Promet na Belexu najveći od sredine oktobra, a akcijama se gotovo nije ni trgovalo

Nakon nekoliko nedelja kada su se obimi trgovanja najčešće merili u desetinama hiljada evra, promet je ponovo dostigao milionske iznose, ali su razlog za to bile državne obveznice, dok je tržište deonica već standardno letargično.

Promet je u sredu dostigao 3,9 miliona evra, ali je gotovo ceo iznos otišao na trgovinu obveznicama koje izdaje Srbija, dok se na akcije potrošilo tek nešto više od 16.000 evra.

Skoro 99 odsto prometa išlo je preko Erste banke, a najtrgovanije obveznica bile su evroobveznice koje dospevaju u januaru sledeće godine, a nose kuponske stope od 1,75 i 0,75 odsto. Treća dužnička hartija sa najvećim prometom bila je takođe denominovana u evrima, dospeva u aprilu sledeće godine, ali nosi kuponsku stopu od pet procenata.

Što se akcija tiče, najveći promet ostvarile su deonice Naftne industrije Srbije (NIS), na koje je otpalo više od 14.000 evra od ukupnih 16.000. Njie bilo većih promena vrednosti, pa su deonice Aerodroma "Nikola Tesla" napredovale za 0,58 odsto kao najveći dobitnik, a indeks je uvećao svoju vrednost za 0,13 odsto.

Ovo nije prvi put da obveznice vuku promet na Beogradskoj berzi, koju je od početka godine napustilo 37 kompanija. Promet od početka godine iznosi oko 165 miliona evra, i na putu je da zabeleži četvrtu uzastopnu godinu pada.

Prema navodima novog direktora Beogradske berze Ivana Leposavića, obveznice će igrati bitnu ulogu u njenom planiranom preporodu, a deluje da će se prvo pokušati sa dužničkim hartijama preduzeća uz subvencije za emitente.

Kao instrumente za uvećanje prometa, zvaničnici berze dosad su spominjali i uvođenje depozitnih potvrda, kojima bi se omogućilo trgovanje inostranim akcijama, kao i fondove nekretnina poznate pod skraćenicom REITs.

Dosad nismo dobili više informacija o tome koja kompanija bi mogla da se nađe na berzi, iako je Leposavić nagovestio da postoji "par dobrih kandidata". Rekao je da bi na tržište kapitala mogle da izađu i državne firme, ali da bi pre moglo da se desi da se njihov IPO izvede parcijalno, pa da se na berzi nađu pojedina odeljenja državnih firmi koja dobro posluju.

Niska likvidnost dugo muči srpsko tržište akcija, što dovodi do kretanja koja ne prate blisko i same makroekonomske pokazatelje i privredne okolnosti.

Međutim, ni tržište obveznica ne može da se pohvali prinosima koji su uvek u skladu sa kretanjima na međunarodnim tržištima, najpre jer dobar deo kupaca na primarnim aukcijama hartije drži do dospeća, a isto tako zbog činjenice da država može da odredi cenu, a samim tim i prinos.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar