Kojim sve instrumentima Beogradska berza planira preporod?

Beogradska berza je daleko od nivoa na kojima je bila u svoje zlatno doba, ali su sa novim rukovodstvom došle i nade da bi tržište kapitala u Srbiji moglo da se unapredi.

Od kako je došao na poziciju novog direktora Beogradske berze, Ivan Leposavić je govorio o različitim načinima da se uveća promet i broj emitenata hartija od vrednosti na berzi, ali zasad nismo dobili konkretne podatke o tome na koji način će se ovaj proces odvijati.

Nakon njegovog poslednjeg javnog nastupa, taj plan nam je donekle jasniji, ali i dalje ostaje pitanje za koje će se hartije od vrednosti odlučiti u nameri da na Beogradsku berzu privuče nova sredstva.

Leposavić je bio jedan od govornika na konferenciji koju je organizovala kompanija Senzal Capital, a evo koje je investicione instrumente spomenuo:

Korporativne obveznice

Leposavić je rekao da Srbija deli sudbinu mnogih drugih zemalja u razvoju, gde su berze takođe u početku služile za privatizaciju kompanija, odnosno za transformaciju vlasničke strukture. Na većini ovih tržišta, dolazilo bi do pada prometa kada se ovaj proces približi kraju, a direktor Belexa navodi da bi pravi način za pokretanje tržišta bio kroz obveznice, i to korporativne.

„To je nešto što bi u relativno kratkom roku moglo da aktivira velik broj investitora, ali i dobrih kompanija koje mogu da izađu i da počnu da budu aktivne na berzi“.

Podsećanja radi, kompanija ne mora da izađe na berzu kako bi emitovala dužničke hartije od vrednosti, pa bi se moglo tvrditi da rukovodstvo berze ovako želi da kroz manje korake privoli emitente da izađu na tržište kapitala.

Bez preciziranja o datumu ili kompanijama, Leposavić je rekao i da bi prve korporativne obveznice mogle da budu emitovane početkom 2024, i da „već postoji par dobrih kandidata“.

„Mislim da su korporativne obveznice sigurna opklada“, rekao je Leposavić, najavivši da će država subvencionisati proces emisije za kompanije.

„Tim kompanijama možda i nije presudno što će dobiti konsultantske usluge, jer one prave ogromne EBITDA, ali bi moglo da im obezbedi više kapitala nego što bi mogli da dobiju kao kredit od pojedinačne banke. Kada se nekom u krugu investitora u obveznice pojavi svetsko ime kao što je JPMorgan, taj će kasnije imati dosta bolju poziciju kad se bude spremao za IPO“, dodao je Leposavić.

Narodne obveznice

Narodne obveznice su mehanizam kojim su pojedine zemlje iz okruženja pokušale da probude interesovanje stanovništva za tržišta kapitala. Pre Hrvatske i Severne Makedonije, koje su to uradile nedavno, u godinama koje su prethodile, isti primer možemo da nađemo i u Mađarskoj i Rumuniji.

Ministarstvo finansija je krajem oktobra u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije navelo da se štedne obveznice neće emitovati do kraja godine, a na sličnu temu je govorio i pomoćnik ministra finansija za finansijske sisteme Ognjen Popović.

Popović nije direktno odgovorio na pitanje da li se u Srbiji planira emisija ove vrste dužničkih zapisa, ali bi iz njegovog odgovora moglo da se nasluti da, iako ih bude, obveznice neće biti emitovane barem do poslednjeg kvartala sledeće godine.

Pročitaj više: Šta su hrvatske narodne obveznice i da li bi dobro došle i Srbiji? 

Leposavić je u svom govoru pohvalio primer Hrvatske, ali dodao da bi Srbija trebalo da pronađe „svoje komparativne prednosti“. On je dodao i da se ovakva mogućnost ne isključuje za neki budući period.

„To je definitivno jedan od instrumenata koji gledamo i to je u Hrvatskoj odrađeno jako dobro. To je dobra prilika da vi većem broju individualnih investitora date mogućnost da investira“, rekao je Leposavić.

Sa ovim stanovištem složio se i hrvatski ekonomski analitičar Neven Vidaković, koji je rekao da su narodne obveznice dobar prvi korak.

"Prvi razlog je što je to pokazna vežba koja može i ostalim emitentima da pokaže da je to moguće, i da je jednostavno", rekao je Vidaković, i dodao da je to takođe i mnogo važnija pokazna vežba i edukacija za same građane, koji su iz prve ruke mogli da vide korist od ulaganja u relativno kratkom roku.

