Ceo dan Beogradske berze stao u treptaj oka u SAD

Naučnici sa Harvarda su utvrdili da treptaj oka traje između 0,1 i 0,4 sekunde, a da je prosečna vrednost oko 150 milisekundi. Upravo toliko je u sredu bilo potrebno Njujorškoj berzi da dostigne obim trgovanja ostvaren tokom čitavog dana u Beogradu.

Promet na Beogradskoj berzi je u sredu iznosio tek nepune 22.000 evra, dok je obim trgovanja u Njujorku (ne računajući berzu Nasdaq) iznosio oko 11,6 milijardi dolara (10,6 milijardi evra), pokazuju zvanični podaci ovih institucija.

Ako ste, recimo, čekali da promet Beogradske berze bude ostvaren na nešto bližem tržištu, u Frankfurtu, mogli ste i da ručate, ali ne i da popijete kafu. Naime, celokupan obim trgovanja na nemačkoj berzi je ostvaren za 21 minut.

 

 

Poštenja radi, treba priznati da je promet prethodnog dana bio tek 55. deo onog od ponedeljka, kada je zahvaljujući obveznicama promet iznosio više od 1,2 miliona evra. Upravo su dužničke hartije od vrednosti promete u julu podigle na najviši nivo u prethodnih 12 meseci, ali ostaje činjenica da je i ovo daleko od nivoa sa početka 2000-ih godina kada je optimizam na srpskom tržištu kapitala bio na vrhuncu.

Niska likvidnost i ostale boljke

Kao što je redakcija Bloomberg Adrije pisala u više navrata, Beogradsku berzu već duže muči problem niske likvidnosti, a obim trgovanja se ne može porediti sa većim evropskim ili svetskim berzama. 

S druge strane, teško da bi se za takvo stanje i plitko tržište mogli okriviti samo naši zvaničnici i rukovodstvo berze. Kako je u jednom od ranijih članaka na ovu temu naveo profesor Ekonomskog fakulteta Miroslav Todorović, Evropa je, generalno, bankocentrična, što znači da se kompanije dominantno oslanjaju u finansiranju na banke, a ne finansijska tržišta.

"Najbolji pokazatelj uspešnosti nekog mladog tržišta kapitala jeste nivo zaštite prava manjinskih akcionara koji je odličan pokazatelj potencijala razvoja berze", dodao je tom prilikom glavni broker Momentum securitiesa Nenad Gujaničić, koji je kasnije i sam pisao o tome koliko se o ovom aspektu ne vodi računa.

U prethodnom mesecu smo saznali i da će Beogradska berza dobiti novog čelnika, jer će se dosadašnji direktor Siniša Krneta povući sa funkcije.

Kako je nakon te vesti za Bloomberg Adriju rekao Vladimir Radojković, stariji investicioni analitičar u KapitalRS, novo rukovodstvo bi trebalo da se fokusira na tri cilja.

Intenzivnu edukaciju opšte populacije o značaju investiranja

Usavršavanje softverskih rešenja kako bi se elektronska trgovina na Beogradskoj berzi približila savremenim platformama za trgovanje koje se već koriste u razvijenim zemljama

Aktivno lobiranje za listiranje novih finansijskih zdravih kompanija na Beogradsku berzu

​Od početka godine, berzu je napustilo 20 kompanija, a prema procenama ekonomista, očekuje se da broj delistiranja neće biti manji od 30 do kraja 2023. Sve ovo ne budi nade da bi prometi u dogledno vreme mogli da se znatnije uvećaju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar