovini, često nemaju potrebna znanja i verujem da su skeptični i prema bankama", rekao je izvršni direktor WM Equity Partnersa Vladimir Pavlović.
On zbog toga misli da je realnije da se ljudi koji su dosad oročavali novac privole da deo sredstava plasiraju u nešto rizičnije investicije.
"Što se tiče povlačenja depozita i ulaganja u obveznice, ja mogu govoriti na osnovu iskustva iz Bosne i Hercegovine", rekao je Branko Kecman iz Advantis brokera.
"Kod nas je većina novih klijenata razoročavala depozite u bankama i započinjala sa investiranjem. Tu govorimo o finansijski srednje bogatim klijentima, dok kod onih koje možemo nazvati visoko bogatim, oni su pored oročenih depozita ulagali i slobodna sredstva na računima koje imaju ili dobijaju prilive iz drugih poslova i investicija", dodaje Kecman.
Milan Horvat, dugogodišnji ulagač i generalni director Fima iz Zagreba, slaže se sa takvim stavom, ali treba imati na umu i praktične aspekte ulaganja. Na primer, oni koji su oročili novac, naročito na dugi rok, nemaju uvek jasnu računicu da prekidaju ugovor sklopljen sa bankom.
"Ne znam precizan odgovor, niti postoje statistike koje bi to potvrdile. Moje mišljenje je da će se pre odlučiti neki deo svoje štednje staviti u hartije od vrednosti oni koji imaju veće a vista depozite", kaže Horvat.
On dodaje da je važno razgovarati s onima koji imaju oročenja jer očito razmišljaju kako se može sačuvati vrednost svoje imovine i moguće je da će nakon isteka oročenja biti zainteresovani da deo ulože u hartije od vrednosti.
Dakle, jedni imaju volje, a drugi načina.
Međutim, i pored toga ne treba očekivati lak zadatak, smatra Rade Rakočević, osnivač Senzal Capitala.
"Oni koji su već investirali u bilo koju vrstu imovine pored oročene štednje ili nekretnina su trenutni i budući investitori i na berzama. Srbija je izrazito slamaricocentrična i bankocentrična zemlja sklona betoniranju investicija, tako da je veoma teško razbiti taj tabu investiranja u nešto van ovih okvira", rekao je Rakočević za Bloomberg Adriju.
On smatra da će najviše investitora na berzi doći iz redova kripto-ulagača, koji su, kako kaže, skloni većim rizicima i njima će prijati da imaju deo kapitala uloženog u nešto manje volatinosti od kripto-tržišta.
Neophodna veća ponuda
To što se ogromna većina sredstava nalazi upravo u "a vista" depozitima i nije nužno loša stvar, ako se ponuda kvalitetnih investicionih instrumenata poveća.
"A vista i nije klasična štednja u pravom smislu te reči. Činjenica da 70 odsto od 14 milijardi evra stoji u 'a vista' stanju je još jedan dokaz da kapital u Srbiji nema mnogo izbora za investiranje“, rekao je Vladimir Radojković, investicioni analitičar u KapitalRS.
Taj kapital bi relativno brzo mogao da se iskoristi za investiranje u hartije od vrednosti, dodaje.
"Što se tiče oročenje štednje, tu je malo kompleksnija situacija. Oročena štednja nosi sa sobom odgovorajući kamatni prinos te bi eventualno preusmerenje u hartije od vrednosti zavisilo od potencijala za zaradu, stepena rizika koji hartija nosi sa sobom i sveopšte edukacije oko investiranja na tržištu kapitala", zaključio je analitičar.
Pored činjenice da većina ljudi novac drži u bankama ili ga, ako ga ima dovoljno, ulaže u nekretnine, nije tajna ni da Beogradska berza nema likvidnost koja bi mogla da zadovolji potrebe štediša.
Prometi su višestruko niži u poređenju sa početkom 2000-ih godina, a stvar je još gora kada se dođe do tržišta akcija, gde tek nekoliko kompanija ima veći broj akcija u slobodnom opticaju (takozvani free float).
Novi direktor Ivan Leposavić je nedavno govorio o pravcima kojim bi Belex mogao da krene kako bi se privuklo više učesnika i sa strane ponude i sa strane tražnje, a više o tome možete da čitate na LINKU.
Najviše novca se čuva u devizama
Ako pogledamo strukturu štednje stanovništva, tu u poslednje vreme nema drastičnih promena, a najveći deo se čuva na deviznim računima, po viđenju.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) iz oktobra, ukupna štednja iznosi 1,66 biliona dinara, odnosno oko 14,2 milijarde evra. Od toga 13,15 milijardi evra otpada na deviznu štednju, a čak 8,9 milijardi evra je u devizama i uopše nije oročeno.
Oko dve milijarde evra oročeno je do 12 meseci, a još 1,1 milijarda na dve godine. Na ostale kategorije štednje, koje uključuju oročenja preko pet godina, ali i samo 30 dana, otpada znatno manji deo ukupne štednje.
.webp){kind=icon}