REITs

Poznata je činjenica da se u Srbiji uglavnom ulaže kroz bankarske depozite ili nekretnine, a da je opet većina tih nekretnina kupljena za gotovinu, a ne iz kredita. U likvidnosti tržišta nekretnina šansu vidi i uprava Beogradske berze, i to kroz takozvane fondove nekretnina (engl. Real Estate Investment Trusts - REITs).

„Jedna velika oblast za koju mi verujemo da ima potencijala su fondovi nekretnina ili REITs fondovi. Oni su poprilično popularni u Americi, i odlično prolaze na tržištima gde imate nekretnine koje treba da donesu prihod. Ako malo bolje pogledate naše tržište nekretnina, ono je solidno sofisticirano u domenu nekretnina koje donose prihod“, smatra Leposavić.

Bloomberg

Kako dodaje, tu se prvenstveno misli na investitore koji su ulagali u poslovne prostore, konsolidaciju tržnih centara, nekretnine u industrijskom sektoru, ili logističke centre.

„Ulaganje u REITs fondove se razlikuje od klasičnog ulaganja u nekrenine po tome što najčešće donosi neku vrstu poreske olakšice za građevinsku kompaniju“ i oni time dobijaju stimulans, ali su i u obavezi „da najveći deo toga isplate kroz dividendu“, rekao je Leposavić.

Valuacije ovakvih fondova u Srbiji bi mogle da se kreću između 400 i 600 miliona evra, pa bi i slobodni opticaj od jedne trećine mogao da bude „jako velika stvar za berzu, dodaje.

IPO na parče

Ranije ove godine, Elektroprivreda Srbije (EPS) promenila je pravni status i postala je akcionarsko društvo čije su sve deonice u vlasništvu države. Zajedno sa sličnim promenama u drugim kompanijama, počelo je da se spekuliše i o javnim preduzećima koja bi mogla biti listirana.

Direktor berze je rekao da postoje i državne kompanije koje bi mogle da izađu na berzu, ali da bi lakše rešenje možda bilo listiranje njihovih pojedinih delova.

„Jedan deo državnih kompanija će pre ili kasnije završiti na berzi, ali ne mora se odmah izlaziti na berzu. Neke velike kompanije bi mogle da kroz takozvane ’spinoffove’ stave na berzu delove poslovanja koji nisu problematični“, smatra Leposavić.

On dodaje da je dodatna prednost ovakvih listiranja mogućnost da u te delove kompanija uđu međunarodne kompanije sa razvijenijom kulturom korporativnog upravljanja, čime bi se unapredilo poslovanje čitavog javnog preduzeća. Leposavić nije precizirao koja su to javna preduzeća o kojima se razmatra.

Sve, sve, samo kripto ne

Procenjuje se da je broj ulagača u kriptovalute u Srbiji višestruko veći od onih koji ulažu na berzi, a Rade Rakočević, osnivač Senzal Capitala, rekao je da bi taj broj mogao da bude i oko 200.000 (za razliku od 5.000 do 10.000 ljudi koji ulažu u akcije i obveznice).

Alternativni načini investiranja imaju i svoje dobre i svoje loše strane, smatra Leposavić, koji procenjuje da se na tom tržištu godišnje uloži između 300 i 400 miliona evra. Iako deo tog iznosa otpada na kupovinu stranih akcija ili obveznica, najveći deo nisu ulaganja na visoko regulisanom tržištu.

„Jednim manjim delom su to inostrane akcije, ali ima dosta investiranja u kripto i ono što neko zove CFD, što je najčešće neka vrsta kladionice gde su velike šanse da izgubite novac, i to su za nas bile frapantne cifre“, kaže Leposavić.

Bloomberg

Inače CFD je skraćenica za engleski termin Contract for difference, derivativ kojim se trguje kako biste zaradili na rastu cene neke hartije, ali bez posedovanja same hartije. Samo tržište CFD-jeva je neuporedivo manje regulisano od berzanskog trgovanja.

„Mlađe generacije definitivno prate ova dešavanja“ i aktivnija su po pitanju ulaganja, „i tu treba raditi na podizanju njihove finansijske pismenosti, što će Beogradska berza i raditi“, zaključio je direktor berze.

Za razliku od intervjua koji je dao za Bloomberg Adriju, Leposavić ovaj put nije spomenuo depozitne potvrde, kojima bi se domaćim investitorima omogućilo da ulažu u strane akcije direktno na Belexu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar