Rast izdatih građevinskih dozvola peti mesec zaredom

Peti mesec zaredom nastavlja se tendencija rasta broja izdatih građevinskih dozvola, tako da je u septembru izdato 3.113 građevinskih dozvola, što je za 7,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je u četvrtak RZS. Ali taj procenat rasta je niži nego u avgustu.

Od ukupnog broja dozvola izdatih u septembru, 85,4 odsto odnosi se na zgrade, a 14,6 odsto na ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 85,9 odsto dozvola izdato je za stambene, a 14,1 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (69,8 odsto).

Posmatrano prema oblastima, na osnovu građevinskih dozvola najveća građevinska aktivnost očekuje se u Južnobanatskoj oblasti, 40,5 odsto od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Beograd (20,3 odsto), Južnobačka oblast (šest odsto), Pomoravska oblast (4,4 odsto) i Zlatiborska oblast (četiri odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 do 3,2 odsto.

Ako se posmatra građevinska aktivnost, vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu povećana je za 54,4 odsto u Vojovodini, zatim sledi Beograd, za 12,1 odsto, koji je opet izbio na drugo mesto posle lošijeg rezultata u prethodnom kvartalu. Vrednost radova porasla je u južnoj i istočnoj Srbiji za 2,4 odsto, dok je opala u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za pet odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

Rast izdatih građevinskih dozvola već nekoliko meseci ukazuje na rast građevinarstva, što se odrazilo i na privrednu aktivnost. U izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije, koji je u sredu predstavljen na konferenciji za novinare, navodi se da je dinamika privrednog rasta dodatno ubrzana. Rast BDP-a u trećem kvartalu bio je 3,5 odsto, a prema proceni NBS tom rastu najviše je doprinelo građevinarstvo kao rezultat ubrzanja realizacije infrastrukturnih projekata.

Građevinska aktivnost je malo usporila u trećem kvartalu u odnosu na prethodni, ali je zadržala tendenciju rasta zahvaljujući uglavnom infrastrukturnim projektima koje finansira država, baš kao i u drugom kvartalu. Vrednost građevinskih radova porasla je 15,8 odsto međugodišnje, a najviše u Vojvodini, što i ne čudi budući da se na tom području grade dva velika infrastrukturna projekta: brza pruga Beograd - Budimpešta i auto-put Novi Sad - Ruma - Šabac.

Građevinarstvo je u prvom tromesečju zabeležilo minus od 1,5 odsto, ali je u drugom kvartalu značajan realni rast bruto dodate vrednosti od čak 15,1 odsto zabeležen upravo u ovom sektoru. Ministarstvo finansija procenjuje da će ovaj sektor u 2023. biti u plusu. Rebalansom budžeta prognoziran je rast od 8,5 odsto, što je velika razlika u odnosu na originalnu projekciju budžeta, koja je bila 0,9 odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar